Zemlja je planeta na kojoj živi mnogo biljnih i životinjskih vrsta a medju njima i čovek. Jedina je nama poznata planeta na kojoj postoji život. [1] Životna sredina, čovekova okolina ili okruženje predstavlja sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost. .[2] Ekosistem predstavlja jedinstvo bicenoze [3] i biotopa [4]. Jedinstvo ekosistema počiva na interakciji živih bića i nežive okoline : zemljišta, vode, vazduha, temperature, vlažnosti. [5]
Priroda nije nastala od čoveka već je nastala sama od sebe. Još u staroj Grčkoj ljudi su bili svesni da mimo njih samih i mimo pisanih zakona postoje Univerzalni zakoni prirode ( Njutnov zakon gravitacije, zakoni električnog i magnetnog delovanja, zakon o neuništivosti materije .. ) po kojima se priroda u kojoj žive menja i razvija. S druge strane, čovek je produkt prirode.
Primarna čovekova težnja ja da sebi omogući egzistenciju – postojanje. Neretko, upravo u borbi za egzistencijom, čovek koristi prirodu kao neiscrpni resurs za zadovoljenje svojih potreba, zagađuje je i zaboravlja na činjenicu da zapravo živi sa prirodom i u njoj. Time se gubi interakcija između živih bića i nežive okoline, najčešće na štetu prirode. Međutim, na osnovu delovanja univerzalnog principa kauzaliteta ( svaka akcija izaziva reakciju ) neminovno, priroda nam vraća ono što joj mi dajemo..
Primer :
Svaka tečnost (industrijske, komunalne otpadne vode .. ) prodire u zemlju, dolazi do podzemnih voda koje nekad, negde izbiju na površinu .. takve, kasnije postaju izvor života za životinje, ljude, biljke… I tako u krug. Uz to, delovanjem na jedan deo ekosistema delujemo i na ostale njegove delove pa su štete po čovečanstvo nemerljivih razmera. De facto, priroda može bez nas .. upitno je da li mi možemo bez nje ?
World Wide Fund for Nature ( WWF ) [6] – jedna je od najvećih i najuglednijih nezavisnih, svetskih organizacija za očuvanje prirode. Cilj ove svetske organizacije je zaustavljanje ubrzane degradacije ekosistema na Zemlji. Od 2007 godine globalna akcija „Sat za našu planetu“, u svetu poznata kao Earth Hour, obeležava se na svih šest kontinenata.
Suočavanje sa posledicama klimatskih promena mora postati naša realnost, zato u ime WWF – a pozivamo sve gradove i opštine ( a i pojedince ) da se uključe u ovu akciju tako što će u subotu, 25. marta, od 20:30 do 21:30 sati isključiti javnu i dekorativnu rasvetu koja osvjetljava glavne znamenitosti grada. Jedan sat koji provodimo u mraku trebalo bi da posluži kao podsetnik da moramo osigurati održivu budućnost naše planete, kao i da se podstaknu njeni stanovnici da žive u većoj harmoniji sa prirodom.
Izvori :
https://bs.wikipedia.org/wiki/Zemlja_(planeta)
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC
http://www.wwf.rs/
[1] https://bs.wikipedia.org/wiki/Zemlja_(planeta)
[2]https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0
[3] Biocenoza ( životna zajednica ) predstavlja biološki system obrazovan od populacija različitih vrsta biljaka, životinja, gljiva I mikroorganizama..
[4] Biotop ( životno stanište ) je prostorno ograničena jedinica, koja se odlikuje specifičnim kompeksom ekoloških faktora.
[5]https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC
[6] http://www.wwf.rs/
Autor teksta: Tamara Spasić.