Ove godine navršava se 127 godina od inauguracije Prvog maja kao međunarodnog praznika rada. Nastao kao posledica štrajka amričkieh radnika u američkom gradu Čikagu 4. maja 1886. godine, na kojima je istaknut zahtev “tri osmice” (osam sati rada, osam sati odmora, osam sati kulturnog uzdizanja), umesto veoma loših uslova rada, radnog vremena od 10-12 i više sati dnevno, rada subotom, niske nadnice i nikakvog socijalnog osiguranja, kada je nakon masovne tuče dve grupe između radnika članova sindikata, koji su zahtevali osmočasovno radon vreme i onih koji su angažovani umesto njih, 3. maja policija ubila 4 člana sindikata i povredila bezbroj štrajkača. Sledećeg dana 4 maja uveče prilikom demonstracija na policiju je bačena bomba koja je ubila 7 i ranila 67 njenih pripadnika. Za odmazdu osam ljudi je optuženo za ubistvo i pogubljeno bez ikakvih dokaza. Američka delegacija, na kongresu Socijalističke Internacionale u Parizu 1889. godine predložila je da Prvi maj bude prihvaćen kao radnički praznik kojim se obeležava uspomena na borbu radničke klase i stradanje radnika u Čikagu. Od tada to postaje dan međunarodne radničke solidarnosti.
Tada započeta borba za bolji i pravedniji položaj radničke klase uglavnom putem sindikalne borbe preko svojih radničkih udruženja preživela je prvi i drugi svetski rat i razne revolucije od kojih je najpoznataija ona u Rusiji (oktobarska revolucija iz 1917 godine), kada je komunistička partija između ostalih i pomoću radnika preuzela vlast. Od tada u narednih sedam decenija ovaj praznik se u komunističkim zemljama slavio kao veliki državni praznik, dok se u ostalim zemljama slavio uglavnom okupljanjem radnika, protesnim šetnjama, ali i sa čestim krvavim demonstracijama i neredeima.
Danas Prvi maj ima uglavnom simbolično značenje jer se oblik borbe za radnička parava uglavnom preselio sa ulice i iz fabrika na politički teren u zakonodavnim telima zemalja sveta gde radnici preko svojih predstavnika pokušavaju da ostvare što povoljnije uslove rada za sebe i bolji matrijalni položaj članova svojih porodica. Nažalost veliki broj radnika širom sveta nije u situaciji da ostavri navedeni model demokratije već su i dalje izloženi surovom iskorišćavanju svoje radne snage i samog postojanja.
Nadajmo se da će sadašni napredak civilizacije ipak radnicima doneti prava dostojna životu čoveka jer kao što vidimo borba za njihova prava traje 127. godina, a da li je to malo ili mnogo pokazaće vreme.
Živeo Prvi maj.
AUTOR TEKSTA: dr Zoran Birovljević.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: dr Zoran Birovljević.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.