Kontekst digitalizacije autorskih prava
Digitalizacija je uopšteno termin koji se u današnjoj komunikaciji sve češće upotrebljava i može se definisati kao proces prevođenja slike, zvuka, dokumenta ili signala iz analognog u digitalni oblik. Digitalizacija autorskih dela podrazumeva „[..] umnožavanje autorskih dela u elektronskom obliku i činjenja dostupnim tako umnoženih primeraka na internetu“.[1] Budući da određeno delo može da se kopira u neograničenom broju primeraka, gde je svaka kopija zahvaljući digitalnoj formi istovetna originalu, to je teže uočiti razliku, jer je potrebno ispratiti korake do momenta kad je neko pristupio delu. Autor mora dati svoj pristanak da se njegovo delo „digitalizuje“ odnosno prevede u elektronski oblik i postane dostupno mnogo većem broju korisnika uz plaćanje autorske naknade, što je sama suština i prednost digitalizacije. Međutim, negativni aspekti digitalizacije autorskih dela ukazuju na pravnu nesigurnost u virtuelnom prostoru kakav je internet, gde saobraćaj prisutnih sadržaja nije najjasnije uređen propisima i gde nije uvek uočljivo da je određeni sadržaj zaštićen autorskim pravom, te često dolazi do kršenja istog.
Zakon o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 – odluka US) pominje digitalizaciju samo u kontekstu evidencije deponovanih autorskih dela i to članom 202 (2) u kojem piše da „Primerci dela i predmeta srodnih prava koji se deponuju moraju biti u formi pisanog dokumenta (rukopis, štampani tekst, muzička partitura), zvučnog, vizuelnog ili audiovizuelnog zapisa ili u digitalnoj formi.“ Stoga, potrebno je zakonski urediti davanje saglasnosti autora na prevođenje određenog dela u digitalnu formu i istim obuhvatiti sve situacije kojima bi konkretno delo moglo biti zaštićeno od eventualne zloupotrebe u prostoru koji nije teritorija nijedne države. Kako bi takva digitalizovana dela uglavnom bila postavljena na internetu to ostavlja otvoreno pitanje teritorijalne zaštite i internet domena kao i postavljanje različitih sadržaja na konkretan sajt, odakle se svakom ko pristupi daje mogućnost da delo „skine“ (eng. download) i smesti na memoriju svog računara. U tom momentu se konkretno prelazi granica u okviru koje je autorsko delo zaštićeno i ukoliko se „skinuti“ sadržaj i dalje koristi i upotrebljava na internetu neovlašćeno i protivno načelu savesnosti i poštenja, originalni autor eventualno može doći do tih saznanja. Mehanizam zaštite na internetu vidljiv oku bi bio tekst kojim se upućuje da je određeni sadržaj autorsko delo kao: Copyright © Naziv firme, ustanove ili organizacije. All rights reserved.
Poseban pristup na tržištu autorskih prava u današnje vreme interneta pružaju i Creative Commons[2] licence. Njima se određena prava na nekom autorskom delu u originalnoj formi ustupaju javnosti na korišćenje, izmenu, ili preradu s tim da autor zadržava neka prava na svom delu. Nasuprot davanju saglasnosti uz određenu autorsku naknadu, kod ove licence autor se saglašava da svoje delo učini javnim i dostupnim znajući da će do izmene dela doći. Ono što je glavna prednost je postavljanje tačno određenih uslova od strane autora pod kojima želi da se konkretno delo ili segment tog dela nadalje koristi ili menja. Po svemu sudeći, i u procesu digitalizacije autor bi zadržao prava na originalnom delu, ali se javlja i više nego očigledan nedostatak ove vrste licence u slučaju kada se delo izmeni tako da se jasno ne vidi inicijalna ideja autora. U prilog tome, digitalne forme autorskih dela omogućavaju lakše izmene koje je teže ispratiti. Pitanje je šta se dešava kada novonastalo delo jedva da podseća na ono od kojeg se pošlo i lice koje koristeći ideju nekog drugog autora tvrdi kako se radi o novom originalnom delu na koje polaže autorska prava. Moglo bi se reći da u toj situaciji Creative Commons licenca gubi smisao.
Reforma i „modernizacija“ autorskih prava
Pored važeće INFOSOC Direktive iz 2001. godine, Evropska Unija je iznela Predlog Direktive[3] za uređenje tzv. jedinstvenog digitalnog tržišta (eng. Digital Single Market [4]), a sa ciljem da se trenutno stanje autorskih prava modernizuje i prilagodi novonastalim promenama u eri razmene dobara i usluga putem digitalnih tehnologija. Sa jedne strane, strategija digitalnog tržišta bi se zasnivala na slobodnom pristupu digitalnim dobrima širom Evrope, na kreiranju uslova za digitalne mreže u okruženju, kao i na povećanju potencijala digitalne ekonomije.[5] Ideja je da dobra intelektualne svojine budu dostupna u elektronskom obliku kako bi im se putem interneta moglo pristupiti u svakom trenutku i sa bilo koje teritorije zemalja članica. Takođe, može se reći da je ideja vodilja bila da se ulaže u kreativnost i veću dostupnost obrazovanju dolazećim generacijama. Podnošenju Predloga je svakako prethodila kompleksna analiza stanja u oblasti autorskih prava, kulturološka podloga kao i zainteresovanost na evropskom tržištu, a što naizgled u ovom momentu deluje kao da reforma propisa kaska za ubrzanim tehnološkim razvojem. Sa druge strane, Predlog EU uključuje ograničavanje pristupa vestima i informacijama na internetu, i usmerava se na filtriranje sadržaja zaštićenih autorskim pravom koji bivaju dostupni onlajn, što je ranije bilo odbačeno od strane Evropskog suda pravde[6]. Svaki pristup linku na internetu gde bi se nalazilo autorsko delo na koje lice polaže autorska prava bi se naplaćivao, sa namerom da ta naknada stigne do originalnog autora. Pomalo zvuči naivno da bi se ovakav pristup održao u praksi, praktično zvuči nemoguće, posebno imajući u vidu da to ne bi pospešilo razmenu informacija u digitalnom dobu, nego bi je naprotiv usporilo i dovelo do svojevrsnog „nazadovanja“ u eri digitalne komunikacije. Za svaki novi pristup delu podrazumevalo bi se da autor treba da naplati naknadu. Iako je takva ideja ispravna i zasnovana na fer odnosu prema svakoj iskazanoj ideji, organizacija kolektivnog ostvarivanja autorskog prava gde bi ta određena organizacija prikupljala autorske naknade pa zatim raspoređivala autorima dela deluje ipak realnije shodno dosadašnjem iskustvu. Takođe, konkretnim Predlogom se ne uzima u obzir da autorska prava nisu jedinstveno uređena u svim državama članicama. WIPO Sporazum o autorskom pravu (u daljem tekstu: WIPO Sporazum)[7] je postavio osnove za uključenje autorskih prava u digitalni svet. Ovaj propis je „modernizovao“ odredbe Bernske konvencije za zaštitu književnih i umetničkih dela (u daljem tekstu: Konvencija)[8] upućivanjem na primenu iste, u pogledu smeštanja autorskog dela na digitalni medijum, koje se u smislu člana 9. Konvencije smatra kopiranjem odnosno reprodukcijom i podleže primeni Konvencije. Uveden je i pojam koji se može primeniti i na digitalna prava (eng. Digital Rights Management) a putem kojeg je, najjednostavnije rečeno, omogućeno autorima preko skupa tehnologija da kontrolišu korišćenje svojih dela na internetu, gde se donekle zadire u privatnost korisnika tih internet izdanja[9].
Zaključak je da će biti potrebno još vremena kako bi se doneli optimalni propisi kojima će autorska prava biti zaštićena i pravilno upotrebljena u digitalnoj sferi. Kako je postepeni ulazak u digitalno doba počeo globalno da menja i način razmišljanja društva i sačinjavanje kopija autorskih dela je postalo isuviše jednostavno i dostupno, to će određene prakse i iskustva doneti još mnogo dilema i nesuglasica oko uvođenja jedinstvenog sistema autorskih prava i njihove kompletne zaštite na digitalnom tržištu. Digitalizacija neminovno uključuje prisustvo interneta te je i edukacija u ovoj dinamičnoj oblasti uveliko neophodna radi boljeg upoznavanja i sagledavanja prepreka koje ubrzani razvoj tehnologije donosi i kako utiče na sferu autorskopravne zaštite. Iako je prvenstveno cilj evropskog ujednačenja digitalizacije autorskih dela smanjenje troškova i pojednostavljivanje razmene autorskih dela između država članica sa manjim rizikom zloupotrebe, ostaje da se vidi kakve efekte će u praksi predloženi tekst za uspostavljanje jedinstvenog digitalnog tržišta imati, ukoliko bude usvojen u postojećem obliku.
IZVORI:
Blagojević, Andrej, Pravni diskurs u funkciji zaštite književnog dela, dostupno na: file:///C:/Users/Name/Downloads/11._Andrej_Blagojevic.pdf [datum pristupa 26.05.2017.]
Berne Convention on the protection of Literary and Artistic Works, dostupno na: http://www.wipo.int/wipolex/en/treaties/text.jsp?file_id=283693 [datum pristupa 01.06.2017.]
Communia Association, The Copyright Reform, a guide for the perplexed, dostupno na: http://www.communia-association.org/wp-content/uploads/2016/11/Copyright_guide_for_the_perplexed.pdf [datum pristupa 18.05.2017.]
Creative Commons Srbije, najčešća pitanja, dostupno na: http://creativecommons.org.rs/?page_id=38#o1b1 [datum pristupa 23.05.2017.]
Digital Single Market Glossary, dostupno na: https://ec.europa.eu/digital-single-market/en/glossary [datum pristupa 17.05.2017.]
Proposal for a Directive of the European parliament and of the Council on copyright in the digital single market, dostupno na: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/txt/?uri=celex:52016pc0593
The Digital Single Market Strategy, dostupno na: https://ec.europa.eu/digital-single-market/en/digital-single-market [datum pristupa 18.05.2017.]
WIPO Copyright Treaty, dostupno na: http://www.wipo.int/treaties/en/text.jsp?file_id=295166 [datum pristupa 29.05.2017.]
Zakon o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 – odluka US)
[1] Blagojević, Andrej, Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu, Pravni diskurs u funkciji zaštite književnog dela, Zaštita prava autora u doba digitalizacije, str. 8 (172),para 1, dostupno na: file:///C:/Users/Name/Downloads/11._Andrej_Blagojevic.pdf , a prema istraživanju dr Popović D., Pravo i privreda, Digitalizacija autorskih dela i pristup delima nedostupnih titulara autorskog prava(2013, str 3)
[2] Creative Commons Srbije, najčešća pitanja, dostupno na:http://creativecommons.org.rs/?page_id=38#o1b1
[3] Proposal for a Directive of the European parliament and of the Council on copyright in the digital single market, dostupno na: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/txt/?uri=celex:52016pc0593
[4] Digitalno tržište se opisuje kao oblast gde pojedinci i pravna lica mogu da pristupe i vrše onlajn aktivnosti pod uslovima lojalne konkurencije, nevezano za svoju nacionalnost ili mesto prebivališta; detaljnije dostupno na: https://ec.europa.eu/digital-single-market/en/glossary
[5] The Digital Single Market Strategy, the Pillars, dostupno na: https://ec.europa.eu/digital-single-market/en/digital-single-market
[6] Communia Association , The Copyright Reform, a guide for the perplexed, Will the Proposal fix the problems? str.1, dostupno na:
http://www.communia-association.org/wp-content/uploads/2016/11/Copyright_guide_for_the_perplexed.pdf
[7] WIPO Copyright Treaty, dostupno na: http://www.wipo.int/treaties/en/text.jsp?file_id=295166
[8] Berne Convention for the Protection of Literary and Artistic Works, dostupno na: http://www.wipo.int/wipolex/en/treaties/text.jsp?file_id=283693
[9] Blagojević, Andrej, Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu, Pravni diskurs u funkciji zaštite književnog dela, Zaštita prava autora u doba digitalizacije, str. 10 (174),para.2, dostupno na: file:///C:/Users/Name/Downloads/11._Andrej_Blagojevic.pdf
AUTOR TEKSTA: Aleksandra Burić.
*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Aleksandra Burić.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.