Prvobitna ideja sindikalnog organizovanja podrazumevala je udruženu borbu radnika za zajednička prava. To se u teoriji nije promenilo, ali se u primeni često manipuliše članovima, kako bi se ostvarili neki drugi, sebični ciljevi pojedinaca.
Sindikat je organizacija koja u ime zaposlenih poslodavcu prezentuje interese zaposlenih u oblasti zarada, broja radnih sati i radnih uslova. Glavni izvor finansiranja je članarina. Domaći propisi pri definisanju sindikata kao ključne reči navode dobrovoljnost i zaštitu profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i ostalih interesa.
Prema brojnim istraživanjima, razlozi za sindikalno udruživanje su brojni. Među njima se ističu vera u socijalnu pravednost i nezadovoljstvo uslovima rada. Osećaj nedostatka pravde, neodgovarajući uslovi rada i nezadovoljstvo poslom, samo su neki od dodatnih razloga koji nemoćne pojedince navode da se udružuju. Veća plata jeste značajno pitanje, ali to nije jedini razlog stupanja u sindikate. Sigurnost posla i potencijalno smanjenje straha od otpuštanja imaju najveći uticaj na odluku o sindikalnom organizovanju. Čak i oni pojedinci koji nisu pristalice ovakvog organizovanja, pristaće na kolektivno delovanje kada procene da ne postoji drugi način za ostvarenje pozitivnih promena.
Američki autor, Gari Desler, prepoznaje dve grupe ciljeva sindikata. Prva grupa podrazumeva nameru sindikata da osiguraju svoj položaj, a druga je usmerena ka većim platama, precizno određenom radnom vremenu i uslovima rada.
U slučaju nastupanja protiv velikih, moćnih kompanija, sindikati su često nemoćni. To dokazuje slučaj kompanije „Walmart“, koja je inače poznata po visokoj stopi fluktuacije radnika i preniskim zaradama. Nekadašnji mesari ove kompanije, nezadovoljni uslovima rada, odlučili su da stupe u sindikat „GWU“ (Grocery Workers Union) i tim putem odbrane svoja prava. Kompanija „Walmart“ je ovaj problem ubrzo rešila tako što je otpustila sve mesare i počela da prodaje isključivo fabrički pakovano meso, koje će dobavljači slati u obliku spremnom za finalnu potrošnju. Tako je „Walmart“, u skladu sa svojom filozofijom štednje, smanjio ne samo troškove zarada, već i korišćenje mašina za preradu mesa.
Kao što se pokazalo na primeru kompanije „Walmart“, poslodavci uspostavljaju i primenjuju različite strategije u odnosu na sindikate. Teorija prepoznaje dve strategije. Primena strategije prihvatanja sindikata, podrazumeva da rukovodstvo ravnopravno tretira predstavnike zaposlenih. Sa druge strane, strategiju izbegavanja sindikata odlikuje namera rukovodstva da spreči sindikalna udruživanja, kako menadžeri ne bi izgubili kontrolu i autoritet. Često je nezakonito dogovaranje čelnika kompanija i vođa sindikata. Vođe dobijaju prikrivene beneficije, a radnici, tj. kolege koje su im poklonile poverenje, suočeni su sa minimalnim ispunjenjem predviđenih zahteva.
Kolektivno pregovaranje je pojam bez koga se sindikalno udruživanje ne može u potpunosti objasniti. Ovaj oblik pregovaranja podrazumeva sastanak predstavnika menadžmenta i sindikata kako bi diskutovali o ugovoru o radu i konkretnim detaljima u vezi sa platom i radnim uslovima. U ovom procesu se javlja pregovaračka moć koja uprošćeno podrazumeva sposobnost pregovaračke strane da ubedi drugu stranu da prihvati njene uslove. Ključne su obostrane dobre namere i ustupci. Svaki predlog mora biti pravilno argumentovan, ne sme doći do prikrivanja podataka i taktike odugovlačenja. Ključni domen kolektivnog pregovaranja čine teme pregovaranja. One mogu biti obavezne (zarade, radno vreme…), moguće (obe strane se moraju saglasiti) i na kraju nezakonite (privatni dogovori menadžera). Kada jedna strana traži previše, dolazi do zastoja u pregovorima. Kada je zastoj dug, postoji velika verovatnoća da će sindikat zapretiti obustavom rada, tj. pozvati na sabotažu (remećenje procesa proizvodnje, organizovano odsustvovanje s posla…). Sabotaža je sa stanovišta zaposlenih bolja opcija od štrajka, jer tokom sabotaže imaju pravo na zaradu.
U Srbiji i regionu je primetan pad uticaja radnika organizovanih u sindikate. Masovna privatizacija se navodi kao jedan od glavnih razloga za navedeno slabljenje. Ekonomska kriza koja je počela 2008. godine, dodatno je oslabila poverenje u sindikalno organizovanje i njegove pozitivne ishode. Danas se u teoriji insistira na saradnji države i sindikata, a sindikati su dužni da pronađu nova idejna rešenja koja bi bila u interesu obe strane.
Od značajnih sindikata u Srbiji, izdvaja se Savez samostalnih sindikata Srbije. Ovaj sindikat se sve do danas bavi tekućim problemima zaposlenih, poput izmene Zakona o radu, poslovanja kompanije „Fijat“ u našoj zemlji i godinama neophodnim za odlazak u penziju. Značajna je i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata. Ovo je najmlađi sindikat u našoj zemlji. Kao svoje glavne ciljeve ističe borbu za punu zaposlenost, fer tržišne odnose i pravedne socijalne programe. Trenutno se bave borbom za povećanje minialne cene rada, predlozima za kažnjavanje poslodavaca koji ne plaćaju plate i doprinose. Svoje težnje su usmerili ka aktivnostima koje bi vratile veru zaposlenih u sindikalno organizovanje.
Danas su sindikati širom sveta suočeni sa padom popularnosti. Ipak, u nekim zemljama, poput Kanade, Meksika i Brazila, uloga sindikata je i dalje značajna. Najčešće se udruživanja sreću među radnicima koji obavljaju fizičke poslove i bore se za veću cenu rada. Primetno je i sindikalno udruživanje u granama koje odlikuje intenzivna konkurencija na tržištu rada, gde zarada stagnira ili opada sve dok postoje oni koji će raditi bez obzira na visinu zarade koju ostvaruju.
Literatura:
- Desler, Gari (2007),Osnovi menadžmenta ljudskih resursa,četvrto izdanje, Beograd, Data Status
- Bogićević Milikić, Biljana (2014),Menadžment ljudskih resursa, sedmo izdanje, Beograd, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet u Beogradu
Autor teksta: Katarina Stanojević.
*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri i HR & ECC blog, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Katarina Stanojević.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.