Ombudsman beogradskog Univerziteta je 2011. načinio nacrt Povelje Univerziteta u Beogradu o studentski pravima i slobodama.[1]Tada se ispostavilo da u Senatu Univerziteta u Beogradu postoje protivljenja usvajanju takvog akta. Tako da danas možemo reči da je postojala inicijalna ideja za rašavanje studentskih problema i regulisanje studentskih prava.
Univerzitetski akti povodom ove tematike nisu brojni, ali postoje na određenim svetskim univerzitetima o čemu će biti reči u daljem toku teksta, kako bi se prikazalo kako se u drugim svetskim univerzitetskim centrima bave regulisanjem studentskih prava. Iako je naša situacija donekle drugačija i specifična u odnosu na strana iskustva, njih ipak treba imati u vidu kao parameter koji će kada za to dođe vreme poslužiti i i beogradskom Univerzitetu da donese Povelju Univerziteta u Beogradu.[2]
Ko je i šta radi Univerzitetski ombudsman?
Uloga Univerzitetskog ombudsmana definisana je Pravilnikom o radu Univerzitetskog ombudsmana. Univerzitetski ombudsman kontroliše, postupajući po navodima pritužbe ili po sopstvenoj inicijativi, rad Univerziteta u Beogradu, visokoškolskih jedinica u sastavu Univerziteta, ostalih zavisnih pravnih lica i organizacionih jedinica Univerziteta, odnosno njihovih organa, tela i službi.[3]
Prava i interesi članova univerzitetske zajednice koje štiti univerzitetski ombudsman su:
Prava, slobode, interesi i osnovna ljudska prava i slobode zagarntovani Ustavom Republike Srbije, pravilima međunarodnog prava, zakonima i drugim pravnim aktima koji su na snazi na prostoru Republike Srbije. Prava, slobode i interesi zasnovani na Statutu Univerziteta u Beogradu, opštim aktima visokoškolskih jedinica u sastavu Univerziteta i drugim univerzitetskim opštim aktima.
Prilikom vršenja kontrole u pogledu konkretnih prava, sloboda i interesa članova unverzitetske zajednice, Univerzitetski ombudsman može da:
Daje savete o pravnim sredstvima kojima je moguće obezbediti poštovanje, odnosno sprečiti kršenje prava, sloboda i interesa.
Posreduje između članova univerzitetske zajednice i Univerziteta ili jedinica u sastavu Univerziteta, odnosno njihovih organa, tela i službi koji odlučuju o pravima, slobodama i interesima.
Sprovodi postupke utvrđivanja da li postoji povreda prava, sloboda i interesa, te preduzima odgovarajuće mere radi njihove zaštite.
Univerzitetski ombudsman će sarađivati sa državnim organima nadležnim za zaštitu prava, sloboda i interesa građana u skladu sa opštim aktima koji regulišu rad tih organa.
U svom radu Univerzitetski ombudsman će se pridržavati etičkog kodeksa Univerziteta u Beogradu i standarda postupanja Međunarodne asocijacije ombudsmana, kao i načela nezavisnosti, nepristrasnosti, poverljivosti i neformalnosti.[4]
Ko se može obratiti Univerzitetskom ombudsmanu?
Univerzitetskom ombudsmanu se radi zaštite svojih prava i interesa mogu obratiti:
- Članovi univerzitetske akademske zajednice u smislu člana 8. stav 1. Statuta Univerziteta u Beogradu, tj. svi nastavnici, naučnici, saradnici, studenti i drugi učesnici u procesu visokog obrazovanja, naučnog istraživanja i stručnog rada;
- Druga lica stalno ili privremeno zaposlena na Univerzitetu u Beogradu;
- Lica kojima je onemogućeno da steknu status člana univerzitetske zajednice;
- Lica kojima je status člana univerzitetske zajednice prestao;[5]
Strana iskustva na planu regulisanja studentskih prava
Postojanje povelja, deklaracija ili sličnih akata kojima se propisuju studentska prava veoma je retko u svetu.
Evropa u ovom segmentu zaostaje za svetom, iako je 1988. u Bolonji usvojena od strane rektora evropskih univerziteta Magna Charta Universitarum, koja je predvidela da „svi univerziteti moraju, uz pridavanje dužne pažnje posebnim okolnostima, da obezbede da budu zaštićene slobode njihovih studenata, kao i da oni uživaju pogodnosti koje im omogućuju da steknu kulturu i obuku čijem posedovanju teže“.[6]
Jedan od retkoh akata iz Evrope je akt Evropske studentske Unije (ESU), naslovljen Povelja studentskih prava (Students’ Rights Charter).[7] Slobodni Univerzitet u Bolcanu takođe ima donetu povelju, a takođe je bilo najava o donošenju još nekih akata ali te ideje nisu ostvarene.
Praksa brige o regulisanju studentskih prava najviše je prisutna na severnoameričkom kontinentu sa naglaskom na Kanadu. Kanadska federacija studenata je devedesetih godina 20. veka usvojila Deklaraciju studentskih prava dok je veći broj kanadskih univerziteta usvojio vlastite povelje iz ove oblasti. Po svojoj angažovanosti u oblasti zaštite studentskih prava prednjače Univerzitet MekGil (McGill University) iz Montreala, koji je usvojio čitavu seriju dokumenata i objavio ih u Priručniku o studentskim pravima i odgovornostima, poznatijem kao Zelena knjiga (Green book). [8]Pored akta naslovljenog Povelja studentskih prava tu je jos 16 akata u kojima su razrađene politike i uspostavljeni kodeksi ponašanja vezani za prava i odgovornosti studenata ovog univerziteta. Povelje i druge slične akte od velikog značaja za regulisanje studentskih prava doneo je još niz kanadskih univerziteta, među kojima se po svom značaju ističu: Univerzitet Bišops iz Šerbruka, Univerzitet Trent iz mesta Piterborou kod Toronta, Institut za tehnologiju i napredno učenje Koledža Hamber kao i Univerzitet Gelf-Hamber iz Toronta.
Postoje primeri poput Kanade i u drugim delovima sveta kao što su Južna Afrika i Australija.
U Australiji su tako studentske povelje i ostale akte o studentskim pravima i odgovornostima doneli: Univerzitet Kvinslend u Brizbejnu, Univerzitet Zapadne Australije iz Perta, Univerzitet La Trobe iz Melburna kao i Univerzitet Viktorija takođe iz Melburna.
U Južnoj Africi je 2007. godine Savet Univerziteta Južne Afrike usvojio Studentsku povelju prava i odgovornosti, a Savet Univerziteta u Johanesburgu je usvojio Studentsku povelju kojom su regulisana prava i odgovornosti studenata tog univerziteta.
Povelja studentskih prava Evropske studentske Unije
Ova povelja polazi od toga da je „obrazovanje pravo a ne privilegija, da su studenti ravnopravni partneri u obrazovanju i da obrazovanje ima društveni, lični, kulturni i ekonomski cilj“. U Povelji se ističe da sva prava sadržana u njoj proističu iz osnovnog ljudskog prava na obrazovanje.
Prava u pogledu kojih se ne sme vršiti diskriminacija među studentima podeljena su u pet grupa prava.
Prvu grupu prava čine prava vezana za pristup visokom obrazovanju i to kvalitetnom i besplatnom obrazovanju. Potom slede prava vezana za studentsku inkluziju, odnosno na organizovanje i zastupljenost u sistemu odlučivanja, na informisanost o svim pitanjima vezanim za visoko obrazovanje i na slobodu izražavanja kako o akademskim tako i o drugim pitanjima. Sledeću grupu čine prava vezana za socijalne aspekte studiranja, koja podrazumevaju pravo na podršku na ovom plan. [9]
Prava vezana za akademske aspekte studiranja uključuju između ostalog pravo na uslove predavanja i učenja i okruženje koji podstiču razvoj autonomnog učenja, kritičkog mišljenja i ličnog napredovanja; pravo na fleksibilne programe studija, koji se kontinuirano prate i prilagođavaju, uz pravo studenata da kao ravnopravni partneri učestvuju u ocenjivanju i unapređenju obrazovnih programa; pravo na akademsku slobodu misli pravo studenata da budu ocenjivani isključivo na osnovu svojih akademskih učinaka, uključujući i vannastavne aktivnosti koje se smatraju delom akademskog programa; pravo na priznavanje, na pravičan način, odgovarajućih kvalifikacija; kao i pravo studenata na pravno sredstvo protiv svih odluka koje se odnose na njihove studije i fer postupak po tom pravnom sredstvu. Konačno, u poslednju grupu prava sadržanih u Povelji studentskih prava Evropske studentske Unije spada pravo na privatnost, koje uključuje i pravo na zaštitu ličnih informacija, i na pristup znanju i informacijama. Karakteristično za Povelju studentskih prava Evropske studentske Unije je to da su prava propisana u njoj pobrojana na jedan sumaran način bez ikakve razrade njihove sadržine ili načina ostvarivanja.[10]
Svi ovi navedeni akti bilo u Evropi ili ostatku sveta, predstavljaju šture i kratke akte, koji poprilično sumarno nabrajaju određena prava i grupe prava. Detaljnija je jedino Povelja studentskih prava Univerzitet MekGil, kako samostalno a pogotovo sa dodatkom već pomenute Zelene knjige. [11]
Šta od iznetog nama koristi?
Međutim, ključni je problem što nijedan od ovih dokumenata ne razrađuje načine za realizaciju pobrojanih prava. Stoga, ovi modeli regulisanja studentskih prava mogu biti korisni ali ne mogu odgovoriti na sve izazove sa kojim sa studenti i ostvarivanje njihovih prava sreću. Ove povelje i akti su pre svega stvoreni, a to je već i prikazano kroz primere u tekstu, za zemlje anglosaksonskih obrazovnih sistema, tako da oni u naš obrazovni sistem mogu biti transplantovani samo u najopštijoj formi. Dakle, sve ove povelje i akti moraju biti naš temelj, ali rešenja ovih pitanja leže u shvatanju naših problema, donekle drukčijih i iznalaženju adekvatnih pravnih i konkretnih rešenja shodno realnom stanju našeg obrazovnog sistema.
Izvori:
[1] Vidi: Povelja prava i sloboda studentkinja i studenata Univerziteta u Beogradu
[2] Branko M. Rakić, O dve inicijative Univerzitetskog ombudsmana Univerziteta u Beogradu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2015, str. 19
[3] http://bg.ac.rs/sr/organi/ombudsman/ombudsman.php
[4] Ibid.
[5] https://bg.ac.rs/sr/organi/ombudsman/ko-moze.php
[6] http://www.magna-charta.org/resources/files/the-magna-charta/serbian
[7] https://www.esu-online.org/?policy=students-rights-charter
[8] https://www.mcgill.ca/secretariat/files/secretariat/charter-of-students-rights_0.pdf
[9] Branko M. Rakić, O dve inicijative Univerzitetskog ombudsmana Univerziteta u Beogradu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2015, str. 23
[10] Ibid, str. 23
[11] Ibid. str. 23
AUTOR TEKSTA: Miloš Dimić.
*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Miloš Dimić.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.