ZAKON O NARODNOJ BANCI SRBIJE

Izmene i dopune pomenutog Zakona nastupile su 2015. godine, i to članom 86b[1] Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije koji se razmatrao pred Narodnom skupštinom Republike Srbije.

Izmene i dopune[2] koje su bile razmatrane pred Skupštinom po osnovu člana 86b ticale su se:

“Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova Narodne banke Srbije, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.

Za štetu iz stava 1. ovog člana, zaposleni iz tog stava ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u Narodnoj banci Srbije, odnosno prestanka vršenja funkcije.”

Sam Zakon o Narodnoj banci Srbije[3] (u daljem tekstu NBS) ima 98 članova(od kojih su neki zastareli, a neki obrisani u odnosu na pređašnji Zakon), u koliko izuzmemo samostalne članove koji se nalaze na kraju Zakona I koji se tiču upravo pređašnje pomenutih izmena I dopuna ovog Zakona.

U članu 1[4] se izmedju ostalih osnovnih odredbi o tome šta uređuje ovaj Zakon I na šta se odnosi govori I o tome da za obaveze Narodne banke Srbije jemči Republika Srbija.

Član 2[5] pruža informacije koje su od ključnog značaja za razumevanje NBS kao ustanove. Prema odredbama čl. 2 možemo reći da je NBS:

Centralna banka Republike Srbije
Samostalna I nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih ovim (I drugim) zakonom(ima)
Podleže nadzoru Narodne skupštine I njoj odgovara za svoj rad
NBS, njeni organi kao I članovi njenih organa prilikom obavljanja svojih funkcija ne primaju, niti traže uputstva od državnih organa I organizacija kao ni drugih lica.

Možemo reći da se teži samostalnosti u radu NBS. Upravo ta samostalnost je zajemčena I ovim Zakonom. O tome podobnije govore I druge odredbe čl.2.[6]

*Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje I održavanje stabilnosti cena. (čl.3 Zakona o NBS)

Pored toga što Narodna banka Srbije teži ispunjenu I održavanju svog osnovnog cilja, ona takođe, ne dovodeći njega u pitanje teži očuvanju I jačanju stabilnosti finansijskog sistema.

Fukcije NBS pobrojane su I objašnjenje u članu 4[7] Zakona, ukupan broj funkcija NBS koje su obuhvaćene ovim članom jeste 15. U daljem tekstu osvnućemo se na nekolicinu njenih funkcija.

utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku
upravlja deviznim rezervama
izdaje i oduzima bankama dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke (*U Republici Srbiji NBS je zadužena za izdavanje I oduzimanje dozvola za rad I vršenje drugih aktivnosti prema lizing kompanijama kao I u delatnosti osiguranja, dok se u nekim drugim državama ovakve vrste poslova sprovode od strane posebno organizovanih tela)
obavlja poslove zaštite prava i interesa korisnika usluga koje pružaju banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima…

Bitni podaci koji se vezuju za NBS pobrojani su u više članova ovog Zakona[8]. Upoznajemo se sa njima, jer da bi poslovanje NBS moglo da se shvati I obuhvati kao celina, podaci moraju biti obuhvatni.

Narodna banka je pravno lice, ali postoji izuzetak premda se Narodna banka Srbije ne upisuje u registar pravnih lica. Sedište NBS nalazi se u Beogradu, ona ima svoj pečat ( koji sadrži oznake tj. obeležja Republike Srbije), I naravno ima svoj Statut. Statut NBS se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Unutrašnja organizacija I druge pojedinosti utvrđuju se Statutom.

NBS može obrazovati svoje filijale. U njenom sastavu nalazi se I posebna organizacija Narodna banka Srbije – Zavod za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider.

NBS rukovodi guverner Narodne banke Srbije imože imati od dva do četiri viceguvernera.

*Organi Narodne banke Srbije upravo I jesu:

Guverner
Izvršni odbor
Savet guvernera Narodne banke Srbije

Guvernera narodne banke Srbije bira Narodna skupština RS na predlog predsednika. Guverner se bira na 6 godina, sa mogućnošću ponovnog izbora. Potencijali guverner mora ispuniti određene uslove, propisane Zakonom.

Utvrđivanje I sprovođenje monetarne politike od strane NBS detaljno je opisano kroz članove, ali nekoliko zanimljivih članova su sledeći.

Član 40[9] odnosi se na obavezne rezerve koje propisuje NBS I jedna njegova odredba glasi:

Narodna banka Srbije utvrđuje visinu obavezne rezerve banaka propisivanjem stope obavezne rezerve, vrste depozita i drugih sredstava na koja se ta stopa primenjuje.

Pored propisivanja stope obaveznih rezervi poslovnih banka NBS propisuje I referentnu kamatnu stopu, kao I druge kamatne stope, mere za održavanje likvidnosti banaka…

U avgustu 2017. godine devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su 10,3 milijardi evra[10], što je istovremeno predstavljalo I njihov porast u odnosu na mesec jul ove godine. Kada govorimo o tome šta čini devizne rezerve, odgovor na to pitanje pruža nam član 49[11] Zakona o Narodnoj banci Srbije, I on glasi:

potraživanja Narodne banke Srbije u devizama na računima u inostranstvu
hartije od vrednosti na računima Narodne banke Srbije u inostranstvu
specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod Međunarodnog monetarnog fonda
zlato i drugi plemeniti metali
efektivni strani novac (*efektiva- novac koji je fizički prisutan u formi papirnih novčanica ili kovanog novca)

Šesti deo Zakona[12] govori o odnosu izmedju Narodne banke Srbije sa Narodnom skupštinom I Vladom RS.

Govori se pre svega o obavezama NBS I izveštajima, programima koje ona mora I u kom roku dostaviti navedenim organima. Tako na primer NBS do 30. Juna naredne godine mora podneti Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o svom poslovanju i rezultatima rada.

decembra tekuće godine dostavlja Narodnoj skupštini, radi informisanja, program monetarne politike za narednu godinu. Bitno je napomenuti I to da Narodna skupština ne može Narodnoj banci Srbije davati bilo kakva uputstva na osnovu dostavljenog programa monetarne politike i podnetih izveštaja iz člana 71[13].

Jedanaesti deo[14] odnosi se na kaznene odredbe. Kazne su novčane, a njihov iznos varira u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, težine prekršaja premda je član 87[15] koji se odnosio na krivična dela prestao da važi.

Raspon novčanog iznosa kazne varira u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara(koji plaća poslovna banka), a takodje se mogu propisati I drugi novčani iznosi koji su takođe navedeni u Zakonu[16] I odnose se na posebne slučajeve povrede određenih prethodnih članova ovog Zakona. Bitno je da kaznom mogu biti obuhvaćena I lica u banci, a ne samo banka kao pravno lice, ali je onda iznos kazne znatno blaži.

Izvori:

[1] http://akb.rs/sr-latin/vest/238

[2] http://akb.rs/sr-latin/vest/238

[3] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html

[4] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html

[5] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html

[6] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html

[7] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html

[8] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html

[9] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html

[10] https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=09&dd=11&nav_id=1302450

[11] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html

[12] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html

[13] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html

[14] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html

[15] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html

[16] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html

Autor teksta: Marija Mijajlović

*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Marija Mijajlović.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.