Pojam koji se na prvi pogled čini kao da svi znaju šta ona predstavlja, iako većina ne bi znala kako da je definiše.
Ni naše zakonodavstvo nema definiciju šta je uvreda. Ali je zato inkriminisana Krivičnim zakonikom, članom 170. Zakonom je jedino propisano da krivično delo uvrede čini onaj ko uvredi drugog. Uvreda se određuje kao sve što može da ima uvredljiv postupak.
Uvredom se smatra svaka izjava ili ponašanje kojim se sa namerom omalovažava ili ponižava drugo lice (animus iniurandi), a omalovažavanje je potcenjivanje ili negiranje vrednosti koje čine čast jednog lica. I ugled i čast predstavljaju lična, nematerijalna dobra čoveka, a to su vrednosti koje čine deo ličnosti pojedinca. Čast predstavlja vrednosnu sliku kakvu imamo o sebi (subjektivna vrednosna ocena), a ugled je slika kakvu drugi imaju o nama (objektivna vrednosna ocena). Ovi pojmovi su moralne kategorije, te ne mogu da se lako odrede. U suštini, Zakonom se štiti pravo čoveka na čast, odnosno da drugi poštuju njegovu ličnost. Zbog toga,ovo delo spade u krivična dela protiv časti i ugleda.
Uvreda može da bude ostvarena na različite načine,kao:
- Verbalna uvreda-neposrednim usmenim kazivanjem (direktnim obraćanjem);
- Pisanim putem-upućivanje uvredljivih izraza u pismu;
- Uvreda simboličnim gestovima- pokazivanje pokretima;
- Realna uvreda(uvreda delom)- ponašanjem.
Izjava ili ponašanje nekog lica su uvredljivi samo ako stvarno znače omaložavanje, ponižavanje ili potcenjivanje drugog lica. Nije važno da li je neko želeo drugog da uvredi, nego se ceni objektivno da li takvo ponašanje ili izjava jesu ponižavajući po dostojanstvo drugog lica. Nije važno ni da li uvređeni to razume i shvata na uvredljiv način, jedino je sud pozvan da oceni da li je preduzeta radnja i uvredljiva. Ta ocena se čini na osnovu objektivnih kriterijuma, da se postupak može smatrati uvredljivim po opštem shvatanju, običajima i moralu u jednoj sredini.
Da bi postojalo krivično delo uvrede, ona se mora odnositi na određeno lice, i nije bitno da li je izvršeno u prisustvu ili bez prisustva nekog lica, čak nije bitno ni da je to lice saznalo za uvredu ili nije, bitno je da je neko drugi saznao. Otuda je bitno da je uvreda u formi u kojoj je moguće da druga lica saznaju. Takođe, bitna je i namera.
Postoji i pojam “retorzija uvrede”, a to je uzvraćena uvreda, odnosno provocirana uvreda, koju je lice uzvratilo licu koje ga je uvredilo. U tom slučaju, mogu obe strane biti kažnjene ili jedna strana da se kazni ili oslobodi od kazne. Nije od značaja koliki je broj međusobnih uvreda, niti da li su srazmerne, ni ko je prvi naneo uvredu.
Kako se štiti čast u smislu poštovanja tuđeg dostojanstva, uvreda će postojati i kada se iznosi nešto što je istinito, a što može da znači ponižavanje drugog lica.
U slučaju da je uvreda izneta u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, a ne postoji namera omalovažavanja, isključena je kažnjivost.
Postoji i “javna uvreda”, koja je učinjena putem štampe, radija, televizije ili dr.sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu. Ona predstavlja teži oblik uvrede.
Gonjenje za ovo delo se preduzima po privatnoj tužbi. Ako je delo učinjeno prema umrlom licu, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi bračnog druga ili lica koje je sa umrlim živelo u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnika u pravoj liniji, usvojioca, usvojenika, brata ili sestre umrlog lica.
Izjave su obuhvaćene slobodom izražavanja mišljenja. Međutim, kao i svaka druga sloboda, ni ona nije bez ograničenja. Ona je ograničena pravima i slobodama drugih, kao i interesima zajednice. Dakle, sloboda izražavanja mišljenja ne podrazumeva i slobodu nanošenja uvreda, odnosno omalovažavanja drugih ljudi.
“Ništa se ne zaboravlja sporije od uvrede, a ništa brže od dobročinstva”.
Izvori:
http://paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html
Autor teksta: Nataša Stančev.
*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Nataša Stančev.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.