Oglašavanje slobodnog radnog mesta je složen proces koji zahteva dugotrajnu pripremu i istraživanje potencijalnih kanala oglašavanja. Prilikom odabira se moraju razmotriti ne samo potrebe kompanije, već i vrsta medija koje željeni kandidati prate.
Troškovi takođe igraju značajnu ulogu u oglašavanju. Javlja se večita dilema – kako sa što manje uloženih sredstava privući što veći broj kvalifikovanih pojedinaca.
Dnevne novine mogu biti pogodan način oglašavanja kada poslodavac želi da što pre popuni upražnjeno radno mesto i istovremeno obezbedi sigurnu prisutnost u medijima (određeni dan, definisana teritorija pokrivenosti…). Problem se javlja zbog nedefinisanosti ciljnog tržišta i ignorisanja od strane potencijalnih kandidata. Dnevne novine čita populacija koja je značajno šira od dela koji aktivno traži posao. Javlja se i nepoverenje mladih, koji ističu da im je mnogo lakše da traže poslove putem interneta, preporuka ili učešća na raznim tematskim konferencijama. Ovaj metod može biti koristan kada je poslodavac u nekoj meri siguran da će potencijalni kandidati čitati date novine i kada su u pitanju stalno otvoreni konkursi. U našoj zemlji se novinski oglasni prostor za slobodna radna mesta najčešće koristi za oglase na stranom jeziku. Ovi oglasi jasno targetiraju potencijalne kandidate koji znaju da pročitaju i prevedu oglas i u skladu s tim pošalju prijavu.
Specijalizovani časopisi pružaju mogućnost preglednog prikaza svih aktuelnih oglasa na jednom mestu. Najčešće su oglasi grupisani prema oblastima, a zatim i po datumima važenja. Prednost ovog vida oglašavanja je obostrana – poslodavac je siguran da će potencijalni kandidati videti njegov oglas, dok nezaposleni imaju priliku da analiziraju i upoređuju uslove prijave i obavljanja zadataka u različitim kompanijama i na različitim radnim mestima. Mana specijalizovanih časopisa se ogleda u činjenici da ne izlaze veoma često (kao npr. dnevne novine). Poslodavac snosi rizik dugoročne nepopunjenosti radnog mesta, dok se nezaposlena lica okreću drugim izvorima traganja, poput Interneta. U našoj zemlji, najpopularniji časopis za traženje posla nosi naziv „Poslovi“, izdaje ga NSZ i izlazi jednom nedeljno.
Oglašavanje putem radija nekada je bilo veoma popularno, ali je njegov značaj sve manji. Poslodavce mogu privući niski troškovi, ali zamka leži u maloj verovatnoći da će oglas stići do kvalitetnih kadrova. Mladi ljudi ne smatraju radio pouzdanim izvorom poslovnih informacija, što može biti najveći nedostatak.
Televizija može biti veoma koristan kanal izveštavanja. Troškovi jesu visoki i potrebno je mnogo vremena za pripremu odgovarajuće reklame, ali televizija i dalje zauzima značajno mesto u plasiranju oglasa za posao. Da bi privukla kadrove, reklama mora da bude kratka i jasna, treba često da se ponavlja, da pošalje nedvosmislenu poruku i uputi zainteresovane pojedince na preduzimanje određenih koraka.
Internet pruža mnogobrojne mogućnosti i zato se danas najčešće koristi kao osnovni ili dopunski vid oglašavanja. Popularnost ovog kanala je zasnovana na relativno niskim troškovima (u poređenju sa ostalim medijima) ali i ogromnoj vidljivosti, što čini savršen spoj. Oglasi na internetu se stalno mogu menjati i dopuniti po potrebi, što kod ostalih medija nije moguće (barem u kratkom roku). Kompanije često donose odluku o pravljenju baze radnih biografija i pozivaju sve zainteresovane da im pošalju CV, bez obzira da li je trenutno otvorena neka pozicija ili ne. Baza im omogućava da u svakom trenutku mogu da pretraže pristigle prijave i izdvoje potencijalne kandidate. Internet štedi vreme i poslodavcu i kandidatu – teži se uvođenju softvera koji će samostalno vršiti preliminarni proces selekcije, dok kandidat ima pravo da putem interneta dostavi svoj CV neograničenom broju kompanija. U Srbiji postoje sajtovi koji se bave pronalaženjem stalnog zaposlenja, spajanjem poslodavca i nezaposlenih , kao i sajtovi posvećeni honorarnom radu.
Svi navedeni mediji imaju svoje prednosti i mane. Svaki poslodavac prema svojim mogućnostima i željama treba da proceni na koji način želi da se predstavi, dok kandidatima ostaje da isprate sve izvore koji im mogu pomoći u traženju posla. Kada se njihove ponuda i tražnja preseku, jasno je da je oglašavanje bilo uspešno.
IZVORI I LITERATURA:
- Bogićević Milikić, Biljana (2014), Menadžment ljudskih resursa, sedmo izdanje, Beograd, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet u Beogradu
- Hodes, B.S., (1983), Planning for recruitment advertising, Personnel journal
Autor teksta: Katarina Stanojević.
*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri i HR & ECC blog, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Katarina Stanojević.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.