Prema Zakonu o radu[1], poslodavac sa određenim licem može zaključiti Ugovor o delu radi obavljanja određenih poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za cilj samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla, kao i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost.
Karakteristike Ugovora o delu
- Glavna karaterisktika je ta što rad po Ugovoru o delupredstavlja rad van radnog odnosa, pa lica koja obavljaju određene poslove na osnovu Ugovora o delu ne zasnivaju radni odnos te nemaju status zaposlenog. To u praksi znači da nemaju: pravo na godišnji odmor, pauzu u toku rada, ali ni definisano i određeno radno vreme u toku dana, pravo na naknadu troškova prevoza, smeštaja i ishrane na službenim putovanjima, pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora i ostala prava karakteristična samo za radni odnos. Shodno tome, sva novčana primanja koja proističu iz rada po Ugovoru o delu imaju karakter ugovorene naknade, a ne zarade.
- Ugovor o delumože se zaključiti samo za obavljanje poslova koji ne spadaju u delatnost poslodavca, što znači da to ne mogu biti poslovi koje poslodavac obavlja ni u okviru pretežne, ni u okviru sporednih delatnosti, tj. to ne mogu biti poslovi za koje kod poslodavca postoje sistematizovana radna mesta. Na primer, ukoliko je delatnost poslodavca trgovina na malo, Ugovorom o delu se ne može angažovati recimo prodvac, jer je to posao koji se obavlja u okviru delatnosti poslodavca, ali može se Ugovorom o delu angažovati na primer prevodilac za spremanje dokumentacije za javne nabavke za neku stranu firmu, jer su potrebe za tim u poslovanju poslodavca jako retke, te sistematizacijom ne postoji predviđeno radno mesto za prevodioca.
- Ugovor o delu može biti zaključen sa svakim fizičkim licem i to: nezaposlenim, penzionerom, preduzetnikom (licem koje obavlja samostalnu delatnost), poljoprivrednikom, studentom, zaposlenim licem, bilo da je u radnom odnosu kod drugog poslodavca ili kod naručioca posla uz vođenje računa da predmet Ugovora o delu ne spada u redovnu delatnost Naručioca posla. Kada se zaključuje Ugovor o delu sa licem koje je invalidski penzioner, trebalo bi imati na umu da bi to moglo inicirati postupak ponovne ocene radne sposobnosti tog lica i eventualni gubitak prava na invalidsku penziju.
- Ugovor o delu mora biti zaključen u pismenoj formi i sadržati obavezno sledeće elemente: podatke o ugovornim stranama, datum zaključenja ugovora, vrsta i opis posla koja je predmet ugovora, vreme za koje treba posao da se obavi (mada ovo nije bitan element ugovora), mesto i način izvršenja posla koji je predmet Ugovora o delu, naknada za obavljeni posao. Može se, ali nije obavezno ugovoriti i naknada za odlazak i dolazak sa posla, naknda troškova za službena putovanja i slično.
- Kod ovih Ugovora, takođe postoji obaveza plaćanja poreza i doprinosa i to je uređeno na sledeći način:
– naknada koja je ugovorena je oporeziva porezom na dohodak građana prema Zakonu o porezu na dohodak građana[2], a na nju se obračunavaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje[3];
– Obveznik poreza i doprinosa je fizičko lice koje ostvaruje prihod, ali je poslodavac taj koji je dužan da porez i doprinose obračuna, odbije i uplati na odgovarajući račun javnih prihoda (račun na koji se plaćaju dažbine).
– Prihod od Ugovora o delu smatra se drugim prihodom u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, te se oporezuje po stopi od 20% uz priznavanje 20% normiranih trokova. (od bruto prihoda se umanje normirani troškovi po stopi od 20%);
– Prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, postoji obaveza za plaćanje naknade za obavezno socijalno osiguranje za lica koja ostvaruju naknadu na osnovu Ugovora o delu. Osnovica za obračun jeste ugovorena naknada. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje se plaćaju po zbirnoj stopi i to: 26% doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i 10,3% doprinos za zdravstveno osiguranje.
– Napomena: U zavisnosti od statusa lica sa kojim se zaključuje Ugovor o delu zavisiće da li se plaćaju samo doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje ili i doprinos za zdravstveno osiguranje, pa tako:
1) ukoliko se radi o nezaposlenom licu, tj. licu koje nije osigurano po nekom drugom osnovu plaća se porez na dohodak građana, doprinos za penizijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za zdravstveno osiguranje;
2) ukoliko se radi o licu koje je zaposleno, preduzetnik, osnivač nekog privrednog društva, poljoprivrednik tj. lice koje je osigurano po nekom drugom osnovu, plaća se samo porez na dohodak građana i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje;
3) doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za zdrastveno osiguranje se ne plaća za lica koja su od Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje dobili Potvrdu da je za njega u toj kalendarskoj godini plaćen doprinos na procenjenu najvišu osnovicu za tu godinu i da se do kraja godine ne vrši dalje plaćanje doprinosa na ugovorene naknade ili za stranog državljanina za koga su prema međunarodnom sporazumu sa državom iz koje dolazi, ispunjeni uslovi da se ne plaćaju doprinosi. Dakle, za ove dve grupe lica se plaća samo porez na dohodak građana.
Postoji zabluda da je za poslodavca finansijski isplativije da sa nekim fizičkim licem zaključi Ugovor o delu, nego da ga zaposli. Zbog toga se često dešava da poslodavci zaključuju Ugovore o delu za poslove koji spadaju u njihovu pretežnu ili registrovanu delatnost, što te Ugovore samim tim čini ništavim. Takve Ugovore o delu će sud u slučaju spora, tretirati kao Ugovore o radu. Druga česta situacija u praksi jeste, da se Ugovori o delu koriste u situacijama kada poslodavac želi da nađe privremenu zamenu za radnika koji je recimo na bolovanju, ili recimo kada se u jeku sezone poveća obim posla. Oba ova modaliteta predstavljaju zloupotrebu instituta Ugovora o delu i njegove suštinske namene, te stoga sa stanovišta naše sudske prakse, takvi Ugovori ne proizvode pravno dejstvo.
Izvori i literatura:
[1] Član 199. Zakona o radu http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html
[2] Član 85. Zakon o porezu na dohodak građana
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dohodak_gradjana.html
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dohodak_gradjana.html
[3] Član 28. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_doprinosima_za_obavezno_socijalno_osiguranje.html
Autor teksta:
://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_doprinosima_za_obavezno_socijalno_osiguranje.html
Autor teksta:
*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Jovana Joksimović.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.