Prebijanje ili kompenzacija je pojam iz oblagicionog prava koji predstavlja jedan od načina prestanka obligacionog odnosa, odnosno obaveze, usled namirenja poverioca. Dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenjlive stvari istog roda i istog kvaliteta i ako su oba dospela. Iz priloženog vidimo da potraživanja između dužnika i poverioca moraju biti uzajamna, istorodna, dospela i utuživa (nezastarela).[1] To su uslovi koji su potrebni kako bi se prebijanje moglo izvršiti. Prebijane, međutim, neće nastati kada se ovi uslovi steknu, već je potrebno da jedna strana (dužnik ili poverilac) da izjavu drugoj da vrši prebijanje. Nakon što to jedna strana učini, smatra se da je prebijanje nastalo onog časa kada su se stekli uslovi za to. Dakle, uzajamnost, istorodnost, dospelost i utuživost su konstitutivni (bitni za nastanak) uslovi, ali je isto tako važna i izjava o prebijanju, koja predstavlja manifestaciju volje jedne strane da se prebijanje izvrši. Prebijanje se neće izvršiti po sili zakona. Ukratko, kompenzacija predstavlja način gašenja obligacionog odnosa usled potiranja međusobnih potraživanja.
Iako po pravilu, potraživanja između kompenzanta (lica koje vrši prebijanje izjavom) i kompenzata (lica sa kojim se prebijanje vrši), moraju biti uzajamna, odnosno između istih lica, postoje izuzeci. Kod jemstva, jemac (lice koje se obavezuje poveriocu da će ispuniti dužnikov dug, ako to on ne učini), može izvršiti prebijanje dužnikove obaveze prema poveriocu sa dužnikovim potraživanjem od poverioca. Umesto da prebijanje vrše kompenzant i kompenzat, to čini jemac. Čim se pojavi neko treće lice, nemamo uzajamnost. Isti je slučaj i kod zaloge. Ko je dao svoju stvar u zalogu za tuđu obavezu, može zahtevati od poverioca da mu vrati založenu stvar kad se ispune uslovi za prestanak obaveze prebijanjem, kao i kad poverilac propusti svojom krivicom da izvrši prebijanje. Zalogodavčeva stvar više ne mora ostati kod poverioca, kada obaveza može prestati prebijanjem, jer bi zaloga ostala bez ikakvog smisla. Zalogodavac je stvar dao poveriocu kao osiguranje ispunjenja obaveze dužnika, ali kada njegova obaveza može prestati usled prebijanja, on je može zahtevati natrag. Isto tako i krivica poverioca, kada je on bio svestan i nije hteo (propustio) da izvrši prebijanje, iako su uslovi bili ispunjeni, omogućuje zalogodavcu da zahteva svoju stvar koju je dao u zalogu. Još jedan izuzetak može se dogoditi kod cesije (ustupanja potraživanja). Naime, dužnik ustupljenog potraživanja može prebiti prijemniku ona svoja potraživanja koja je do obaveštenja o ustupanju mogao prebiti ustupiocu. Ovde uzajamnosti nema, jer dužnik izvorno ima potraživanja prema ustupiocu, a bitan je i momenat kada je obavešten o cesiji.
Takođe, potraživanje kompenzanta mora biti utuživo, odnosno ne sme biti zastarelo, a zastarelo je ako poverilac više ne može prinudno da ga naplati. Naravno, i od ovog pravila postoji izuzetak pa tako dug se može prebiti sa zastarelim potraživanjem, samo ako ono još nije bilo zastarelo u času kada su se stekli uslovi za prebijanje, jer se od tog trenutka prebijanje može izvršiti. Ali ako su uslovi za prebijanje nastali nakon što je jedno od potraživanja zastarelo, prebijanje ne nastaje ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti. Ovim prigovorom dužnik izjavljuje da svoj dug neće ispuniti (prebiti), jer je zastareo, odnosno postao neutuživ i zavisi još jedino od njegove slobodne volje.
Istorodnost i dospelost su takođe uslovi koji se kumulativno moraju ostvariti kako bi se prebijanje moglo izvršiti, pa je tako potrebno i njih bliže objasniti. Istorodna su, pre svega ona potraživanja koja glase na novac, dakle novčane obaveze i generičke, koje se po pravilu odnose na zamenjlive stvari i određene su kvantitativnim obeležjima (kilogram, litar, metar). Istorodnost, međutim, ne znači jednakost, već ako su potraživanja nejednake vrednosti, prebijanje će se izvršiti do visine manjeg, tj. veće potraživanje će se smanjiti do iznosa manjeg. Dospelost podrazumeva mogućnost poverioca da zahteva ispunjenje obaveze od dužnika. On to može učiniti u trenutku kada je i stekao pravo potraživanja (npr. kod prouzrokovanja štete), a nekad i kasnije (npr. kod ugovora, gde su različiti rokovi dospelosti i sticanja prava).
Postoje određeni slučajevi kada ja prebijanje isključeno. Neki autori ih nazivaju negativnim uslovima prebijanja. Naime, prebijanjem ne može prestati: 1) potraživanje koje se ne može zapleniti, jer bi na taj način bila ugrožena egzistencija lica, (privilegovano potraživanje); 2) potraživanje stvari ili vrednosti koje su dužniku bile date na čuvanje ili posudu ili koje je dužnik uzeo bespravno ili ih bespravno zadržao; 3) potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete (kada neko npr. iščupa retrovizor, polomi prozor ili izbuši gumu na automobilu); 4) potraživanje naknade štete pričinjene oštećenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti, (privilegovano potraživanje); 5) potraživanje koje potiče iz zakonske obaveze izdržavanja (takođe, privilegovano potraživanje).
Pored ovih zakonskih slučajeva kada je prebijanje isključeno, ono se može isključiti i voljom zainteresovanih lica. U Zakonu o obligacionim odnosima[2] to izričito ne stoji, ali proizliazi iz načela slobode ugovaranja, odnosno autonomije volje.
Prebijanje u savremenom životu ima veliki pravni značaj. Putem njega i dužnik i poverilac gase svoje obaveze žrtvovanjem vlastitih potraživanja. Razlozi koji opravdavaju ovaj institut su ti da se putem kompenzacije skraćuje postupak isplate, jer ona zamenjuje dve isplate koje bi se činile jedna za drugom. Kompenzant i kompenzat dobijaju svoja potraživanja, a da pritom ne preduzimaju nikakve realne radnje. Ona predstavlja prinudu putem vlastitih radnji. Zato se kaže da je prebijanje čak i radikalnija mera od tužbe, jer prosta izjava poverioca sama po sebi zahvata neposredno u dužnikovu imovinu. Ona jednim potezom gasi dva potraživanja. Zato se u praksi veoma često koristi, naročito između preduzeća i drugih pravnih lica, koja se u međusobnim odnosima pojavljuju čas u ulozi dužnika, čas u ulozi poverioca. Kompenzacija pored toga, uklanja rizik prethodne isplate. Ukoliko, na primer jedna strana ispuni svoju obavezu drugoj, a ova to ne učini njoj, prva je ostala nenamirena, a druga je namirila svoje potraživanje, a da nije ispunila svoju obavezu. Možemo zaključiti da je kompenzacija danas uz isplatu, najčešći oblik prestanka obligacionog odnosa.
Izvori i literatura:
[1] Obligaciono pravo – opšti deo, 9. izmenjeno i dopunjeno izdanje, 2014. prof. dr Jakov Radišić str. 409
[2] Zakon o Obligacionim odnosima (‘’Sl. list SFRJ’’, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, ‘’Sl. list SRJ’’, br. 31/93 i ‘’Sl. List SCG’’, br. 1/2003 – Ustavna povelja) član 336 – 343.
Autor teksta:
*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Nenad Denić.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.