Opšte i slobodno korišćenje izbornih prava i sloboda predstavljaju najvažnije preduslove izražavanja političkih stavova volje građana i zagarantovana su Ustavom kao opšte, jednako i neprenosivo biračko pravo.
Opšte biračko pravo znači da svi punoletni građani imaju pravo glasa bez obzira na razlike koje postoje među njima u rasnom, nacionalnom smislu, imovinskom stanju, profesiji, obrazovanju i drugim razlikama.
Jednako biračko pravo znači da glas svakog birača ima jednaku vrednost, a ona se ostvaruje tako što svaki birač ima samo jedan glas na istim izborima.
Neprenosivnost biračkog prava znači da se ono ne može prenositi na druga lica, već da ga mogu vršiti samo oni koji ga imaju. Taj deo naroda čine birači, odnosno oni čine biračko telo.
U skladu sa Ustavom, štiti se pravo glasa i pravo upisa u birački spisak kao i zakonitost i pravilnost postupka po kome se odvijaju izborne radnje.
Pravo glasa zaštićeno je i Krivičnim zakonikom, u poglavlju Krivična dela protiv izbornih prava, koji propisuje da postoji krivično delo ukoliko se protivzakonito onemogući glasanje i ako se prinudom utiče na izbornu volju glasača.
U praksi su to najčešće radnje neupisivanja u birački spisak ili brisanja sa biračkog spiska. Dakle, upisivanje u birački spisak je pretpostavka za mogučnost ostvarivanja aktivnog biračkog prava.
Protivpravni načini su razni, na primer ako je lice obmanjeno o vremenu ili mestu glasanja, sakrivanjem ličnih dokumenata kako bi se sprečilo glasanje, uništavanje poziva za glasanje, sastavljanje netačnih biračkih spiskova, povreda tajnosti glasanja, falsifikovanje rezultata glasanja i drugi načini.
Naravno ukoliko je došlo do brisanja iz biračkog spiska uskladu sa zakonom neće postojati krivično delo, što znači da preduzete radnje uvek moraju da budu protivzakonite, odnosno suprotne zakonima i odgovarajućim podzakonskim propisima koji regulišu postupak glasanja.
Da bi delo postojalo, pored namere, koja se dokazuje u svakom konkretnom slučaju, neophodno je i da je ostvarena posledica, odnosno da je glasač sprečen u glasanju ili ometen da glasa.
Kako je prema Ustavu glasač građanin Republike Srbije, koji ima aktivno biračko pravo, koje stiče sa navršenih 18 godina života, glasanjem na izborima, građani ostvaraju svoje subjektivno političko pravo da izaberu predstavnika preko koga će učestvovati u upravljanju državom.
Da bi krivično delo postojalo, mora da se otvari i posledica, da glasač usled preduzetih radnji učinioca krivičnog dela nije glasao, bilo da je u potpunosti bio sprečen ili je u tome privremeno bio ometen.
Iako zakonom nije izričito navedeno ko može biti izvršilac ovog krivičnog dela, faktički će to biti ono lice koje sastavlja birački spisak ili lica kojima su dostupni birački spisovi, dakle članovi izborne komisije, biračkog ili nadzornog odbora. Međutim, druge protivpravne radnje onemogućavanja glasanja može da učini bilo ko (delictum communium).
Učinilac ovog oblika krivičnog dela kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine. Kako se delo ceni u zavisnosti od konkretnih okolnosti, moguće je i da se za ovaj oblik dela izrekne samo sudska opomena.
U slučaju kada neko silom ili pretnjom prinudi drugog da na izborima vrši ili ne vrši pravo glasanja, to će predstavljati teži oblik ovog krivičnog dela, i za ovaj oblik krivičnog dela predviđena je kazna zatovora od tri meseca do tri godine.
Dakle, izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje tajno i lično.
Prema rečima Monteskjea, izbornim zakonima se uređuje “kako, od koga, kome i za šta se glasovi moraju dati”
Izvori:
http://www.paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html
Autor teksta:
*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Prav(n)e stvari na prav(n)om mestu, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Nataša Stančev.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.