Susvojina postoji kada dva ili više lica imaju pravo svojine na jednoj stvari, svaki prema svom udelu. Suvlasništvo može nastati: ugovorom o poklonu, ugovorom o kupoprodaji, ugovorom o razmeni, ugovorom o deobi zajedničke imovine, testamentom i sudskom odlukom. Suvlasnički udeo predstavlja alikvotni deo celine, a može biti izražen u razlomku (1/3), procentualno ili u decimalama. Suvlasnik ima pravo da samostalno raspolaže svojim suvlasničkim delom, ali samo kada je riječ o alikvotnom delu prava svojine. Suvlasnik ne može otuđiti realni deo stvari niti može samostalno preduzimati materijalne akte u odnosu na stvar bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Suvlasnik može vršiti svoja ovlaštenja u odnosu na stvar samo uz saglasnost ostalih suvlasnika , što ne znači da je u svim slučajevima potrebna jednoglasnost.To zavisi od važnosti posla koji se poduzima, nekad se traži saglasnost svih suvlasnika , a nekad je dovoljna saglasnost većine.
Susvojina je imovinska zajednica u kojoj svaki suvlasnik ima pravo da traži deobu. Pravo na deobu se stiče u trenutku sticanja suvlasničkog svojstva i postoji svo vreme trajanja svojine . Deoba se može tražiti u svako doba i pravo na deobu ne može zastariti, ali se deoba ne može zahtevati u nevreme .Okolnosti koje sprečavaju zahtev za deobu mogu biti samo privremenog karaktera. Suvlasnici sporazumno određuju način deobe stvari, a u slučaju da se ne može postići sporazum odlučuje sud. [1]
Sud će u vanparničnom postupku razvrgnuti suvlasničku zajednicu na način da će deljive stvari podeliti fizički, nekretnine geometrijski, a ako to nije moguće, bez da se znatno umanji vrednost, sud će odrediti civilnu deobu, prema pravilima izvršnog postupka, a na način da se nekretnina proda na javnoj prodaji ili na drugi pogodan način, a dobijeni iznos podeli suvlasnicima srazmerno njihovom suvlasničkim delovima.
Postupak deobe stvari i imovine u suvlasništvu se pokreće predlogom kod nadležnog suda u vanparničnom postupku. Predlog podnosi ovlašćeno lice, titular prava na deobu (suvlasnik imovine). Predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe, veličini dela i podatke o drugim stvarnim pravima svakog suvlasnika. Ako se radi o deobi nepokretnosti, moraju se navesti zemljišnoknjižni i katastarski podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine, pravu služnosti i drugim stvarnim pravima, kao i posedu nepokretnosti (zemljišno knjižni izvodi, posedovni listovi, fotosnimci, skice i dr.) u prijedlogu se navode i drugi podaci), kao što su označenje suda kojem se podnosi predlog, adrese stranaka, njihovih punomoćnika, zastupnika, ime i prezime, potpis podnosioca predloga i drugi podaci.
Prijedlog sa navedenim prilozima se podnosi sudu na čijem se području stvar ili imovina nalazi, a ako se stvar ili imovina u suvlasništvu nalazi na teritoriji više sudova, nadležan je svaki od tih sudova.
Na ovom ročištu sud saslušava predlagača i protivpredlagača, kao i druga lica koja polažu određena prava na stvari ili imovini, vrši uvid u zemljišnoknjižne izvatke, posedovne listove, ugovore, kopije planova, skice i drugu dokumentaciju predloženu u spisu radi utvrđivanja nekretnina koje su predmet deobe, da li su svi suvlasnici živi, odnosno da li je iza suvlasnika upisanih u zemljišne knjige, a koji su naknadno umrli sproveden ostavinski postupak, odnosno ko su njegovi naslednici, te da li su svi suvlasnici upisani u zemljišnim knjigama, tj. da li su svi suvlasnici navedeni kao stranke u postupku.
Takođe, sud utvrđuje da li su neke od nekretnina prometovane, a prometovanje nije provedeno u zemljišnim knjigama, pa se nekretnine i dalje formalno vode na upisanom suvlasniku. Takođe, suđ utvrđuje: da li su stranke (suvlasnici) izvršili takozvanu internu deobu, odnosno, ko uživa i u kom obimu nepokretnosti koje su predmet diobe.
Ukoliko protivpredlagači ne osporavaju pravo na diobu predlagaču, sud od stranaka uzima izjavu o načinu deobe nepokretnosti, odnosno utvrđuje da li postoji mogućnost postizanja sporazuma o uslovima i načinu deobe. Ako sud postupajući po predlogu utvrdi da je među suvlasnicima sporno pravo na stvarima koje su predmet deobe, ili sporno pravo na imovinu, sporna veličina dela u stvarima, odnosno imovini u suvlasništvu, ili je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u imovinu u suvlasništvu, prekinuće postupak deobe i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu. Ako predlagač u određenom roku ne pokrene parnicu smatraće se da je predlog povučen.
Na pripremnom ročištu se u određenim slučajevima može odlučiti o načinu i uslovima deobe stvari i imovine. Recimo, kod deobe nepokretnosti stranke se mogu sporazumjeti da se ne vrši cepanje parcela, nego da na osnovu svog suvlasničkog dela u postupku deobe dobiju parcele u celosti. Takođe suvlasnici mogu izvršiti deobu tako što će jedan suvlasnik isplatiti ostalim suvlasnicima njihove suvlasničke delove, odnosno, da jednom suvlasniku, najčešće predlagaču, isplate njegov suvlasnički dio, a oni (ostali suvlasnici) i dalje ostanu u suvlasničkoj zajednici sa proporcionalno uvećanim suvlasničkim delovima. Nakon pripremnog ročišta, sud zakazuje ročište na licu mesta, (uviđaj) uz učešće veštaka geodetske struke, a po potrebi i veštaka drugih struka.
U praksi sud uzima izjave stranaka, odnosno unosi u zapisnik izjave stranaka o uslovima i načinima deobe, ali ne zaključuje sudsko poravnanje, nego donosi posebno rešenje o deobi nepokretnosti (razvrgnuće suvlasničke zajednice nepokretnosti) čime, navodno, prelazi svoje kompetencije jer procjenjuje šta je to u interesu stranaka. Rešenjem o deobi sadrži: predmet, uslove i način deobe, podatke o fizičkim delovima stvari i pravima koja su pripali svakom od zajedničara, kao i njihova prava i obaveze utvrđene deobom. [2]
Rešenjem sud mora odlučiti i o troškovima vanparničnog postupka. Propisano da u vanparničnim stvarima koje se odnose na imovinska prava učesnika, učesnici snose troškove na jednake delove, ali ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u imovinskom pravu o tome odlučuje sud, koji će prema srazmeru toga udela odrediti koliki će dio troškova snositi svaki učesnik.
Izvori:
[1] Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl.list SFRJ, br. 6/80 i 36/90, „Sl.list SRJ, br. 29/96 i „Sl. Glasnik RS“, br.115/2005-dr. zakon), čl.16, stav 4.
[2] Zakon o vanparničnom postupku (“Sl.glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88 I “Sl. glasnik RS”, br. 46/95-dr. zakon, 18/2005-dr. zakon, 85/2012, 45/2013-dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015-dr. zakon) , čl. 154. stav 1.
Autor teksta:
*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Prav(n)e stvari na prav(n)om mestu, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Tijana Puzić.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.