1. Kojih 5 reči bi upotrebili da opišete svakodnevne izazove Vaše profesije?
Informisanost, konstantno praćenje propisa, razmišljanje van okvira, prihvatiti poraz kao vrstu lekcije, nikada ne odustajati od svojih ciljeva.
2. Kako bi na najkraći i najprecizniji način osobi koja ne zna čime se bavite opisali Vašu profesiju?
Pravo, socijalna inovacija i informacione tehnologije – sve u jednom. Svakako, osnivač sam udruženja Nomotehnički Centar, sve je počelo inicijativom da pomognem mladima koji nemaju sredstava za objavu stručnih i naučnih radova a potrebno im je radi nastavka studija, da to učine objavom u Zborniku radova, što je i bio prvi projekat udruženja i opstaje već pet godina, nakon toga su nastali projekti koji za osnovu imaju primenu prava u praksi, napisala sam i vodila projekte finansirane od državnih organa, ponosna sam na prvu mobilnu aplikaciju za bezbednost saobraćaja koja za osnovu ima pravo naravno, istovremeno i zahvalna onima koji su projekte podržali jer nema lepšeg osećaja nego kada neka Vaša ideja na papiru, postane ozbiljan i veliki projekat u stvarnosti. Vodila sam kao edukator radionice za mlade iz oblasti radnog prava, socijalne inovacije, pisanja projekata. Takodje, pored Nomotehničkog Centara, Ambasador, Sudija i Akademiski lider Evropske nagrade mladih iz Austrije koja promoviše korišćenje digitalne tehnologije za socijalno dobro u skladu sa ciljevima UN o održivom razvoju pod pokroviteljstvom mnogih inostranih organizacija i Saveta Evrope. Osnivala sam Belgrade Legal Hackers grupu, koja promoviše digitalne tehnologije i pravo i predstavlja globalni pokret sa uporištem u Njujorku. Drago mi je da mogu reći da sam istu predala svojoj koleginici Jelici Kusmuk iz udruženja kojoj se pridružila i Sandra Živković, takodje iz udruženja, smatrajući da kao pravnici na početku karijere, sa lepim iskustvom u Nomcentru, imaju dovoljno znanja i ambicije da vode nešto inovativno i novo. Uvek ću biti tu da im pružim podršku. Smatram da treba svakome dati priliku da pokaže koliko ume, može i zna, a one su tu priliku svakako zaslužile. Iako imam puno interesovanja, smatram da u životu sve što radite srcem nije teško, sve samo treba dobro organizovati. Moram i pohvaliti timski rad mojih kolega u Nomcentru, jer zaista iako su uglavnom pravnici, svi sve rade, od pisanja tekstova za blog, do dizajna i marketinga. Tako da tu imam veliku pomoć.
3. Trenutak u kome ste shvatili da želite da budete pravnik?
Još pri upisu srednje škole koja je takođe pravnog usmerenja. Iako obožavam medije, pravo je ipak pravi izbor.
4. Koji trenutak smatrate presudnim u Vašoj karijeri?
Momenat kada sam sa puno entuzijazma i energije odlučila da osnujem organizaciju civilnog društva 2013.godine. Nakon završetka osnovnih studija, bila sam pripravnik u advokatskoj kancelariji, da bih nakon master studija odlučila da se upustim u nešto drugačije. Upravo je moja poruka da ako negde ne postoji mesto za Vas na tržištu rada a imate ideje, probajte. Zašto ne biste kreirali nešto sami? Oblik koji pruža organizacija civilnog društva je po meni sjajan. Nije u pitanju profit, u pitanju je rad za nešto veće, imate mnogo više mogućnosti da učestvujete u raznim diskusijama, da dajete predloge i komentare na pojedine zakone za koje je učešće za organizacije civilnog društva otvoreno, imate mogućnost da kreirate projekte, okupite zajedinicu i napravite nešto korisno i primenljivo. Ono što je meni ostalo u sećanju, zahvaljujući organizaciji civilnog društva imala sam čast da budem izabrana kao deo radne grupe za izradu Nacionalne strategije za mlade od 2015-2025 godine i da moje ime bude u Službenom glasniku RS. Vrlo lepa stvar za pravnika i sjajan osećaj. Takodje, ko god Vam kaže da rad u udruženju nije kao u preduzeću, znajte da ta osoba nema puno znanja, rad u udruženju daće Vam širinu, rad na projektima naučiće Vas odgovornošću i poštovanju rokova, isto tako, sve što se tiče poslovanja, identično je kao i za drugo pravno lice, sem pravnih pojedinosti koje ćete brzo naučiti, mislim na administraciju, poreze kao i sam način vođenja organizacije civilnog društva.
5. Koliko je Vaših kolega sa studija danas u pravnoj struci?
Oni sa kojima sam u kontaktu, skoro su svi u pravnoj struci, neki su advokati, sudije, službenici na položaju, univerzitetski profesori, pojedini su i preduzetnici sa vrlo uspešnim karijerama.
6. Koje zahteve bi morala da ispuni osoba koja želi da uspe u svom poslu?
Bitno je da ste vredni, da imate radne navike, profesionalni i odgovorni. Ono što je i pre svega navedenog – morate biti stručnjak u oblasti kojom se bavite. Ako ne znate da obavite posao, apsolutno ništa drugo to neće moći da zameni. Isto tako, imam veliku zamerku za one koji upiru prstom u to ko je završio državni fakultet a ko privatni, diskriminacija ne priliči pravnoj struci, mi prvi trebamo da se borimo protiv iste. Zato umesto toga, gledati svoj put, znanjem, stručnošću i veštinama izboriti se za svoje mesto. Takođe, završetak fakulteta ne znači i kraj učenja, edukacija mora biti konstantna jer tržite rada se ne uklapa u nečiji prosek ili samo jedan predmet već traži da se teorija primeni u praksi, naročito što se potrebe tržišta rada stalno menjaju, stoga morate biti uvek spremni da ulažete u svoje znanje.
7. Da li je u praksi baš onako kako su nas učili u knjigama?
Teorija je samo osnova i neizostavni deo. Sve ostalo je u tumačenju, radu i praksi.
8. Šta je bila Vaša prva pomisao kada ste držali diplomu u rukama?
Ceo svet je sada moj!
9. Da li je tačno da iz svake prepreke naučimo nešto novo?
Naravno. Sve što mi se do sada dešavalo u životu samo me je naučilo da razmišljam šta dalje. Da nikad ne smem da se opustim, da moram dati svoj maksimum, čak i da radi Marfijev zakon svaka prepreka na kraju dovede nas na pravi put. Važno je ne odustajati.
10. Vaš savet u jednoj rečenici upućen mladom pravniku?
Konstantno učenje, iskoristite svaku priliku i konkurs za praksu, sublimirano: Ko se usudi da proba nešto novo, može mnogo lepih stvari da otkrije.
11. Da li su dodatne aktivnosti i edukacija van fakultetske zgrade značajne u toku studija?
Apsolutno. Fakultet daje obaveznu osnovu. Na Vama je da se prilagodite tržištu rada, ako vidite da na raznim portalima za zapošljavanje traže neku novu veštinu, iskoristite šansu edukujte se na vreme. Ne propuštajte seminare, ne propuštajte da objavite stručne radove, da se prijavite za praksu, sve je to važno da biste se što bolje plasirali na tržištu rada. Isto tako aktivnosti van fakultetske zgrade mogu Vam proširiti vidike i pomoći da na vreme shvatite koja oblast prava Vas najviše interesuje.
12. Zbog čega je važno neformalno obrazovanje?
Izuzetno .U okviru našeg udruženja (Nomcentar NGO), izdvojiću samo par primera: pokrenuli smo Nomotehničku školu kao pomoć pri izradi opštih pravnih akata, da mlade naučimo u praksi kako to izgleda, isto tako imamo pravni blog koji daje šansu mladim pravnicima, kao i onima koji su ovoj oblasti već uspešni i ostvareni, da kroz pisanje pomognu u rešavanju nekog pravnog problema. Mnogi koji su aktivni pravni blogeri, kažu da im je to pomoglo u učenju, polaganju ispita, širenju vidika i povećanju informisanosti. Kao neko ko je ovo kreirao i prati put svih blogera, mogu reći da se vidi znatan napredak u samom pisanju, praktičnom razmišljanju u rešavanju nekog problema, što je za pravnike sutra na poslu značajno. Ko nauči da razdvoji bitno od nebitnog, da objasni u najkraćem obliku, da shvati suštinu i nekome zaista u nekoj pravnoj situaciji pomogne, taj je već na pola puta uspešne pravne karijere. U okviru udruženja naši članovi svake godine imaju priliku da rade na projektu sa mladima iz cele Evrope online na jednoj inovativnoj platformi i tu se zaista vidi a i vežba znanje engleskog jezika i snalažljivost u primeni informacionih tehnologija naročito primene autorskog prava u praksi. Nije svako neformalno obrazovanje kvalitetno, ali smatram da je pri odabiru gde ćete se edukovati važno da vidite i biografiju predavača i portfolio organizacije.
13. U koliko uporedite Vaš posao sa onim što ste zamišljali tokom studija i onim što danas zaista radite zaključak je?
Nisam ni slutila da ću se ovim baviti.
14. Većina ljudi kada se pomene pravo pomisli na advokaturu. Da li je to jedini put kojim treba ići?
Mišljenja sam da bi pravnik trebao da prođe kroz pripravnički staž nakon studija, da ukoliko je u mogućnosti pripremi pravosudni ispit i tako zaokruži svoju karijeru. Međutim, smatram da postoje i neki drugi poslovi u kojima pravnici mogu biti odlični. Na primer, projektni menažment daje šansu da konstantno učite, vrlo odgovorno vodite nečije poslovanje ili se bavite usklađivanjem poslovanja i propisa u sferi informacionih tehnologija. Priključite se onim zanimanjima kojima možete pomoći. Tipičan programer se ježi kada pomisli na papire – zašto Vi ne biste pronašli neku oblast koja povezuje pravo i IT. Ne moramo svi biti advokati. Iako je to zaista lepo i ozbiljno zanimanje. Samo smatram da nije sve za svakoga, možda je Vaše mesto baš van advokature. Treba razmotriti uvek više opcija. Ovde postoji i veza sa pitanjem da li je važno neformalno obrazovanje – priključite se organizacijama civilnog društva, odaberite neku po Vašoj meri i možda baš tamo saznate koji je to neki drugi put kojim možete ići. Ne čekajte da se uklopi posao prema Vama, uklopite se Vi prema nekom novom poslu.
15. Da li smatrate da je budućem poslodavcu jedino važan prosek u indeksu?
Prosek je važan za Vas, to ostaje za ceo život upisano. Ako neko želi da nastavi obrazovanje, moraće da ima prosek minimum iznad 8,00 da bi mogao da upiše master i naročito doktorske studije. U udruženju i na projektima kada sam angažovala druge, bilo mi je bitno da za određeni posao neko ima odgovarajuću struku, da ima iza sebe iskustvo, da zna da uradi posao, cenim kada se neko trudi i pored osnovnog zanimanja bavi još nečim. Isto tako, za mene je dužina trajanja studija ono što bih možda gledala pre nego prosek. U projektu koji ima rok da se nešto uradi, prosek 10,00 ne garantuje da će neko posao i zavšiti, jer meni u projektu treba veština, brzina, odgovornost, prosek samo znači da je neko bio ambiciozan, ili da je perfekcionista, ima i onih koji ispunjavaju želje roditelja, a opet ima i onih koji su do tog proseka došli pukim učenjem napamet. U radu, neophodno je da se stvarno zna da se nešto uradi. Zato prosek nije presudan.
16. Dostignuće u Vašoj dosadašnjoj karijeri – kada ste se osetili najponosnije?
Uh…teško pitanje. Ima mnogo toga. Kada sam dobila Sakura stipendiju. Kroz nevladinu organizaciju, prvi projekat koji sam sama napisala i bila na listi izabranih za finansiranje, prvi usvojen završni izveštaj projekta, kada sam dobila i pohvale kao i to da se po mojim pelcerima dostavljaju naredni izveštaji. Kada sam postala Sudija i Ambasador Evropske nagrade iz Austrije, moje prvo uživo žiriranje projekata u Gracu u okviru pomenute nagrade, kao jedina iz Srbije, mnogi projekti koje sam nominovala i koji su bili kasnije odabrani kao pobednički. Isto tako, kada mi se pružila šansa da budem govornik u Evropskom parlamentu u Strazburu. Prva objavljena pravna knjiga. Momenat koji je delovao nestvarno, prvi razgovor sa kolegom iz Amerike, kada mi je ponudjeno da baš ja budem nosilac Belgrade Legal Hackers grupe, nestvarno je da neko ko Vas ne poznaje na osnovu preporuke i Vaše biografije i ideje, odluči da kaže: wellcome! Naročito kad je sa drugog kontinenta. Zbornik radova u udruženju, kada mi učesnici jave da je nekome pomogao u pronalasku posla, izbora u zvanje ili dobijanju stipendije. A takvih vesti, na sreću, ima mnogo.
17. Sudnica, kancelarija ili nešto treće?
Životni san mi je bio da budem sudija. Isto tako, glasam i za kancelariju a i za nešto treće. Kod mene je miks dosta toga tako da smatram da sve treba probati. Najviše, radite ono što Vas interesuje. Nekada hobi može postati odličan posao.
18. Da li smatrate da školujemo više pravnika u odnosu na stvarne zahteve tržišta?
Pravnika uvek treba. Samo smatram da bi program studija trebao da se modernizuje.
19. a imate mogućnost da promenite jednu stvar na našim pravnim fakultetima ona bi bila?
PRAKSA.
20. Koji pravnik je bio Vaš uzor za vreme studija/ na početku karijere?
Sve kolege pravnici koji se trude i pošteno rade.