PROTIVPRAVNOST

By /
Protivpravnost je protivljenje ljudskog ponašanja bilo kojoj pravnoj normi. Ona je zajednički element svim kažnjivim ponašanjima za koja je propisana javnopravna ili neka druga pravna sankcija. Sa stanovišta krivičnog prava, protivpravnost je vrednosni, normativni element krivičnog dela i ukazuje na odnos ljudskog ponašanja prema pravnom poretku.

Protivpravnost je ono ljudsko ponašanje kojim se postupa suprotno propisanoj pravnoj normi, i time povređuje pravno dobro, radi čije zaštite je i propisana odgovarajuća krivičnopravna norma.

Predstavlja jedan od osnovnih elemenata pojma krivičnog dela, jer se smatra da je protivpravnost jedan od razloga zašto se neko ponašanje karakteriše kao krivično delo, a krivičnim delom se smatra ono čovekovo ponašanje koje sa stanovišta društva smatra nedopustivim, zabranjenim delom, jer ugrožava osnovne društvene vrednosti čoveka.

Ona se shvata kao povreda vrednih dobara koja su zaštićena pravim poretkom. Tu se pronalazi sociološki aspekt krivičnog dela, koji se ispoljava u kriminalnom ili antisocijalnom ponašanju.

Postoji kao formalna i materijalna protivpravnost. Zakonodavac će kao krivično delo, propisati samo ono ponašanje koje sa stanovišta pravnog poretka zabranjeno i to će biti formalna protivpravnost. Zatim je potrebna i materijalna protivpravnost, a to znači da se ugrožava ili povređuje neko pravno dobro, bilo individualno, bilo društveno. Moguće je da je neko ponašanje protivpravno, ali da nije propisano kao krivično delo nego kao privredni prestup, prekršaj, disciplinsko delo ili građanskopravni delikt.

Delo koje je propisano kao krivično delo biće uvek i protivpravno, jer je njegova protivpravnost bila razlog da bude propisano kao krivično delo. Protivpravnost se pretpostavlja. Kada lice stvori sliku obeležja pojedinog krivičnog dela, u praksi se protivpravnost utvrđuje u negativnom smislu, proverava se da li postoje razlozi koji u konkretnom slučaju dovode do njenog isključenja.

Razlozi (osnovi) isključenja protivpravnosti, dovode do toga da učinjeno delo, iako u svemu odgovara zakonskom opisu krivičnog dela, nije krivično delo.
  • Opšti razlozi– koji se mogu primeniti na sva krivična dela, a to su:
  1. Delo malog značaja – ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije;
  2. Nužna odbrana – ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad;
  3. Krajnja nužda – kad je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo;
  4. Sila i pretnja – svaki spoljni pritisak na volju isključuje sprovođenje vlastite volje,tako sila predstavlja primenu snage prema nekom licu kako bi se ono prinudilo na neku radnju, a pretnja je stavljanje u izgled pričinjavanja nekog zla osobi kojoj se preti, kako bi se ona prinudila da određeno postupi.
  • Posebni razlozi– koji nisu predviđeni zakonom, ali se do njih došlo u teoriji, ili ih poznaju strana zakonodavstva, a koji u principu nisu sporni i mogu se primenjivati i u našem pravu, to su:
  1. Pristanak povređenog;
  2. Zakonita naredba pretpostavljenog;
  3. Obavljanje službene dužnosti;
  4. Dozvoljeni rizik;
  5. Vršenje roditeljskog prava;
  6. Obavljanje lekarske intervencije.
U svim ovim slučajevima je isključena protivpravnost kod ovakvih ponašanja (postupanja), osim ako lice ne postupa sa nekim posebnim razlogom koji nije dozvoljen ili ako svojim postupanjem dovodi u opasnost drugo lice, tada će se raditi o protivpravnim postupcima.
Svako može svojim pravnim dobrima (životom, telom, stvarima, itd.) da raspolaže po slobodnom opredeljenju, uključujući i uništenje svojih pravnih dobara.
Utvrđivanje postojanja ili isključenja protivpravnosti predstavlja tanku i osetljivu granicu, pa je uvek neophodno je da se sprovede ispitivanje da li postoje razlozi za isključenje protivpravnosti u svakom konkretnom slučaju.
Izvori:
Autor: 

PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.

*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Nataša Stanćev.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Scroll to Top