Ovaj „dugometražni“ blog će ponuditi baze na koje se student početnik može osloniti, a na koje se zreo, elokventni pravnik već uveliko oslanja – kao na vokabular koji će biti esencijalan za ulazak u pravni život i koji treba da ostane relikt studentskih dana i izučavanja prava. Blog, dakle, pruža dopunsko pojašnjavanje svega onoga što pojedini, često upotrebljavani (pravni) izrazi podrazumevaju, a o čemu se ili vrlo retko, ili nikada ne govori, i koji se često mehanički upotrebljavaju u pravnom svetu (svetu advokata, tužilaca, pravnih pisaca, ljudi u administraciji i sl.) ili čak s pogrešnom konotacijom koriste u medijima i kroz kolokvijalni govor. Ovaj deo će se baviti početnim pojmovima iz zone krivičnog prava.
Krivičnopravna zaštita. Društvo nudi zaštitu dobrima koje u zajednici smatra vrlo važnim (život, imovina, telesni i psihički integritet, polna sloboda i sl.), a na pitanje kakva je to zaštita osim one fizičke i momentale na koju smo intuitivno i moralno predodređeni (pomoć povređenima, kritika kradljivcu, oduzimanje ukradenih stvari i sl.), jedan od odgovora je i „krivičnopravna“. Kako? Mehanizmima koje su mudrim viševekovnim teoretisanjem dogmatičara i filozofa, i osmišljenim (nekada vrlo rigoroznim i „drakonskim“) programima i iskustvom iz prake (recimo inkvizicijski sud, sprave za mučenje, mirenje zavađenih pred meštanima u afričkim selima i sl.), oblikovani do današnjeg/ih sistema – okvirno: procena situacije (takozvano „činjenično stanje“), pronalazak učinioca (osim ako je „in flagranti“ uhvaćen na delu), utvrđivanje motiva, krivice i nastale štete za žrtvu (kroz krivični postupak), utvrđivanje načina na koje se može popraviti blokirajuća situacija za društvo (otuda i reč „spor“ – nešto što usporava uobičajeni život i odnose među ljudima u društvenoj zajednici), da li kroz „osvetu“ – retributivnu kaznu za učinioca: nanošenjem iste ili približne količine patnje, kompenzaciju patnji i štete žrtvama, ili, pak, pomirenjem (nešto kao „simbolična reparacija“), a sve u cilju povratka u pređašnje, nepovređeno stanje, kao da je osnovno načelo (krivičnog) prava „restitutio in integrum“, koje se mahom kolokvijalno, ali i u naučnim krugovima poima pravdom („..svakom svoje dati“) – a osnovna vrednost i želja društva jedna konstantna vladavina pravde za kojom ljudi, a prema njima preslikan ceo pravni sistem, ima urođeni gorući impuls.
Krivičnopravna materija1. Život u zajednici (a koji je sam i razlog konstituisanja prava i određivanja ponašanja koje želimo da vidimo u zajednici, a koje ne) zahteva predvidljivost ponašanja njegovih pripadnika. Zato zakon reguliše („regula“ je pravilo, dakle zakon „upravilljuje“ naše oblike ponašanja) naša ophođenja prema drugim ljudima – naše odnose, koji su različitih vrsta i različitog sadržaja, a pritom i vrlo, vrlo brojni jer zavise od sume svih društvenih uloga koje imamo (odnos profesor-student, odnos momak-devojka, odnos kupac-prodavac koje možemo istovremeno zauzimati). Otuda je opravdana podela prava na „materije“, zbog preglednosti i lakšeg snalaženja – pa se stoga kaže i, „ovo je iz krivičnopravne materije“ ili „građanskopravna priroda ovog spora..“ itd. Pojednostavljeno, društvo nameće, recimo, prodavcu hleba koji se samovoljno deklariše kao neko ko nudi prehrambenu uslugu, da svakoga jutra obezbedi jedinice hleba, kako bi se svi ostali članovi društva prilagodili njegovom delovanju i kako bi društvo normalno funkcionisalo, bez zastoja („sporova“, usporenja). Ovo se potom prenosi na sve grane prava, pa i na krivično, gde je predvidljivost mera koje se koriste za određena ponašanja (ubistvo = zatvor, uslovno rečeno) potrebna ne bi li se ljudi, poznajući pretnje koje iza njih stoje, ustručavali od određenih ponašanja, čime se ispunjava osnovni zadatak ove grane prava – generalna prevencija – a time posledično i najambiciozni cilj krivičnog prava – suzbijanje kriminaliteta.
Krivičnopravna materija2. Kao što se kolokvijalno navodi i materija(l) za izgradnju (kameni blok, granit i sl.) kao supstanca ili materija koji stoji „neuređena“, recimo, rasuta glina, koju treba urediti u pravilnu skulpturu, kasnije čak i sa finim nijansama draperije, nagiba haljine i slično (karijatide na Erehteonu na Akropolju), materija može biti i nerazrešena problematika odnosa u društvu, koju treba urediti i oblikovati, tako da se raspoznaje njen cilj i svhra. Radi razjašnjenja može se zamisliti situacija u kojoj društvo nema odluku o merama za zločin ubistva, dakle ono ima nerazjašnjenu materiju odnosa između žrtve i učinioca, a posredno i između države/organa i učinioca – time i materiju krivičnog prava. Država, a time i društvo, teže da imaju što više razjašnjenih i „upraviljenih“ odnosa od kojih im zavisi normalan i funkcionalan, u krajnjem i prijatan život (gledajući moderne pravne tendencije), a koji, pak, neće zalaziti previše u njihovu privatnu sferu (u kojoj će imati relativno potpunu slobodu), pa će ovo goruće pitanje rešiti tako što će, recimo, propisati pravilo da će se svaki učinilac krivičnog dela ubistva kazniti zatvorom određenog trajanja i time „oblikovati“ materiju krivičnog prava.
Krivični zakon. ČINJENICA: nasuprot ustaljenim mišljenjima, krivični zakon (mala slova) može biti čak i pojedinačna norma ili, pak i pojedinačna odredba. Čak se i, sve što se smatra neopozivim pojedinačnim pravilom ili pravilom koje nema presedane („Što profesor kaže je zakon!“), od davnina naziva „zakonom“. Zakon dakle nije samo sređen sistem pravila, već i pojedinačno pravilo – način na koji se rešava određen problem (recimo, pravilo je da neko ko dokazano počini ubistvo, ode u zatvor – tako krivično pravo rešava ovaj problem koje postaje zakon za ponašanje, odnosno zakon za čin ubistva).
ZANIMLJIVOST: Pored zvaničnog zakon(ik)a koji u nazivu ima nešto nalik na „krivičn-„ (Krivični zakonik, Zakon o krivičnom postupku), pojedini zakoni u svoj sastav ubrajaju i neke odredbe koje se mogu po karakteru (kaznenom i sl.) ubrojiti u spektar rasutog krivičnog prava – vrlo su nesagledive i brojne – i nalaze se kao pretnja u pomenutim zakonima za kršenje njihovih normi (Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o vodama i sl.). Dakle, vrlo uporna glavobolja svim teorijskim sistematičarima krivičnog prava.
ZANIMLJIVOST: 2005. godina – centralna godina krivičnog prava – zbog kodifikacije (pravljenja reda, sistema u normama po određenom „kodu“/planu – otuda i kodifikacija) krivičnopravne materije u Krivični zakonik. Na ovu bitnu jesenju kodifikaciju nije uticala potonja promena državnog aranžmana sa Crnom Gorom, jer je bila samostalna tekovina srpskog entiteta ove državne zajednice, kao što je i entitet Crne Gore imao sopstvenu.
Autor:
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.
*Napomena: Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, podstiče mlade, svoje članove da učestvuju u edukativnim aktivnostima, nakon čega mogu pisati stručne tekstove ili one koji će predstaviti njihovu svakodnevicu, njihovo iskustvo, preneti priču koja će pomoći i drugima, njihove dobi da lakše razumeju svet oko sebe, ili nauče nešto novo. Tako je u okviru udruženja nastao projekat a potom i deo koji pruža našim članovima da upravo pišu o stvarima koje ih okružuju na način da drugima prenesu svoje iskustvo. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Đina Glavčić-Kostić.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.