POZIV NA ODBRANU AMATERIZMA

Imala sam čast da budem deo projekta koji pokreće pitanje sudbine amaterizma u kulturi. Ne znam kako vi pristupate svom pisanju i istraživanju, seminarskim radovima, diplomskim ili master, ili nekoj drugoj analizi, ali moram priznati da istraživanje amaterizma je ostavilo na mene iznenađujuće dubok utisak.

Taj utisak je izrasla potreba da se borba rasplamsa, da se širi i da daje rezultate. O tim rezultatima želim da razgovaram sa zainteresovanima i da ih dalje zajedno pospešujemo.

Zavod za kulturu Vojvodine sa sedištem u Novom Sadu organizovao je skup koji je bio zatvoren za publiku. Namenjen je bio autorima koji učestvuju na izuzetnom projektu pod nazivom Status i perspektive razvoja amaterizma u AP Vojvodini. Definicija amaterskog kulturnog i umetničkog stvaralaštva u Zakonu o kulturi glasi, naime definisan Članom72., kao aktivnosti lica ili grupe lica koja se bez materijalne nadoknade bave stvaranjem ili izvođenjem dela iz oblasti kulturne i umetničke delatnosti. Lica i grupe lica iz stava 1.ovog člana mogu se udruživati u amaterska kulturno-umetnička društva i njihove saveze saglasno propisima o udruženju građana.

Udruženje iz stava 2. ovog člana imaju status subjekta u kulturi[1].

Zakon, takođe, propisuje da su lokalne samouprave nadležne za uslove koji su potrebni za rad i razvoj amaterskog delovanja. Bitan segment je da se kulturno umetnička društva mogu udruživati u saveze bilo na nivou više opština, na nivou Pokrajine i Republike. Udruživanje ima cilj da se ostvaruje edukacija, programi razvoja i takmičenja.

Na pomenutom naučnom skupu govorilo se o potrebi da se škole što više uključuju u napore da sudbina amaterizma u budućnosti ide sigurnijim putem svoga opstanka.

Možemo li zajedno da pokrenemo nove stvari?

Osvrnimo se na učenike i zapitajmo se koliko toga bi oni želeli da pokažu, a da nije vezano isključivo za gradivo, za domaće zadatke i nametnute obaveze. Upravo amaterska kulturna delatnost toliko toga upija u sebe da nismo svesni njene kompleksnosti. Videli smo da je zakon stavlja u svoje norme i uglavnom se svodi na obavezu lokalne samouprave da je afirmiše.

Ali, hajmo svi da uradimo jednu zajedničku vežbu:

napišite na jedan papirić imena amatera koje znate (ili ste čuli za njih) bilo da su glumci amateri, slikari, muzičari ili amateri iz neke druge oblasti.

Imajte na umu da kulturni amaterizam omogućava svima kojima nije kultura ili umetnost profesija da se izražavaju na svoj kreativan način. S druge strane nesaglediva dragocenost što šire stanovništvo može da učestvuje u kulturnom životu i doprinosi individualnom i osobenom pečatu svom mestu.

Kulturni amaterizam može da proslavi vaše malo mesto, selo iz kojeg potičete ili vaš grad koji volite i želite da ga obojite u najlepše boje. Srbija ima značajnu tradiciju koja je svoje vrhove dosegla u vreme Drugog svetskog rata. Savez kulturno-umetničkog društva Srbije formiran je 1972. godine. Potpuni polet amaterizam u kulturi je doživeo ’70-tih godina kada je sistem samoupravljanja omogućio da ga opštine posebnim formama neguju. Ipak, 21. vek doneo je stagnaciju za ovu kulturnu-umetničku delatnost. U periodu koji je pred nama potrebno je udružiti snage i vratiti nekadašnji sjaj ovom kulturnom stvaralaštvu. Udružimo profesionalce i amatere! Nisu dovoljne reči niti forma, potrebna su dela. Danas više  nego ikad.

---

[1] Zakon o kulturi, Sl. glasnik RS br.72/09, 13/16, 30/16

---

Autor teksta:

---

Mentor: JELICA KUSMUK. 

---