Obrazlažući predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji zakonodavac navodi da je primarni motiv prilikom pisanja članova Zakona bio da se skrati postupak rešavanja imovinsko-pravnih odnosa prilikom planiranja i kasnije realizacije pre svega velikih infrastrukturnih projekata (Zakon koristi termin „linijski infrastrukturni objekti“, a pod tim se ubraja auto-put, železnička pruga i sl.) koji su od značaja za društvo u celini, te da se olakša i pojednostave procedure pri investiranju.
Zakonodavac dalje navodi da „imajući u vidu da se pomenuti projekti planiraju, projektuju i grade na više hiljada katastarskih parcela, te da iziskuju u zavisnosti od problema koji se utvrdi tokom ove faze projekta višemesečno rešavanje istih, i produžavanje rokova za realizaciju, što dovodi do izdvajanja dodatnih finansijskih sredsta, izmenama Zakona bi se kad su u pitanju linijski infrastrukturni objekti kroz postupke rešavanja eksproprijacije kao dela imovinsko-pravnih pitanja, radili paralelno sa postupkom izvođenja radova“.
U članu 135. dodat je stav 5. koji glasi „Za izgradnju linijskih infrasturkturnih objekata građevinska dozvola može se izdati za više katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih parcela uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole, a na osnovu projekta peparcelacije izvrši spajanje tih katastarskih parcela“.
Nadalje, članu 148. dodaju se stavovi 5. i 6. koji glase: „U slučaju da je građevinska dozvola izdata na osnovu izjave investitora iz člana 69. stav 9. ovog zakona, prijava radova se može podneti samo za deo objekta za koji je investitor dostavio dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosuma u skladu sa ovim zakonom.“ i „Kada je građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona izdato za više katastarskih parcela, odnosno delove katastarskih parcela, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, u skladu sa ovim zakonom, za katastarske parcele obuhvaćene projektom preparcelacije, koji je sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole pribavi potvrdu projekta preparcelacije, odnosno parcelacije i izvrši provođenje tog projekta preparcelacije odnosno parcelacije“.
Takođe, članu 137. stavu 1. koji je glasio: „Građevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu“ dodato je sledeće: „odnosno za više katastarskih parcela ili delova katastarskih parcela za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata“.
Sve citirano, dakle, omogućava investitoru da radi izgradnje auto-puta, železničke pruge ili drugog linijskog infrastukturnog objekta pribavi građevinsku dozvolu i to:
- za više katastarskih parcela ili za više delova katastarskih parcela, odnosno za celokupan projekat
- na osnovu izjave investitora da će pre izdavanja upotrebne dozvole rešiti imovinsko-pravne odnose na nepokretnostima.
Intencija zakonodavca nesumnjivo je bila da poboljša investicionu klimu na taj način što omogućava investitoru da tokom izvođenja radova na prvim parcelama, na kojima je završen postupak eksproprijacije, takoreći u hodu, rešava imovinsko-pravne odnose na narednim parcelama istog projekta.
U vezi sa rečenim, treba napomenuti da je proširena definicija linijskog infrastrukturnog objekta, te on sada pored „javnog puta, javne železničke infrastrukture, elektroenergetskog voda, naftovoda, produktovoda, gasovoda, derivacionog cevovoda, objekta visinskog prevoza, linijske infrastukture elektronskih komunikacija, vodovodne i kanalizacione infrastrukture i sl. koji može biti nadzemni ili podzemni, čija izgradnja je predviđena odgovarajućim planskim dokumentom“ obuhvata i „objekte u njihovoj funkciji“.
Članom 133. Zakona propisana je nadležnost za izdavanje građevinske dozvole, te je predviđeno da ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva izdaje građevinsku dozvolu ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Kao stav 2. tačku 24) Zakon je, do poslednjih izmena, predviđao i „objekte za koje je Vlada utvrdila da su projekti od značaja za Republiku Srbiju“. Navedena odredba brisana je iz Zakona. Predloženo, a potom i usvojeno, se pravda činjenicom da je praksa pokazala da je ovakvo rešenje nepovoljno za investitore budući da prolongira pribavljanje neophodnog akta za izgradnju, otežava proceduru i povećava cenu realizacije projekta. Navedeno naročito stoga što je poslednjim stavom člana 134. predviđeno da je „Za objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo odnosno nadležni organ autonomne pokrajine pre izdavanja građevinske dozvole, potrebno pribaviti izveštaj revizione komisije“.
S tim u vezi navodimo član 19. [s6] u okviru Samostalnih članova Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji koji u stavu 1. predviđa: „Započeti postupci za rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, lokacijske uslove, građevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti“, a u stavu 2. navodi se: „Izuzetno od stava 1. ovog člana, postupci u vezi sa projektima za izgradnju objekata od značaja za Republiku Srbiju, započeti po odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 98/13 – US, 132/14, 145/14 i 83/18), okončaće se po odredbama ovog zakona“.
Izmenama Zakona omogućava se i donošenje novih planskih dokumenata u roku od 24 meseca od dana stupanja zakona na snagu, u slučaju kada su trenutno važeći planski dokumenti doneti pre 1. januara 1993. godine. Rečeno je regulisano članom 20 [s6] u okviru Samostalnih članova Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Pored navedenih ključnih novina, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji donosi promene i u delu devetom i desetom Zakona, a koji se tiče stručnog ispita i licence za odgovornog planera, urbanistu, projektanta i izvođača radova, kao i Inženjerske komore Srbije i to njene organizacije i ovlašćenja. Tako je članu 161. dodat stav 3. koji glasi: „Administrativno-stručne i tehničke poslove u vezi sa polaganjem stručnog ispita ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva može poveriti strukovnoj organizaciji, odnosno strukovnom udruženju na osnovu ugovora koji nadležno ministarstvo zaključuje sa tom organizacijom“. Time su, dakle, otvorena vrata za šira ovlašćenja Inženjerske komore Srbije kao organizacije koja okuplja i utvrđuje profesionalna prava i dužnosti u okviru struke.
Iz svega navedenog proizlazi da je zakonodavac nastojao da postupak investiranja u velike infrastrukturne objekte u mogućoj meri oslobodi stega birokratije i prilagodi zahtevima poslovanja u praksi. Ostaje na narednim mesecima i godinama da daju ocenu opravdanosti izvršenih promena u zakonodavnom okviru.
Izvori;
Narodna skupština Repbulike Srbije: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2019/1399-19.pdf
Zakon o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018 i 31/2019).
Autor teksta:
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.
*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.
Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Ivan Kojić.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.