Na samom početku ukazujemo da se Zakon primenjuje se od 1. septembra 2020. godine, izuzev odredaba: član 21. koji se odnosi na uslove za izbor člana Veća Agencije, član 22. javni konkurs za izbor člana Veća Agencije, član 23. sprovođenje javnog konkursa za izbor člana Veća Agencije, Izbor člana Veća Agencije, član 24. mandat člana Veća Agencije i član 25. koji glasi da mandat člana Veća Agencije traje pet godina. Isto lice može da bude izabrano za člana Veća Agencije najviše dva puta.
S obzirom da je tokom primene važećeg zakona uočena potreba da se veći broj odredaba pojasni i precizira i da se na drugačiji način urede određena bitna pitanja vezana, pre svega, za sukob interesa, kumulaciju javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda funkcionera i ovlašćenja Agencije, Zakon o sprečavanju korupcije, usvojen je 21.maja 2019.godine.
Razlozi donošenja zakona ogledaju se u potrebi usklađivanja sa važećim strateškim dokumentima u oblasti borbe protiv korupcije, kao i radi ostvarenja preuzetih obaveza iz međunarodnih akata preporuka Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO).
Neke od najznačajnijih promena odnose se da Agencija u svakom trenutku može da ima uvid u račune funkcionera, koji, stupajući na dužnost, moraju da prijave svoje prihode i imovinu, kao i imovinu svojih supružnika, dece, roditelja, braća i sestara, isto tako ima uvid u bankarske račune funkcionera i nije im potrebna saglasnost, ali jeste za povezana lica, ako postoji sumnja. Propisano je da Agencija može da postupa po anonimnim prijavama, da funkcioner mora da odvoji svoje postupanje kao predstavnik organa javne vlasti od političke kampanje, te da državna sredstva ne može da koristi u političkoj kampanji.
Mi ćemo se osvrnuti na ono što smatramo da bismo svi morali da znamo šta znače. Idemo redom:
– Šta je korupcija? To je odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja koristi za sebe ili drugoga.
– Ko je organ javne vlasti? To je organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština;
– Ko je javni funkcioner? To je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti;
– Šta je javna funkcija? To je funkcija koju vrši javni funkcioner.
– Ko je član porodice janog funkcionera? To je supružnik ili vanbračni partner, roditelj ili usvojitelj, dete ili usvojenik javnog funkcionera.
– Pojam povezanog lica – to je član porodice javnog funkcionera, krvni srodnik javnog funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, kao i fizičko ili pravno lice koje se prema drugim osnovama i okolnostim
– Šta je sukob interesa? Sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije. Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice.
KOJE SU OBAVEZE FUNKCIONERA?
Javni funkcioner je dužan da, prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima. Javni funkcioner je dužan da prekine postupanje u predmetu u kojem postoji sumnja u sukob interesa, izuzev ako postoji opasnost od odlaganja. Ako javni funkcioner traži mišljenje o postojanju sukoba interesa u postupku javnih nabavki, Agencija daje mišljenje o tome u roku od osam dana. Agencija može da pozove javnog funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa.
Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa u slučaju sukoba interesa u postupku javnih nabavki ili o postojanju sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa. Takođe, to ne isključuje primenu odredbi o izuzeću propisanih drugim zakonima Ako javni funkcioner Agencije uoči postojanje sukoba interesa ili mogućnost da do njega dođe, dužan je da o tome odmah pismeno obavesti Veće Agencije, koje daje mišljenje da li postoji sukob interesa.
Javni funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koji zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad. Izuzetno, javni funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, javni funkcioner je dužan da prijavi Agenciji.
Javni funkcioner ne sme da savetuje pravna i fizička lica o pitanjima u vezi sa javnom funkcijom na kojoj se nalazi, osim ako je na to obavezan.
Javni funkcioner čija javna funkcija zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu javne vlasti, za vreme vršenja javne funkcije, ne može da osnuje privredno društvo, odnosno javnu službu, niti da započne obavljanje samostalne delatnosti, u smislu zakona kojim se uređuje preduzetništvo. Javni funkcioner čija javna funkcija zahteva zasnivanje radnog odnosa, rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad u organu javne vlasti, ne može biti zastupnik ili član organa pravnog lica u privatnoj svojini, niti vršiti upravljačka prava.
Da LI JAVNI FUNKCIONIER MOŽE BITI ČLAN UDRUŽENJA ILI ZASTUPNIK, KAO I DA LI MU JE DOZVOLJENO ČLANSTVO U POLITIČKOM SUBJEKTU?
Javni funkcioner ne sme da bude član organa udruženja, niti njegov zastupnik, ako između javne funkcije i članstva u organu udruženja ili zastupanja udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled javne funkcije ili ako je zakonom ili drugim propisom zabranjeno da javni funkcioner bude član organa određenog udruženja.
Javni funkcioner može da vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu i da učestvuje u njihovim aktivnostima, ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno. Javni funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.
Izuzetno javni funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti javnih funkcionera. Javni funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta.
OBAVEŠTAVANjE AGENCIJE O UČEŠĆU U POSTUPKU JAVNE NABAVKE, PRIVATIZACIJE ILI DRUGOM POSTUPKU ČIJI JE ISHOD ZAKLjUČIVANjE UGOVORA SA ORGANOM JAVNE VLASTI
Pravno lice u kome javni funkcioner ili član porodice, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka, ima udeo ili akcije više od 20% i koje učestvuje u postupku javne nabavke ili privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti, drugim korisnikom budžeta ili drugim pravnim licem u kome je više od 20% kapitala u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, dužno je da Agenciji dostavi u roku od 15 dana od dana okončanja postupka, obaveštenje koje sadrži podatke o: 1) podnosiocu obaveštenja (naziv pravnog lica, matični broj, sedište i ime i prezime odgovornog lica); 2) imenu i prezimenu javnog funkcionera i člana porodice; 3) nazivu organa javne vlasti koji je naručilac posla; 16 4) vrsti i predmetu postupka; 5) datumu početka i okončanja postupka; 6) odluci u postupku javne nabavke, privatizacije ili drugom postupku i broju i vrednosti ugovora o javnoj nabavci, postupku privatizacije ili drugom postupku; 7) potpis odgovornog lica. Obaveštenje se podnosi na obrascu i na način koji propisuje Agencija. Agencija proverava blagovremenost i potpunost podataka iz obaveštenja.
OGRANIČENjA PO PRESTANKU JAVNE FUNKCIJE
Lice kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku javne funkcije, ne može da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji obavljaju delatnosti u vezi sa javnom funkcijom koju je javni funkcioner vršio, osim po dobijenoj saglasnosti Agencije. Lice kome je prestala javna funkcija dužno je da, pre zasnivanja radnog odnosa, odnosno poslovne saradnje, zatraži saglasnost Agencije, koja je dužna da odluči po zahtevu u roku od 30 dana. U slučaju da Agencija ne odluči u roku, smatra se da je dala saglasnost za zasnivanje radnog odnosa, odnosno poslovnu saradnju. Zabrana zasnivanja radnog odnosa ne odnosi se na javnog funkcionera izabranog neposredno od građana.
ZABRANA VRŠENjA DRUGE JAVNE FUNKCIJE
Javni funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je Ustavom, zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija. Izuzetno, javni funkcioner može da vrši drugu javnu funkciju, na osnovu saglasnosti Agencije. Javni funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana može, bez saglasnosti Agencije, da vrši više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom. Javni funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju i koji namerava da više javnih funkcija vrši istovremeno dužan je da u roku od osam dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije. Uz zahtev, javni funkcioner dostavlja i pribavljeno pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju, a javni funkcioner koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana dostavlja pozitivno mišljenje nadležnog radnog tela organa u kome je javni funkcioner.
POKLONI
Poklon je stvar, pravo ili usluga, data ili učinjena bez odgovarajuće naknade, odnosno korist ili pogodnost učinjena javnom funkcioneru ili članu porodice. Javni funkcioner i član porodice ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog i prigodnog poklona. Protokolarni poklon je poklon koji javni funkcioner ili član porodice prima od predstavnika strane države, međunarodne organizacije ili stranog fizičkog ili pravnog lica prilikom službene posete ili u drugim sličnim prilikama. Prigodni poklon je poklon koji se prima u prilikama kada se tradicionalno razmenjuju pokloni. Primljeni prigodni i protokolarni pokloni postaju javna svojina, u skladu sa zakonom koji uređuje javnu svojinu. Javni funkcioner dužan je da u roku od osam dana od dana prijema prigodnog ili protokolarnog poklona, odnosno od povratka u zemlju preda poklon organu javne vlasti u kome je na javnoj funkciji, a organ javne vlasti da poklon dalje preda organu nadležnom za postupanje sa stvarima u javnoj svojini. Izuzetno, javni funkcioner i član porodice imaju pravo da zadrže u svojinu protokolarni ili prigodni poklon čija vrednost ne prelazi 10% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ali tako da ukupna vrednost u svojinu zadržanih poklona ne pređe u kalendarskoj godini iznos jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji. Poklon koji je zadržao u svojinu član porodice računa se javnom funkcioneru u ukupnu vrednost poklona koje je zadržao u svojini u kalendarskoj godini.Vrednost poklona čini tržišna cena poklona na dan kada je ponuđen ili primljen. Tržišna cena poklona je prosečna cena predmeta ili usluge koji su predmet poklona na tržištu, odnosno prosečna cena predmeta ili usluge slične vrste i vrednosti u slobodnoj prodaji na tržištu. Organ javne vlasti vodi evidenciju o poklonima koji su primili njegovi javni funkcioneri i članovi porodice. Evidencija sadrži naziv organa javne vlasti, mesto i datum popunjavanja evidencije, potpis odgovornog lica organa javne vlasti i podatke koje sadrži obaveštenje javnog funkcionera o primljenom poklonu.
PRIJAVLjIVANjE IMOVINE I PRIHODA
Javni funkcioner podnosi, u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima, imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu, prema stanju na dan izbora, postavljenja ili imenovanja. Javni funkcioner koji je po prestanku javne funkcije odmah ponovo izabran, imenovan ili postavljen, ne podnosi ponovo Izveštaj ako nema promene podataka iz prethodnog Izveštaja, ali je dužan da o tome obavesti Agenciju u roku od 30 dana od dana ponovnog izbora, postavljenja ili imenovanja. Izveštaj podnosi i lice kome je prestala javna funkcija, u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije, prema stanju na dan prestanka javne funkcije.
Ako se imovina ili prihodi javnog funkcionera bitno promene u prethodnoj godini, javni funkcioner podnosi Agenciji Izveštaj prema stanju na dan 31. decembra prethodne godine, a najkasnije do isteka roka za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana. Bitna promena postoji kad su uvećani ili umanjeni imovina ili prihodi koji, prema prethodnom Izveštaju, prelaze prosečnu godišnju zaradu bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji ili kad je promenjena struktura te imovine. Lice kome je prestala javna funkcija dužno je da dve godine posle prestanka javne funkcije podnese Izveštaj prema stanju na dan 31. decembra prethodne godine, najkasnije do isteka roka za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana, pod uslovom da su imovina i prihodi bitno promenjeni u odnosu na prethodnu godinu.
JAVNOST PODATAKA IZ REGISTRA IMOVINE I PRIHODA JAVNIH FUNKCIONERA
Podaci koji su javno dostupni iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera su: 1) ime i prezime javnog funkcionera; 2) javna funkcija koju vrši; 3) izvor i visina neto prihoda javnog funkcionera koje prima iz budžeta i drugih javnih izvora; 4) pravo korišćenja stana za službene potrebe, izuzev adrese na kojoj se stan nalazi; 5) pravo svojine ili pravo zakupa na nepokretnosti, izuzev adrese na kojoj se nepokretnost nalazi; 6) pravo svojine ili pravo zakupa javnog funkcionera na pokretnim stvarima koje podležu registraciji, izuzev njihovog registarskog broja; 7) depoziti u bankama i drugim finansijskim ustanovama bez naziva banke ili druge finansijske ustanove i bez navođenja vrste i broja računa i iznosa sredstava na računima; 8) akcijama i udelima u pravnom licu; 9) pravnom licu u kome pravno lice iz tačke 8) ovog stava ima više od 3% udela ili akcija; 10) delatnost preduzetnika. Izuzetno, podaci iz Izveštaja javnih funkcionera u državnim organima određenim zakonima kojima se uređuje organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije nisu dostupni javnosti dok ne isteknu dve godine od prestanka javne funkcije.
POSTUPAK U KOME SE ODLUČUJE O POSTOJANjU POVREDE OVOG ZAKONA
Agencija odlučuje o povredi ovog zakona. Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona vodi se u slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa, postojanje nespojivosti, kumulaciju javnih funkcija, prijema poklona i prijavljivanja imovine i prihoda.
Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona pokreće Agencija po službenoj dužnosti. Agencija može da pokrene postupak po zahtevu organa javne vlasti koji je javnog funkcionera izabrao, postavio ili imenovao ili u kome je javni funkcioner na javnoj funkciji ili po prijavi fizičkog ili pravnog lica. Agencija može da pokrene postupak po službenoj dužnosti i na osnovu prijave fizičkog ili pravnog lica. prijava može da bude i anonimna s tim da mora da sadrži ime i prezime javnog funkcionera, javnu funkciju na kojoj se nalazi i organ javne vlasti u kome je javni funkcioner i činjenice iz kojih proizlazi sumnja da postoji povreda ovog zakona.
Ako je podneta prijava za pokretanje postupka, Agencija može da zahteva od podnosioca prijave da dostavi dokumenta i informacije kojima raspolaže, a koji su značajni za odlučivanje o pokretanju postupka. Agencija štiti identitet podnosioca prijave, tako što podatke o njemu ne može dostaviti nikome izuzev sudu, radi donošenja odluke o tome da li identitet podnosioca prijave može biti otkriven u cilju očuvanja javnog interesa ili zaštite prava trećih lica.
Izvor:
http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2019/1630-19.pdfAutor:
Redakcija Nomotehničko centra
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.
*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.
Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.