Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije kojim se uvodi doživotna kazna zatvora za najteža krivična dela.
Pre nego što pređemo na pomenute izmene i dopune, napravićemo mali osvrt na kazne koje su se za najteža krivična dela primenjivale u Srbiji kroz istoriju. Put je izgledao ovako :
● od nastanka moderne države, dakle od 1804. godine, pa sve do 2006. godine u Srbiji za najteža krivična dela izricala se smrtna kazna. Poslednja smrtna kazna izvršena je 1992. godine.
● Ustav Republike Srbije iz 2006 godine[1] kao i pojedine međunarodne konvencije kojima je Repubilka Srbija obavezana stvorile su takav ambijent da je ukidanje smrtne kazne bilo neminovno i nužno. Pod okriljem čl. 24 Ustava Republike Srbije koji glasi : ,, Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne’’ smrtna kazna se transformiše u kaznu zatvora u trajanju od 30 – 40 godina za najteža krivična dela.
Ovaj propis primenjivao se kao takav i o njegovoj izmeni nije se polemisalo sve do narodne inicijative za uvođenje kazne doživotnog zatvora za ubice dece i trudnih žena koji je tokom 2017. godine potpisalo oko 160.000 građana. Potpisi su Narodnoj skupštini Republike Srbije predati u novembru 2017. godine. Temelj ove inicijtive je fondacija ,, Tijana Jurić’’. Osnovni cilj i misija pomenute fondacije jeste poboljšanje bezbednosti dece uvođenjem doživotne kazne zatvorom za počinioce teških krivičnih dela koja su za posledicu imala smrt deteta, maloletnika ili trudne žene.
Međutim, kako nije bilo razloga da dosadašnja kazna za najteža krivična dela i kazna doživotnog zatvora postoje istovremeno, nadležni su doneli odluku da se kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina, zameni kaznom doživotnog zatvora. Pa je tako Ministarstvo prosvete Republike Srbije već u Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika navelo da je cilj pomenutih izmena i dopuna revidiranje sankcije za najteža krivična dela.
Šta se menja ?
● ukida se kazna zatvora od 30 do 40 godina i umesto nje uvodi se kazna doživotnog zatvora za najteža krivična dela. Najteža krivična dela grupisana su na dva načina :
1. grupa : silovanje i ubistvo dece – maloletnika, trudnica i nemoćnih lica;
2. grupa : udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, terorizam, ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i druga.
● uvodi se uslovni otpust kao institut Krivičnog zakona i to na sledeći način :
Za krivična dela iz 2. grupe (udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, terorizam, ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i druga. ) moguć je uslovni otpust i to nakon što osuđeni na doživotnu kaznu izdrži 27. godina zatvora.
Za krivična dela iz 1. grupe (silovanje i ubistvo dece – maloletnika, trudnica i nemoćnih lica ) nije moguć uslovni otpust.
● pooštravaju se kazne za povratnike učinilaca krivičnih dela, za zlostavljanje i mučenje, nasilje u porodici, poresku utaju, ubijanje i zlostavljanje životinja, nasilničko ponašanje na sportskim priredbama-
● na inicijativu Advokatske komore Srbije uvodi se novo krivično delo napad na advokate, koje ćemo obraditi u narednom tekstu.
Izvori :
https://sr.wikipedia.org/wiki/Smrtna_kazna_u_Srbiji
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3529097/usvojen-tijanin-zakon-dozivotna-robija-za-silovatelje-i-ubice-dece.html
https://tijana.rs/fondacija/
https://www.mpravde.gov.rs/vest/23831/objavljen-nacrt-izmena-i-dopuna-krivicnog-zakonika.php
Krivični Zakon Republike Srbije (” Sl. glasnik RS “, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)
Ustav Republike Srbije (” Sl. glasnik RS “, br. 98/2006)
[1] Ustav Republike Srbije (” Sl. glasnik RS “, br. 98/2006)
Autor:
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.
*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.
Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar i autora: Tamara Spasić.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.