Author name: llm

Ko je ombudsman? Ombudsman je osoba ili institucija koja je zadužena da predstavlja interese javnosti istražujući ili odgovarajući na pritužbe na zloupotrebe ili povrede prava. Mada ombudsmana postavljaju vlade ili parlamenti, on ima značajan nivo nezavisnosti u svom delovanju. Ombudsman je prvi put uveden u Švedski parlament 1809. godine u cilju kontrole izvršne vlasti. Reč ombudsman u švedskom jeziku označava osobu koja „ima sluha za narod“. Ovaj parlamentarni poverenik imao je za zadatak da spreči da kralj i vlada ignorišu zakone. Ombudsman bi koristio ovlašćenje da od izvršne vlasti zahteva izveštaje o primeni zakona, kao i ovlašćenje da pokreće odgovarajuće postupke radi utvrđivanja odgovornosti upravnih službenika. Danas je ombudsman inokosni državni organ koji se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih sloboda i prava. [1] Društveni pravobranilac samoupravljanja Institucija ombudsmana je karakteristična za demokratske i građanske države, te stoga nije nikakvo iznenađenje što nije postojala u državama sa komunističkim uređenjem. Ali SFRJ je među zemljama komunističkog društveno-političkog uređenja predstavljala svojevrsni izuzetak jer se već 1948. zbog Rezolucije Informbiroa počeo napuštati sovjetski model državne strukture i počeo se sopstveni put igradnjom sistemom samoupravljanja koje je ipak doprinelo da jugoslovensko društvo bude u mnogim segmentima demokratičnije od ostalih zemalja koje se bile komunističke. SFRJ je imala jednopartijski sistem. Samim tim, to je u osnovi bila totalitarna država bez višestranačja. Razvijanjem sistema samoupravljanja i donošenjem Ustava SFRJ iz 1974. uveden je sistem društvenog pravobranioca samoupravljanja, koji u mnogim aspektima podseća na ombudsmana, kao ustanove koja je nastala na Zapadu. Već šezdesetih godina XX veka Jugoslavija uspostavila različiti društveno-političku trasu, trasu samoupravljanja, kojom se razlikovala od drugih zemalja. Strani autori navode tu razliku, oni kažu da su jugoslovenski komunisti shvatili da interesi države ne smeju da znače odsustvo pažnje posvećene individualnim pravima.[2] Pre uvođenja društvenog pravoobranioca samoupravljanja, postojale su određene kvaziombudsmanske ustanove, a naučni radnici i naučna javnost su se uveliko zalagali za uvođenje institucije ombudsmana, u onom smislu u kojem ga poznaju zapadne demokratije. Već Ustav iz 1963. je garantovao građanima da mogu da se žale na rad administrativnih organa, pitaju i dobijaju odgovore u tom smislu, ali i da podnose predloge od opšteg interesa. Ta mogućnost da građani podnose žalbe gotovo svim državnim organima često je prouzrokovala do pproblema u praksi. Zato je i bila oformljena Komisija za žalbe  predstavke.[3] Komisija je bila zavisno telo, ali je imala slična ovlašćenja kao današnji Zaštitnik građana u Republici Srbiji. Ova tema je zato privukla mnoge autore tog doba i značajne pravnike i naučnike da govore i pišu o potrebi uvođenja ustanove ombudsmana. To je u Ustavu iz 1974. kulminiralo uvođenjem institucije društvenog pravobranioca samoupravljanja, koji je bio predviđen saveznim i republičkim ustavima, kao i dodatno regulisan zakonima na nivou republika. Član 131. Ustava SFRJ iz 1974. regulisao je i definisao ovlašćenja i nadležnosti društvenog pravobranioca samoupravljanja, ove institucije rogobatnog naziva. Društveni pravobranilac samoupravljanja postojao je na saveznom, republičkom, autonomnom i čak u nekim slučajevima opštinskom nivou. Posedovao je priličnu institucionalnu nezavisnost, iako je bio zavisno telo, osnovano od strane države. Ipak, on se definisao kao društveni organ, što je bila više sociološka nego pravna kategorija. [4] Propisanost ustavom i zakonima, kao i mandat od četiri godine koji se u nekoliko slučajeva moga skratiti [5], išli su u prilog nezavisnosti ove ustanove. To se na ovaj način moglo tako objasniti, ali suštinski u jednopartiskoj državi jasno je da nezavisnost ovakvog tela ne može da postoji. Normativni okvir je sam bio tako postavljen, da je ostavljao mogućnost za političare da učestvuju radu ovog instituta, pa se se tako postavlja paradoksalan uslov da zamenik društvenog pravobranioca samupravljanja mora biti obrazovan, a li kad je sam pravobranilac u pitanju, to ne mora biti slučaj. Postojala su ekstenzivna istražna, inicijativna i predlagačka ovlašćenja, ali su ipak njegove nadležnosti u poređenju sa ombudsmanom (zapadnog tipa) značajno uža, jer su se ticala samo samoupravnih prava i društvene svojine, danas nepostojećih kategorija. Zaštitom koncepta „udruženog rada“, teorijski i praktično problematične društvene svojine, izuzet je pre svega građanin kao oblik zaštite. [6] Ipak, kad su uzme u obzir činjenično stanje da se današnja ustanova ombudsmana stara o zaštiti ljudskih prava, jasno je da ova pređašnja institucija društvenog pravobranioca samoupravljanja, kao preteča ombudsmana kod nas ipak može smatrati samo kaviziombudsmanskom ustanovom. Da se slikovito izrazim, ta pređašnja institucija je samo kostur današnjeg ombudsmana, a nedostaje joj meso, a to meso čini staranje o zaštiti ljudskih prava što je druga dimenzija u odnosu na ovu ustanovu. Krajem osamdesetih godina XX veka ova ustanova je počela da zamire, a sa njom ili obratno, nestala je i država u kojoj je delovala. Dakle, iako se ne može smatrati ombudsmanskim institutom, važno je znati i poštovati da je u komunističkoj Jugoslaviji jedna takva ustanova postojala skoro dve decenije. To je još jedan pokazatelj specifičnosti naše zemlje u društveno-političkoj sferi koja je prouzrokovala i ralike institutima prava. Danas, u Srbiji kao i ostalim državama bivše SFRJ postoji ombudsman, Zaštitnik građana koji svoj uzor ima u demokratijama zapadnog tipa. Izvori: [1] http://www.ombudsman.rs/index.php/o-nama/zastitnik-gradjana [2] W. Gelhorn, Ombudsmen and others, Harvard University Press, Cambridge 1967, 256. [3] Ibid. 284. [4] D. Radinović, Ombudsman i izvršna vlast, Službeni glasnik, Beograd 2001, 285 [5] Ibid. [6] S. Lilić, D. Milenković, B. Kovačević Vučo, Ombudsman, Komitet pravnika za ljudska prava, Beograd 2002, 260. AUTOR TEKSTA: Miloš Dimić. *Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava

Rakija i vino, potencijal Srbije, Fruška Gora i plantaže groždja, pa tragom vinskih mušica u srpske porodične vinarije. Premda su nas istorijske okolnosti stavile u drugi plan, Srbija je širem auditorijumu uglavnom poznata po rakiji šljivovici i noćnom životu, pojedinim sportistima, medjutim, vodeći se izrekom: “…da je najbolje upoznati svoju domovinu da bi je voleo”, osvrćemo se na Zakon [1] koji je 2015. godine doneo izmene u proizvodnji alkoholnih pića. Reč je o Zakonu o jakim alkoholnim pićima (“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015), koji je svojim odredbama zamenio prethodni Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima (“Sl.glasnik RS”, br. 41/2009). Dugo se razmatralo brendiranje rakije šljivovice, i mada su Česi uradili domaći zadatak pre nas, kako kažu stručnjaci, njihova šljivovica se po više tačaka u proizvodnji ne može poistovetiti sa našom, pa je tako i Srbiji ostavljen prostor da od ovog pića kreira srpski brend. Novina u ovom Zakonu koja se “naslanja” na ideju brendiranja jeste ta da će se srpskim proizvodjačima dati mogućnost da proizvode i prodaju rakiju sa oznakom geografskog porekla. Sama oznaka geografskog porekla bi trebala da omogući: prepoznatljivost, konkurentnost, veću vrednost srpske rakije. Ono što ne smemo zaobići, jeste pomen razvijanja sve popularijeg vinskog turizma. Devet vinskih puteva, i skoro troduplo više vinarija predstavljaju neverovatan potencijal naše zemlje. Još u prvom [2] članu naglašena je novina- mogućnost upotrebe geografske oznake, a on glasi: Ovim zakonom uređuje se proizvodnja, geografska oznaka, kvalitet, opis, predstavljanje i deklarisanje i promet jakih alkoholnih pića, kao i druga pitanja od značaja za jaka alkoholna pića. Ukoliko ste se zapitali koja se pića deklarišu kao “jaka alkoholna”, Zakon [3] podobno odgovara i na to pitanje. U našem narodu jačina rakije se uglavnom izražava u gradima, Zakon[4] kao mernu jedinicu za jačinu pića koristi takozvani volumni procenat (%vol.) koji se sreće I na samim ambalažama alkoholnih pića. U članu[5] 2 naglašena je mera volumnog procenta, pa tako to moraju biti pića koja su pre svega namenjena ljudskoj upotrebi, minimalne jačine 15% vol. Izuzetak je napravljen kada se govori o likerima(liker od jaja) pa je granica smanjenja na 14% vol. Različita značenja pojedinih izraza srećemo u članu 3[6], koji dosta detaljno pruža odgovore na odredjena pitanja. Na primer: Šta je aromatizovanje? Odgovor glasi: aromatizovanje je dodavanje aroma koje se koriste ili su namenjene za korišćenje pri proizvodnji namirnica da bi im se dao miris ili ukus i koje obuhvataju aromatične supstance, aromatične preparate, arome termičkog tretmana, arome dima i njihovih mešavina, u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kvalitet i drugi zahtevi za arome za namirnice. Takodje, zanimljiva objašnjenja u članu 3 postoje kada se govori o tome šta je zasladjivanje, deklarisanje, dodavanje boje, kupažiranje [7], originalno pakovanje, prodajni naziv, sazrevanje ili starenje…? U daljem tekstu Zakona [8] govori se samoj proizvodnji i poreklu alkohola. Proizvodnja može biti: Direktna, Mešanjem jakog alkoholnog pića sa jednim ili više. Kada govorimo o poreklu alkohola pre svega moramo naglasiti da se u proizvodnji alkoholnih pića namenjenih ljudskoj upotrebi mora koristiti etil alkohol koji mora biti isključivo poljoprivrednog porekla. U koliko se naprimer odlučite i upustite u poduhvat proizvodnje jakih alkoholnih pića, morate se prethodno evidentirati upisom u Registar proizvodjača. Sam registar sadrži sledeće podatke: podatke o proizvođaču (naziv, sedište, adresa i dr.), podatke o proizvodnji, prometu i zalihama po godinama, podatke o dobavljaču destilata poljoprivrednog porekla (za pravna lica i preduzetnike: naziv, sedište, adresa i dr., odnosno za fizička lica: ime, prezime, adresa i broj registrovanog poljoprivrednog gazdinstva). Promet jakih alkoholnih pića vrši se u skladu sa propisima samog Zakona [9]. Rinfuzno pakovanje je strogo zabranjeno puštati u promet, već se sadržaj mora nalaziti u originalnom pakovanju. Promet u rinfuznom pakovanju je dozvoljen samo u svrhu dalje dorade ili prerade. Uvoz i izvoz jakih alkoholnih pića vrše se u skladu i pod odredjenim uslovima propisanim Zakonom. Nadzor nad poštovanjem i sprovodjenjem Zakona [10] vršiće nadležni poljoprivredni inspektor, a njegova prava i dužnosti su detaljno obuhvaćena propisima. Prekršaji i visina novčane kazne  variraju i zavise od čitavog niza okolnosti pod kojima je prekršaj počinjen. Prva grupa kazni se kreće u novčanom rasponu od 300.000-3.000.000 dinara i predstavlja takozvane privredne prestupe, a druga grupa kazni u novčanom rasponu od 100.000-1.000.000 dinara za prekršaje pravnog lica. Pominju se jos i prekršaji preduzetnika kao i novčane kazne za njih, koje takodje variraju u odnosu na okolnosti, ali i prekršaji fizičkih lica i kazne koje se kreću u rasponu od 20.000- 150.000 dinara ako izloži i prodaje jako alkoholno piće u rinfuznom stanju na sajmu, pijaci, ugostiteljskom i prodajnom objektu i dr. (član 45. stav 1). Ispod završnih odrebi ovog Zakona [11] nalazi se krajnje zanimljiv Prilog o Kategorijama jakih alkoholnih pića, sa detaljnim nazivima istih.  Ukoliko ste se na primer pitali koja je razlika izmedju rakije od meda i medovine pomenuti Prilog odgovoriće na to u interesantnom maniru. Kada sledeći put konzumirate, vidite, prisustvujete samoj proizvodnji ili kupite “jako alkoholno piće” setite se ovog Zakona [12] koji je detaljno regulisao upravo tu tečnost koja se nalazi u čašici pred vama. Takodje, ne zanemarite srpsku šljivu i malog srpskog proizvodjača koji vremenom mogu stvoriti nešto veliko, kao ni našu plodnu zemlju koja obiluje prvoklasim plodovima od kojih ista ova pića i nastaju. Izvori: http://www.euractiv.rs/srbija-i-eu/9305-srbija-uvodi-geografsko-poreklo-rakije http://www.putvinasrbije.rs/devet-vinskih-puteva-srbije/ http://www.vinopedia.rs/?p=98 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/47294/zastititi-rakiju-kao-srpski-brend.html http://demo.paragraf.rs/WebParagrafDemo/?did=295542 http://www.overa.rs/zakon-o-rakiji-i-drugim-alkoholnim-picima.html [1] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015), [2] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015), [3] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015), [4] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015), [5] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015), [6] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015) [7] je postupak spajanja dva ili više jakih alkoholnih pića iste kategorije koja se odlikuju manjim razlikama koje su nastale zbog načina pripreme… [8] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015) [9] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015) [10] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015) [11] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015) [12] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015) Autor teksta: Marija Mijajlović *Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law

UZ MOBILNE APLIKACIJE, PUTOVANJE JE LEPŠE! Informacione tehnologije i primena u skoro svim sferama našeg života pristuna je od kada su se pojavili prvi andorid telefoni, naročito što većina upravo koristi mobilne telefone sa pomenutom platformom. Tradicionalni načini promocije, trgovine, pa i turizma potpomognuti su novim idejama pretočenim u ikonice koje nam svakim danom sve više zauzimaju ekrane telefona. Tako su se pojedine izdvojile i upravo ih predstavljamo kao vid podrške i pomoći u situacijama kada Vam je odgovor na neko pitanje bitan i hitan, kada Vam je potrebna informacija ili prosto razmena poneke poruke sa Vašim prijateljima. Prva u nizu, koja ima veze sa putovanjima, vožnjom i poznavanjem propisa, naročito kazni i prekršaja u saobraćaju, kao i zanimljivosti koje možete listati kada ne vozite, nosi naziv Mladi u saobracaju. Nastala je 2016.godine, u okviru projekta koji je sprovodilo udruženje Nomotehnički centar uz finansijsku podršku Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za saobraćaj. Prva tog tipa, koja služi za edukaciju mladih, ali isto tako sadrži sekciju Prekiršaji i osiguranje gde možete pronaći u pravom trenutku pravu informaciju. Možete je besplatno preuzeti ovde. Inostrana aplikacija dostupna za IOS platformu na engleskom jeziku, zove se Preety streets. Kao što i sam naziv u prevodu kaže – u pitanju je aplikacija koja Vam pomaže ne da do nekog dela grada dođete najbrže već Vas provodi kroz najlepša mesta dok dolazite do svog cilja. Namenjena je onima koji se po prvi put nalaze u nekom novom gradu i žele da vide ono što je najlepše. Stoga, preuzmite aplikaciju i uživajte. I da, javite da li je pomoglo. Svakome je za putovanje najbitnije da spakuje kofere! I tu dolazi na red besplatna mobilna aplikacija PackPoint. Ukoliko je preuzmete postaće Vaš prijatelj u organizovanju i planiranju pakovanja i onoga što zaista morate da imate u svom prtljagu, i to sve na osnovu dužine Vašeg putovanja, u zavisnoti od Vaše destinacije i planiranih aktinvosti. Laka je za upotrebu i pozivamo Vas da je što pre preuzmete i krenete na put! Ako ne zaboravite, primamo i razglednice. Poslednja koju predstavljamo u ovom članku, ali ne manje bitna, svima nam je potrebna, naročito kada ste u državi gde je valuta drugačija od one koju imate. Pogađate, u pitanju je menjačnica na Vašem telefonu ili konvertor valuta. Preporučujemo XE Currency koji besplatno možete preuzeti i uvek znati koliko ste novca potrošli bez da se stalno preračunavate i izračunvate koliko, na primer, forinta je jedan evro. Srećno putovanje! AUTOR TEKSTA: Msc Dušica Birovljević. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Dušica Birovljević. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

DEO III PRAVA PUTNIKA  – ŽELEZNIČKI PREVOZ – Prevoz vozom kao i autobusom, naročito u Republici Srbiji, najčešće se koristi. Iako se većina slaže da bi isto mogao da bude znatno unapređen, ipak, propisi postoje, jedino ćemo sačekati da infrastruktura u narednom periodu pokaže svoje najbolje izdanje, da bi putnici imali što ugodnije putovanje. Kada bude moguće da vozom putujemo iz Beograda do Trsta i to u znatno kraćem roku nego što sada voz putuje do Bara, znaćemo da je sistem usavršen. Ovako, ostaje nam da prikažemo osnove putovanja koje se tiču korišćenja u našoj zemlji, u nadi da ćemo uskoro imati materijal za neki bolji članak. Elem, pored zakonskih propisa, koje ćemo u najkraće prikazati, želimo da da ukažemo na mobilnu aplikaciju kao  i internet mesto koje možete koristiti radi provere polazka, vrlo jednostavno tako se i platforma zove – Polazak.com. PREVOZ VOZOM Prvi propis, Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2015), kojim se uređuju ugovorni I drugi obligacioni odnosi u oblasti javnog prevoza putnika I stvari u unutrašnjem železničkom saobraćaju, takođe, odredbe pomenutog Zakona, primenjuju se I na međunardni železnički saobračaj ako potvrđenim međunarodnim ugovorom ili propisom nije određeno drugačije. Počinimo od osnove: – VOZNA KARTA je prevozna isprava putnika kojom se potvrđuje da je ugovor o prevozu zaključen na osnovu ovog zakona i tarife; Član 5. (1); – KAŠNJENJE je vremenska razlika između vremena predviđenog dolaska voza u određenu stanicu u skladu sa objavljenim redom vožnje i stvarnog, odnosno očekivanog vremena dolaska voza;Član 5. (11); – MEĐUNARODNI ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ je prevoz putnika i stvari iz inostranstva u Republiku Srbiju, odnosno iz Republike Srbije u inostranstvo i prevoz putnika i stvari iz inostranstva, preko teritorije Republike Srbije, za inostranstvo, bez obzira da li se obavlja isključivo železnicom, ili mešovitim (kombinovanim) saobraćajem; Član 5. (18); – RUČNI PRTLJAG je ručni prtljag su stvari koje se mogu uneti u voz, u prostor predviđen za smeštaj putnika i ručnog prtljaga i za čije čuvanje odgovara sam putnik; Član 5. (33) – TARIFA je tarifa je skup podzakonskih propisa, opštih uslova prevoza i cena koji zajedno sa ovim zakonom čine jedinstvenu celinu propisa koji se primenjuju u železničkom saobraćaju; Član 5. (36) OSNOVNA PRAVA U članu 7. Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2015): Prevoznik je dužan da putnika preveze do uputne stanice ugovorenom vrstom voza i kolskim razredom koji su navedeni u objavljenom redu vožnje i pod uslovima u pogledu udobnosti koji se, prema vrsti voza i dužini putovanja, smatraju potrebnim. Prevoznik je dužan da putniku, kada je to posebno ugovoreno, obezbedi označeno mesto u određenom vozu kao i dodatne usluge. Prevoznik je dužan da na najprikladniji način pruži putnicima, na njihov zahtev, sledeće informacije: 1) Pre putovanja: (1) opšte uslove ugovora, (2) red vožnje i uslove najbržeg putovanja, (3) red vožnje i uslove najjeftinijih cena karata, (4) pristupačnost, uslove pristupa i postojanje prostora u vozu namenjenih osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću, (5) pristupačnost i uslove pristupa za bicikl, (6) raspoloživost mesta u kolima sa sedištima prvog i drugog razreda, kolima sa ležajima ili kolima sa posteljama, (7) okolnosti koje mogu dovesti do ometanja ili kašnjenja usluge, (8) raspoloživost usluga u vozu, (9) procedure za podnošenje zahteva za reklamacije i žalbe; 2) U toku putovanja: (1) usluge u vozu, (2) sledeća stanica, (3) kašnjenja, (4) veze i presedanja, (5) pitanja bezbednosti i sigurnosti. Dalje, Član 9. Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2015): Objavljivanje reda vožnje vrši se u skladu sa Zakonom o železnici (“Službeni glasnik RS”, broj 45/13). Prevoznik je dužan da objavi red vožnje na odgovarajući način, u štampanoj i elektronskoj formi, a podatke bitne za kvalitet prevozne usluge istakne na vidnom mestu u svakoj stanici otvorenoj za prevoz putnika, uz saglasnost upravljača železničke infrastrukture. Prevoznik ili nadležni organ odgovoran za ugovor o javnom železničkom prevozu mora objaviti na odgovarajući način, a pre same primene, odluke o prekidu usluga. OBAVEZE PUTNIKA Putnik je dužan da pre započetog putovanja pribavi prevoznu ispravu, a ako u mestu u kome počinje putovanje nema putničke blagajne da prevoznu ispravu pribavi u vozu. Prevoznik mora ponuditi mogućnost kupovine prevozne isprave u vozu, osim kada je ovo ograničeno ili onemogućeno iz razloga bezbednosti ili politike borbe protiv zloupotrebe ili obaveze posedovanja obavezne rezervacije ili opravdanih poslovnih razloga. Kada na stanici nije organizovana prodaja prevoznih isprava prevoznik je dužan da putnike obavesti o: 1) mogućnostima za kupovinu prevoznih isprava elektronskim putem ili u vozu, kao i o postupcima za takvu kupovinu; 2) najbližoj putničkoj blagajni ili mestu na kome se može pribaviti prevozna isprava. Putnik koji ne pribavi prevoznu ispravu u mestu koje ima putničku blagajnu i koji ne može da pokaže važeću voznu kartu u vozu, na zahtev železničkog kontrolnog organa dužan je da plati, pored cene karte i dodatak koji je određen tarifom prevoznika. Prevoznik ima pravo da izvrši kontrolu prevoznih isprava pre ulaska u voz i da putniku koji ne poseduje prevoznu ispravu ne dozvoli ulazak u voz ukoliko je putnik imao mogućnost da kupi prevoznu ispravu pre ulaska u voz, a odbija da plati kartu i dodatak određen tarifom prevoznika iz stava 4. ovog člana. U slučaju da putnik koji se nalazi u vozu, ne poseduje prevoznu ispravu i odbija da plati cenu karte, odnosno dodatka prevoznik ima pravo da ga isključi iz daljeg prevoza. Prema članu 17. Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2015) putnik je dužan da se pridržava propisa carinskih i drugih državnih organa kada u prevozu ima i stvari (ručni prtljag, prtljag, vozila uključujući i predmete u n a njima) ili životinje. Putnik treba da prisustvuje pregledu ovih stvari ili životinja, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno. PRAVA PUTNIKA Prema članu 15. Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju (“Sl. Glasnik RS”, br. 38/2015) Putnik ima pravo da prekida putovanje na usputnim stanicama za vreme važenja prevozne isprave pod uslovima koje je prevoznik objavio u svojoj tarifi. Prema članu