Author name: llm

Pre tačno godinu dana donet je zakon čija bi ideja u osnovi mogla da izmeni pravosudni sistem Srbije. Premda su se sudski sporovi odugovlačili, parnice se prenosile sa dede na unuka i presavijali tabaci za svako malo, naše zakonodavstvo je odlučilo da stane na put zastarelim slučajevima i nerealno dugim postupcima pred sudovima. U bliskoj nam 2016. godini, na samom početku, 01. januara donet je [1]Zakon o zaštiti prava na sudjenje u razumnom roku (“Sl. glasnik RS”, br. 40/2015). Ministarstvo pravde ga spominje I ističe kao jako važnog, I u kratkom tekstu detaljno objašnjava da bi ovaj zakon možda bio slamka spasa, sa sve one koji smatraju da sudovi neosnovano odlažu rešenje njihovog spora. Naknade su izdašne, I krecu se u rasponu od 300-3.000 evra, naravno u dinarskoj protivvrednosti, na dan isplate po srednjem kursu NBS. Dobra strana ovog zakona je I to što se na njega mogu pozvati sve stranke, I to u različitim vrstama sudskih postupaka, pa se tako odnosi I na izvršni I vanparnični postupak (npr. Prilikom nasledjivanja). Jedini slučaj u kome stranka ne može da posegne za ovim zakonom jeste taj u kome se kao stranka u postupku pojavljuje javni tužilac. U zakonu,[2] članu 3 naveden je niz pravnih sredstava kojima se štiti pravo na sudjenje u razumnom roku: 1) prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor); 2) žalba; 3) zahtev za pravično zadovoljenje. *Stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Oni        su hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju. Zakon ne bi bio zakon da ga ne treba detaljno izučiti pre posezanja za njim, jer u suprotom naši zahtevi za obeštećenje mogu biti odbijeni jer nisu u skladu sa istim. [3] Član 5 govori o tome kada se mogu koristiti pravna sredstva iz člana 3, ali I o obavezama suda koje mora ispuniti. Prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča. Rešenje o prigovoru i žalbi ne sme da utiče na činjenična i pravna pitanja koja su predmet suđenja ili istrage. Rešenje kojim se usvajaju ili odbijaju prigovor i žalba mora biti podrobno obrazloženo. Sam postupak u kome se štiti pravo na sudjenje u razumnom roku započinje prigovorom. [4] Član 6 ovog zakona podobno izlaže šta prigovor mora da sadrži, odnosno koji su to njegovi obavezni elementi. Ukratko neki od lemenata su: lično ime stranke, ili ime preduzeća, prebivalište stranke, naziv suda koji vodi postupak, vreme trajanja postupka, uključujući i vreme trajanja istrage koju sprovodi javni tužilac… Zanimljiva činjenica je što nakon prigovora počinje vodjenje ispitnog postupka, koji započinje sam predsednik suda. On zahteva od sudije, predsednika veća, ili javnog tužioca dostavljanje izveštaja u navedenom roku od 15 dana, sa svim važnim informacijama koje su bitne za konkretan spor na koji je uložen prigovor stranke. Takodje u izveštaju treba da bude naveden predlog roka u kome postupak može biti okončan. U samom zakonu navode se mnogi rokovi, ali konkretnog navodjenja koji je to rok u kome se može očekivati razumno razrešenje nekog postupka nema. Ne postoji čak ni aludacija, niti bilo kakva „zavijena“ forma koja bi običnom gradjaninu mogla da približi koliko će biti vreme njegovog čekanja i iščekivanja. Predsednik suda ili sudije koje je on ovlastio da mu budu takozvana “ispomoć” prilikom razmatranja prigovora, imaju 2 meseca od dana podnošenja prigovora da isti protumače. Nakon tog roka stranka koja je prigovor podnela ima pravo na žalbu u roku od 8 dana nakon isteka prethodna 2 meseca. U koliko se zapitamo odakle novac  za obeštećenje? Odgovor je naravno – Iz budžeta. Samim tim logični nastavak bi bio da na ovaj način sudovi imaju za cilj da postupke okončaju u razumnom roku, kako se državna kasa ne bi preterano praznila. Samu sumu, „oštećenom“ isplačuje sud ili javno tužilaštvo koji su prekršili pravo na sudjenje u razumnom roku. Kada govorimo o vrstama pravičnog zadovoljenja, o njima nas izveštava [5] član 23: 1) pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je stranci izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku (u daljem tekstu: novčano obeštećenje); 2) pravo na objavljivanje pismene izjave Državnog pravobranilaštva (u daljem tekstu: Pravobranilaštvo) kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; 3) pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Odgovornost Republike Srbije za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna. Pri odlučivanju o pravičnom zadovoljenju, Pravobranilaštvo i sudovi vezani su rešenjima predsednika sudova kojima je utvrđena povreda prava stranke na suđenje u razumnom roku. Čitava ideja, na prvi pogled je razradjena do tančina. Zakon u svojim prelaznim i završnim odredbama u [6 ]članu 35 govori čak o mogućnosti poravnanja i tužbe ako se postupak vodi pred Evropskim sudom za ljudska prava. Oduvek se znalo da je ideja jedno, ali implementacija odredjenog pravnog propisa u praksi nešto sasvim drugo. Na osnovu ovog zakona, zveckanje fioka i odlaganje fascikli u prepune rolo ormane trebalo bi da ostane tekovina prošlosti, i nekog drugog vremena u kome su važila drugačija (ne)pavila. [1]  Zakon o zaštiti prava na sudjenje u razumnom roku (“Sl. glasnik RS”, br. 40/2015) [2] Zakon o zaštiti prava na sudjenje u razumnom roku (“Sl. glasnik RS”, br. 40/2015) [3] Zakon o zaštiti prava na sudjenje u razumnom roku (“Sl. glasnik RS”, br. 40/2015) [4] Zakon o zaštiti prava na sudjenje u razumnom roku (“Sl. glasnik RS”, br. 40/2015) [5] Zakon o zaštiti prava na sudjenje u razumnom roku (“Sl. glasnik RS”, br. 40/2015) [6] Zakon o zaštiti prava na sudjenje u razumnom roku (“Sl. glasnik RS”, br. 40/2015)  Autor teksta: Marija Mijajlović *Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju

Zakon o advokaturi [1] definiše advokatskog pripravnika kao: „diplomiranog pravnika upisanog u imenik advokatskih pripravnika, koji se obavljanjem pripravničke vežbe kod advokata, osposobljava za rad u advokaturi” Prvi, i može se reći najteži korak na putu ka advokaturi, svakako jeste dobijanje diplome Pravnog fakulteta. To je korak koji se sastoji od hiljada i hiljada naučenih stranica, 40-tak ispita i po nekog kolokvijuma, bezbroj neprespavanih noći, suza, ali radosti i smeha nakon položenih ispita. Sve se to nakon četiri godine sabere u jednu diplomu i pitanje: Šta sada sa njom? Za sve one koji su se poput mene, odlučili za put advokature, u nastavku sledi kratak vodič  ka dobijanju zvanja Advokatskog pripravnika. U današnje vreme, najteže je naći advokatsku kancelariju ili advokata, koji će Vas primiti na pripravnički staž. Diplomiranih pravnika je puno, mesta malo, a konkurencija je ogromna. “Od pripravnika pre svega očekujem da ima dobre živce, “kliker” za pravo, tj mogućnost brzog rešavanja postavljenih zadataka, da ima širinu u obrazovanju i interesovanju, jer ovo zanimanje ne trpi ograničenost u samo jednoj sferi.  Prosek i godine studiranja mi nisu bitne, jer ne predstavljaju pokazatelj znanja i sposobnosti.”- odgovor je advokata Predraga Milosavljevića na pitanje šta sve očekuje od pripravnika. Postoje dve vrste advokatskih pripravnika: Pripravnici koji su sa principalom (advokatom kod koga obavljalju pripravnički staž) zaključili Ugovor o radu, teče im staž, redovno dobijaju platu i uplaćuje im se penzijsko i zdravstveno osiguranje; Pripravnici-volonteri koji sa principalom imaju zaključen Ugovor o volontiranju, ne dobijaju platu, penzijsko i zdravstveno osiguranje dobijaju od države; Advokat kod koga pripravnik započinje pripravničku praksu mora imati najmanje tri godine advokatske prakse. Malo će biti onih srećnika, koji će se svrstati u prvu grupu advokatskih pripravnika. Ipak, nije sve tako crno, za one druge, koji budu primljeni kao advokatski pripravnici-volonteri, država je obezbedila program pod nazivom “Prva šansa”. Naime, država isplaćuje naknadu u iznosu od 16.000,00  dinara mesečno, svim pripravnicima koji su volonteri, prvih godinu dana pripravničkog staža. Nakon pronalaska advokatske kancelarije u kojoj ćete obavljati pripravnički staž, sledi upis u Advokatsku komoru. Uslovi za upis u imenik advokatskih pripravnika, propisani Zakonom o advokaturi[2] su sledeći: 1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja; 2) državljanstvo Republike Srbije; 3) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost; 4) nepostojanje radnog odnosa; 5) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom; 6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika ili direktora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije; 7) nepostojanje položenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje kandidatu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita; 8) dostojnost za obavljanje advokatske službe; 9) zaključen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine advokatske prakse, sedište kancelarije na teritoriji iste advokatske komore i važeću advokatsku legitimaciju ili zaključen ugovor o radu sa društvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je označen da će biti zadužen za realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika i nadzirati njegov rad i stručno usavršavanje. Dokazivanje ispunjenosti napred navedenih uslova ogleda se u prikupljanju sledeće dokumentacije: Diploma ili uverenje o završenom pravnom fakultetu (original ili overena fotokopija ne starija od 6 meseci); na Pravnom fakultetu u Beogradu, izrada diplome se čeka godinu dana, ali se zato Uverenje o završenom fakultetu dobija u roku od 7 dana od predavanja zahteva za izdavanje istog, uz novčanu nadoknadu od 5.000,00 dinara; Uverenje o državljanstvu (original ili overena fotokopija ne starija od 6 meseci); na sajtu Opštine Stari Grad[3], možete online naručiti Uverenje o državljanstvu za teritoriju cele Srbije, koje Vam nakon izrade stiže na kućnu adresu; obavezno navesti u svrhu izdavanja: upis u Advokatsku komoru kao advokatski pripravnik, jer ćete biti oslobođeni od troškova izdavanja Uverenja; Izvod iz matične knjige rođenih (original ili overena fotokopija ne starija od 6 meseci); Na portalu E-uprava[4], možete poručiti online Izvod iz matične knjige rođenih, koji Vam u roku od 2 dana stiže na kućnu adresu; takođe, obavezno navesti u svrhu izdavanja: upis u Advokatsku komoru kao advokatski pripravnik, bićete oslobođeni takse, naplaćena će biti samo poštarina u iznosu od 180,00 dinara; Uverenje suda da se ne vodi krivični-istražni postupak (original ili overena fotokopija ne starija od 6 meseci) Na sajtu Prvog osnovnog suda u Beogradu[5], možete poručiti online ovo Uverenje, nakon čega će Vas obavestiti kada će biti izrađeno i na kojoj adresi da dođete da isto preuzmete; Preuzimanje ovog Uverenja je obavezno lično uz ličnu kartu, plaća se taksa od 190,00 dinara; U slučaju da želite da idete fizički u sud da podnesete Zahtev za izdavanje ovog Uverenja, to obavljate u sudu koji je nadležan za opštinu na kojoj po podacima iz lične karte imate prebivalište/boravište; Uverenje Centra za socijalni rad o poslovnoj sposobnosti (original ili overena fotokopija ne starija od 6 meseci) Uverenje dobijate u Centru za socijalni rad na opštini na kojoj imate prebivalište/boravište; Zahtev za izdavanje ovog Uverenja se mora podneti lično, čeka se par dana, taksa je oko 1.000,00 dinara; Uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti (original ili overena fotokopija ne starija od 6 meseci); ovo Uverenje se dobija nakon obavljenoj zdravstvenog pregleda u svakom Domu zdravlja; taksa je 3.000,00 dinara; Molba za upis advokatskoj komori uz kratku biografiju; Upitnik za upis u imenik advokatskih pripravnika koji možete naći na sajtu svake Advokatske komore; Potpisane izjave da niste osuđivani, da nemate registrovanu delatnost, da niste podnosili već Zahtev za upis u komoru, koji je odbijen u periodu od tri godine; Kada ste skupili celokupnu dokumentaciju, istu predajete u Advokatsku komoru prema mestu prebivališta. Nadležna Advokatska komora, Vas obaveštava o danu polaganja pripravničke zakletve, što ujedno znači da ste i primljeni u Komoru. Polaganje pripravničke zakletve je jedan od najlepših trenutaka, kojim se završava Vaš put ka postajanju advokatskog pripravnika. Polaže se u svečanoj sali, pred predsednikom nadležne komore. Tekst zakletve glasi: “Zaklinjem se da ću dužnost advokatskog