Bili smo

Vlada Republike Srbije – Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom i Ministarstvo finansija – Uprava za sprečavanje pranja novca, 18. aprila 2019. u Palati Srbije, organizovali su program u cilju prepoznavanja finansiranja terorizma i zloupotreba neprofitnih organizacija i kako to zaustaviti. Govornici su bili: Žarko Stepanović, v.d. direktora Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom; Dragan Marinković, v.d. pomoćnika direktora, Uprava za sprečavanje pranja novca; Hiki Vendorf, Vođa tima Projekta „Unapređenje kvaliteta i efikasnosti izveštavanja o sumnjivim transakcijama i ključnih funkcija Uprave za sprečavanje pranja novca“ Jelena Pantelić, nacionalni koordinator izrade Nacionalne procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, Uprava za sprečavanje pranja novca; Dragana Vidaković, Služba za borbu protiv terorizma i ekstremizma, Ministarstva unutrašnjih poslova; Vladimir Stevanović, Tužilaštvo za organizovani kriminal. Obuka je organizovana u okviru Projekta „Unapređenje kvaliteta i efikasnosti izveštavanja o sumnjivim transakcijama i ključnih funkcija Uprave za sprečavanje pranja novca“, koji finansira Evropska unija. U cilju približavanja i rešavanja pretnje od finansiranja terorizma na različite načine, a u ovoj temi od strane zloupotrebe finansiranja terorizma od strane neprofitnih organizacija, organizovan je obuka koja je imala za cilj da ukaže na najčešće zloupotrebe prikrivanja realnog cilja i svrhu neprofitnih organizacija zarad pranja novca i finansiranje terorizma. Govornici su se najpre, osvrnuli na rezultate sprovedenog Upitnika za procenu ranjivosti neprofitnog sektora od finansiranja terorizma koje je sprovedeno na više od 100 organizacija civilnog društva u Republici Srbiji, a koje je pokazalo da je neophodno raditi na unapređenju saradnje između organizacija i nadležnih državnih organa. Srbija je u poslednjem izveštaju međuvladine organizacije FATF (Financial Action Task Force), svrstana među državama u svetu sa srednjim rizikom, a najveći razlog je upravo neefikasna primena prava i potpisanih međunarodnih konvencija, koje se odnose na nadzor neprofitnog sektora i loše raspoređenih resursa koji su potrebni za borbu protiv finansiranja terorizma. Istaknuto je da je jedan od glavnih stavki nadzora i prevencije neprofitnog sektora da utvrdi da li se prikupljeni novac troši u svrhu koja nije u skladu sa Statutom određene nevladine organizacije. Govornici su pokazali kroz svoje iskustvo i realne događaje iz prakse,na koje sve načine se vrše zloupotrebe i kakve korake treba preduzimati kako bi se organizacije zaštitile od potencijalnih zloupotreba. Prikazani su i indikatori za procenu pretnji neprofitnih organizacija u realnim primerima.  Ono što je najbitnije, to je Pretraživač Uprave za sprečavanje pranja novca –http://www.unsearch.apml.gov.rs/, koji je predstavilo Ministarstvo finansija, u cilju neophodnih provera potencijalnih saradnika, donatora ili korisnika organizacija sa unapred označenim licima na listi pretraživača, koji je povezan i sa listom lica koja su označena i od strane Ujedinjenih nacija. Autor teksta, prisustvovala u ime Nomotehničkog Centra:

Forum, koji je organizovao Fridrih Ebert Fondacija u saradnji sa Business Info Group, održan je 21.03.2019. godine, u Envoy Conference Centru, u Beogradu, sa ciljem da odgovori na temu može li Srbija da postane predvodnik digitalnog doba. Govornici su bili: Nenad Paunović, savetnik za digitalizaciju u Vladi Srbije; Nebojša Đurđević, generalni direktor, Inicijativa Digitalna Srbija; Jan Kobler, partner SC Ventures; Vukašin Stojkov, preduzetnik i tehnološki aktivista, Startit.rs. Kako bi četvrta industrijska revolucija mogla da bude prilika za našu zemlju, neophodno je raditi na unapređenju razvoja eko sistema, privlačenju investitora i razvijanju preduzetničke svesti. Vukašin Stojkov je na početku istakao da je pre nekoliko godina bilo vrlo izazovno pokrenuti start-up program, jer se u Srbiji jako malo znalo o tome, te je bilo teško pronaći ljude i investitiore. Ali je zato sada situacija potpuno drugačija, zbog čega je on vrlo optimističan po pitanju razvoja eko sistema kod nas. Takođe se složio sa tim i  generalni direktor Inicijative Digitalne Srbije da je razvoj eko sistema prioritet i da je potrebna ozbiljna transformacija, jer je ovo prilika za našu zemlju koju treba iskoristiti. Savetnik za digitalizaciju u Vladi, Nenad Paunović je istakao da je obaveza države da uspostavi sistem obrazovanja da bi građani bili što pripremljeniji za učešće u globalnoj utakmici, bilo da se govori o finansiranju, regulatorno pravnom okviru, i državi kao jednom od najvećih klijenata, koji pomaže da se rešenje implementirano u svojoj zemlji prodaje širom sveta. Dodao je i da aktuelna vlada kreira nova rešenja i nove načine podrške, kako bi bili što konkurentniji na svetskoj sceni. Zajedno su se složili da je danas standard ispratiti digitalni napredak i da nije toliko negativan odlazak naših ljudi u inostranstvo, dokle god postoji povezanost ljudi. Srbija trenutno ima oko 200 start-up kompanija, od čega je oko 70 posto u Beogradu, dok su preostale u Novom Sadu. One predstavljaju ogroman potencijal i mogu pomoći da Srbija postane startap centar Balkana. Priliku za predstavljanje svojih preduzeća i pronalazak potencijalnih investitora pred političkim i poslovnim liderima Zapadnog Balkana, Evrope i sveta, imaće srpske i regionalne IT kompanije kada u Beogradu počinje Digitalni samit Zapadnog Balkana. Zahvaljujemo Business Info Group na pozivu. Autor:

Forum, koji je organizovao Business Info Group, uz podršku National Endowment for Democracy, održan je 05.12.2018. godine, u Envoy Conference Centru, u Beogradu, sa ciljem da odgovori zbog čega je neophodno da regulatorna tela Republike Srbije, takozvana četvrta grana vlasti, budu i ostanu nezavisna u odnosu na izvršnu vlast i na koji način zakon treba da doprinese njihovoj nezavisnosti. Govornici su bili: 1) Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;2) Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti;3) Miloš Janković, doskorašnji zamenik Zaštitnika građana za zaštitu prava lica lišenih slobode;4) Božo Drašković, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Govornici su se složili da se nezavisna tela u Srbiji bore sa političkim uticajem vlasti. Svako od njih se tokom svojih mandata susreo sa tim da zakonodavno telo ne poštuje sopstvene propise. Rodoljub Šabić je istakao da je novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, najgori koji je video, da predstavlja loš prevod Uredbe o zaštiti podataka o ličnosti EU. Zatim je istakao da građani Srbije imaju pravo da znaju pod kojim uslovima je Aerodrom Nikola Tesla dat u koncesiju, ko je procenio da Kopernikus vredi skoro 200 miliona evra, da znaju sadržinu ugovora o privatizaciji Železare, i da se on kroz svoj mandat trudio da nam to pravo i omogući,ali da se zakon ne sprovodi zbog uticaja tuđih interesa. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je konstatovala da funkcionisanje institucija zavisi od ličnosti koja je vodi i da pozivanje na odgovornost državnih organa često ne funkcioniše u praksi. Takođe su se složili i ostali govornici da je osnovna uloga regulatornih tela da kontrolišu rad organa javnih vlasti i da kada utvrde nezakonitost i nepravilnost, upute preporuku kako da se ti nedostaci I otklone. Svi oni su imali prepreke u vršenju svojih dužnosti, prvenstveno zbog mešanja političkih partija koje su štitile sopstvene interese, te su istakli da je ključno da se tome stane na put, i da zakon bude iznad svih. Saradnja između nezavisnih tela i organa zakonodavne vlasti, u nadzoru nad radom izvršne vlasti predstavlja suštinski preduslov kvalitetnih demokratskih institucija i dobrog upravljanja.Zaključak foruma je da je opstanak i rad nezavisnih i regulatornih tela ključan za zdravo funkcionisanje društva. Autor teksta: PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.

Agencija za obrazovanje Bridge Blue Serbia organizuje treći sajam australijskog obrazovanja u Beogradu u nedelju 1. oktobra, pod nazivom ’’Otključaj uspeh, studiraj u Australiji”. Na sajmu ćete imati priliku da dobijete sve informacije o proceduri i uslovima upisa, o dobijanju studentskih viza, studentskom životu, radu toku studiranja i o australijskoj kulturi i načinu života. Licencirana agencija za obrazovanje ’’Bridge Blue Serbia’’ već dugi niz godina ima iskustvo u uspešnom upisivanju studenata na studije u Australiji, ne smo iz Srbije već i iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije. Sajam će se održati 1. oktobra, u hotelu Hyatt Regency u Beogradu, od 12 do 16 časova. Ulaz na sajam je besplatan za sve, uz obaveznu prethodnu registraciju. Link za registraciju možete naći ovde.  *Napomena: vest prenosimo uz dozvolu organizatora.

U Beogradu, u zgradi EU info centra, 20. Juna 2017. godine održan je kick off event kampanje pod nazivom “Podrži. Ne kažnjavaj”, koju je organizovala Mreža za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi. Na najavi ove globalne akcije, o samom projektu i aktuelnostima govorili su direktor Mreže za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi, direktor kancelarije za borbu protiv droga Vlade Republike Srbije Milan Pekić i predstavnica Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Dr Maja Vučković Krčmar. Sfera na koju se želi delovati ovom kapanjom je pre svega sistem kontrole droga kome je potrebna reforma u smislu osavremenjivanja metoda i sredstava borbe protiv ovog problema koji pogađa celokupnu društvenu zajednicu. Sledeća stvar na koju se želi uticati jeste dekriminalizacija korisnika droga i onih koji su silom prilika prisiljeni da se bave trgovinom istih u malim količinama, tzv. mali dileri koji se nalaze na dnu hijerarhije organizovanih kriminalnih grupa. Takođe, ova kampanja se zalaže za usmeravanje politike prema drogama prvenstveno na javno zdravlje i programe smanjenja štete. Do 2020. godine planirano je da se 10% resursa koji se koriste za razrađivanje politika prema drogama uloži u javno zdravlje i programe smanjenja štete. U okviru ove kampanje pripremljen je i rečnik pojmova koji se koriste u oblastima vezanim za politike prema drogama i srodnim temama i koji je usmeren na izmenu termina koji su stigmatizirajući. Ovaj rečnik na engleskom jeziku može se pronaći na sajtu Mreže za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi, a plan je da se ovaj rečnik preveda na sve jezike zemalja članica ove mreže, odnosno na ukupno 9 jezika. Prevod sa engleskog na srpski je u postupku prevođenja i uskoro će i on moći da se nađe na sajtu. Direktor Mreže za politike prema drogama u jugoistočnoj Evropi ističe da je rat koji se vodi protiv droga dugotrajan konstantan, ali veruje da se može ostvariti pobeda u smislu postizanja nekog minimalnog nivoa prisutnosti ove pojave. Takođe, kaže da je represivni pristup koji je trenutno na snazi kada su u pitanju politike prevencije i suzbijanja narkomanije neprihvatljiv i nedovoljno delotvoran jer ima loš uticaj na javno zdravlje i ljudska prava. Smatra da se moraju stvoriti novi i inovativni metodi po uzoru na zemlje koje su ostvarile izvesne rezultate u ovoj borbi, prilagoditi njihova sredstva i metode našem području i potrebama i na taj način delovati. Kao jedan od novih i inovativnih metoda navodi stvaranje tzv. soba za drogiranje u kojima će zavisne osobe moći uz nadzor lekara i minimalnu količinu droge da namire svoju neodoljivu potrebu nakon čega bi otpočelo i lečenje. U Švajcarskoj se ovaj pristup pokazao kao veoma delotvoran, i kao jedini način odvikavanja kod osoba sa teškim obliko zavisnosti. Osoba koje imaju problem sa narkomanijom je prvenstveno potrebna pomoć da se izbore sa tim problemom, a zatim da se prilagode novom načinu života sa drugačijim poretkom i sistemom vrednosti. Ističe da je jedan od glavnih segmenata ove kampanje dekriminalizacija osoba koje poseduju drogu za liučnu konzumaciju. Takođe je naveo poseban problem žena koje su zavisne or droga, smatra da je njima potreban poseban tretman i da nisu adekvatno obuhvaćene programima za lečenje, prevenciju i suzbijanje narkomanije koji trenutno postoje. Na događaju su pominjane i nove supstance od strane sva tri govornika koje se sve više pojavljuju na crnom tržištu i istaknuto je da trenutna lista zabranjenih supstanci nije adekvatna već je treba proširiti na jedan generalan sveobihvatan način, stvaranjem jedne sveobuhvatne definicije droga i sličnih supstanci, a bez taksativnog navođenja. Direktor ove Mreže ukazao na važnost povezivanja nevladinog sektora sa državnim institucijamai preciznog definisanja njihovog položaja u sistemu prevencije narkomanije kroz zakonsku regulativu. Dr Maja Vučković Krčmar, lekar, specijalista socijalne medicine navodila je različite statističke podatke iz brojnih istraživanja u vezi sa drogama i narkomanijom koji se nalaze kratkom video spotu koji je pušten na samom događaju, a nalazi se i na kraju ovoč teksta. Dr Vučković je u svom izlaganju više puta pročitala opasnost zanemarene marihuane i da se ona povezuje sa pojavom psihotičnih poremećaja i da u dovodi do pojave šizofrenije. Lekovita svojstva marihuane koja su tema žičnih rasprava poslednjih decenija navodi kao placebo efekat i navodi da ne postoji ni jedno naučno zasnovano istraživanje koje potvrđuje njena lekovita svojstva. Kao dokaz tome poslužila se činjenicom da se ni jedno živo biće na svetu, uključujući i insekte ne hrani marihuanom. Direktor kancelarije za borbu protiv droga Vlade Republike Srbije, Milan Pekić, podvukao je tezu da je borba protiv droga dugotrajna i naporna i da Kancelarija radi sve što je u njenom moći da strategiju i politiku te borbe unapredi u učini efikasnijom. Požalio se i na nedostatak ljudskih resursa, jer kancelarija ima samo tri zaposlena uključujući i njega i da je to jedan od razloga zašto svaka aktivnost ide usporeno. Ukazao je i na postojanje ogromnog problema korupcije, organizovanog delovanja kriminalnih grupa na međunarodnom prostoru. On se složio sa navodima govornika koji su imali svoja izlaganja pre njega i podvukao da je ne edukacija stanovništva ključna u prevenciji i da se moraju služiti novim savremenim metodama kako bi borma protiv narkomanije koja je od javnog značaja bila što delotvornija. Smatra da je duplo kažnjavanje zavisnika nepotrebno, kako kaže, oni su več kažnjeni samim tim što su zavisni i što im je zdravlje urušeno u velikoj meri. Sastanku prisustvovala Vanja Talijan. Autor teksta: Vanja Talijan.  

Događaji koji pomažu mladima da se upoznaju sa informacionim tehnologijama, uvek su dobrodošli. Naročito kada to organizuju pravne škole. Zato, u nastavku, prenosimo poziv za zanimljiv događaj i pozivamo sve da se prijave! Srednja škola za ekonomiju, pravo i administraciju organizuje svoju drugu godišnju konferenciju pod nazivom „Informaciono-komunikacione tehnologije u obrazovanju“ koja će biti održana u zgradi Zadužbine Ilije M. Kolarca, Studentski trg broj 5, Beograd, 5. aprila 2017. godine, u vremenu od 10:00 do 18:00 časova. Konferencija je namenjena obrazovnim institucijama i svima onima koji na različitim nivoima angažovanja učestvuju u procesu obrazovanja: onima koji kreiraju obrazovne programe, onima koji te programe realizuju, kao i korisnicima obrazovnih metodologija, sadržaja i sredstava. Cilj konferencije je unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada podizanjem kompetencija nastavnika kroz primere nastavnih i vannastavnih aktivnosti u kojima su efikasno primenjene Na konferenciji će se kroz stručna saopštenja zaposlenih u obrazovnim ustanovama izneti pozitivna iskustva u primeni IKT u obrazovanju, kroz prikaze, analizu i vrednovanje iskustva u realizaciji vaspitno-obrazovnih programa, projekata, aktivnosti i slično. Konferencija je prijavljena Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja kao stručni skup, a predstavljeni radovi biće objavljeni u Zborniku. Podršku Konferenciji za sada su potvrdili: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Društvo za informatiku Srbije, Pedagoško društvo informatičara Srbije, Udruženje e-Razvoj, Jedinstveni informatički savez Srbije – JISA. Za konferenciju se možete prijaviti od 1.3.2017. godine, putem linka. Kotizacija iznosi 1500 dinara i podrazumeva: prisustvovanje predavanjima, radni materijal, uverenje (jedan dan = 1 bod), ručak i osveženje u pauzama. Agendu Konferencije možete preuzeti ovde. Prateći program konferencije je izložba robota, arduina i učeničkih i nastavničkih dostignuća u programiranju robota. Prijava radova za izložbu je do 25. marta 2017. na kontakt@skolaepa.com Izvor vesti: website Vest na sajtu postavljena je uz dopuštenje uprave škole. Tekst priredila: Msc Dušica Birovljević Ukoliko tekst prenosite, obavezno je navesti izvor našeg sajta.