Education

Seminari, radionice, vebinari, konferencije – sličnosti i razlike

llm / August 1, 2017

Započeli smo seriju članaka koji Vam mogu dati osnove u pisanju i objavljivanju kako stručnih tako i naučnih radova. Na osnovu iskustva koje imamo u organizaciji događaja kao i stručne literature, daćemo ukratko prikaz i objašnjenje o tipu događaja kao i šta isti zapravo mogu Vama doneti. Kako su seminari, radionice, vebinari, konferencije povezani sa pomenutim već objavljenim člancima o pisanju i objavljivanju radova i edukacijom, potrebno je samo da pročitate i odaberete pravi tip događaja za Vas. Počinjemo od seminara. Naime, isti uglavnom znači predavanje i diskusuju na jednu ili više tema na koju Vam određeni ekspert prenosi znanje. Predstavlja događaj sa manjom interakcijom. Seminari mogu biti besplatni ili sa kotizacijom. Uglavnom oni koji su besplatni, marketinški imaju veći potencijal da budu posećeniji. Ali, naravno to ne mora da bude pravilo. Ukoliko je tema koja Vas interesuje ona koja se obrađuje na seminaru, želite nešto više da čujete o istoj, da možete postaviti pitanje predavaču, odaberite ovaj tip događaja. Radionice predstavljaju intenzivniji rad, uglavnom se odnose na prenošenje znanja i veština, znače praktičan rad sa ekspertom / trenerom koji Vam veštine i znanja prenosi. Što znači, da u okviru trajanja radionica, radite na rešavanju nekog konkretnog problema ili pospešujete vešitne u nekoj određenoj oblasti koja je tema radionice. Isto mogu biti sa kotizacijom ili besplatne. Rezultat bi trebao biti da ste naučili nešto novo, stekli konkretno praktično znanje. Naravno da uspešnost svake radionice zavisi i od Vašeg interesovanja kao i aktivnog učešća. Dođite na radionicu spremni. Većina nakon radionice dodeljuje sertifikate, ali isti nisu zamena za klasičnu školu, srednju ili fakultet. Znače samo trening u određenoj oblasti. Na svakoj veštini treba raditi, stoga imajte na umu da je radionica samo jedan u nizu procesa sticanja praktične veštine. Vebinar, moderan način prisustvovanja i aktivne participacije gde god da ste i gde god da se održava seminar, radionica, konferencija. Vebinar znači prenos uživo gde dok predavač drži svoju sesiju, učesnici mogu razmenjivati fajlove i drugi sadržaj. Softveri omogućavaju upravo aktivno učešće iako niste fizički u nekoj sali. Sve je popularniji i predstavlja svakako produktivnije učešće, naročito kada niste u mogućnosti da budete negde fizički prisutni. Štedi vreme i daje mogućnost da ne budete isključeni samo zato što negde ne možete da stignete. Konferencija, kao najširi pojam, može biti konferencija za novinare, gde se prenosi određena vest, najavljuje događaj, istu mogu održati kako državni organi, tako i sva pravna lica, kao i sva fizička lica. Ukoliko govorimo o Konferenciji kao događaju koji ima interakciju, aktivnu participaciju, uglavnom je vezana za jednu ili više tema, ima jednu glavnu tematiku i više podeljenih sesija koje traju tokom čitavog dana, odnosno uglavnom su višečasovni događaji, koji imaju pauze između sesija. Konferencija može uključivati kako predavanja, tako i postavljanje pitanja, isto tako može značiti i javnu prezentaciju Vašeg rada, ako je u pitanju Konferencija naučnog karaktera gde se predstavljaju radovi prikupljeni za određenu temu i objavljeni u Zborniku radova. Širok pojam koji daje mnogo mogućnosti, uglavnom podrazumeva sertifikat kao dokaz učešća i prisustva. Ista je besplatna ili sa kotizacijom. Bilo da želite da prisustvujete ili organizujete događaj, u skladu sa onim što želite da organizujete, broju sati za pojedini događaj kao i šta od događaja očekujete, vodite se ovim opštim smernicama koje Vam mogu pomoći da budete prisutni gde smatrate da ćete imati najveću benefit. Kada govorimo o tome na koji način odabrati ko će Vas obučavati ili koga ćete slušati, nevladin sektor izuzetno je aktivan u neformalnoj edukaciji, može Vam pomoći kod konkretnih veština koje zasugurno niste imali prilike da naučite putem formalnog obrazovanja. Daće Vam širinu kao i nova znanja o oblasti koja Vas intereuje. Svaku organizaciju možete pronaći, što putem baza državnih organa što putem internet prezentacija, koje su postale obavezne za svakog ko želi da bude poslovno vidljiv, proverite predavače, pogledajte biografije i odlučite se za ono što Vam je potrebno da unapredite svoje znanje. I zapamtite da na svaki događaj dođete spremni sa određnim predznanjem i informcijama, kao i da na isti ne kasnite. AUTOR TEKSTA: Msc Dušica Birovljević. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Dušica Birovljević. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji. NAPOMENA: Tekst je nastao u saradnji sa Menadžment timom, Upravnim odborom kao i Uređivačkim odborom udruženja Nomotehnički Centar, u okviru projekta: Zašto plagijat kad može original – Budi original!

Education

Mali vodič izraza pri publikovanju stručnih i naučnih radova III deo – Kako se uređuju stručni i naučni časopisi – šta znače UDK, ISSN, ISBN, CIP, SCI, DOI?

llm / July 31, 2017

Svaki časopis koji se izdaje, bilo da je stručni ili naučni, podrazumeva pripremu članaka, uređivanje časopisa u potpunosti kao i čuvanje dokumentacije koja prati svako izdanje. Imajte na umu da svaki časopis, odnosno zbornik radova, ima svoj način citiranja, dostavljanje radova van forme, tabela koja nisu u pravilnom formatu, fotografija bez propisanog izvora, znatno otežava tehničko uređenje, a time ugrožavate i odbijanje rada za objavu, odsnosno biće Vam isti vraćen da ga uskladite sa smernicama. Stoga vodite računa, pročitajte pažljivo dokumentaciju koju dobijete pre samog slanja članka. One koje interesuje izdavanje časopisa, na početku ćemo reći da to nije lak zadatak i posao. Postupak poziva, prikupljanja radova, recenzije kao i samo sklapanje izdanja uz svu dokumentaciju može oduzeti puno vremena. Ono što bi svako morao znati, kada se odluči da rad publikuje, jesu neke osnovne stvari oko uređenja svakog časopisa. Naslov časopisa predstavlja određivanje časopisa, tematiku izdanja ili poseduje podnaslov ako se tematika ne može iz naslova utvrditi. Isto tako, može posedovati i skraćeni naslov i naslov na stranom jeziku, sve se to evidentira prilikom dodele ISSN broja. Kasnije ćemo objasniti šta on znači. Napominejmo da se skraćeni naslov utvrđuje u skladu sa odgovarajućim međunarodnim standardima a to znači da prilikom prevoda naslova na strani jezik mora da se vodi računa da naslov bude istovetan sa naslovom nekog već postojećeg inostranog časopisa u skladu sa međanordnim standardom ISO 4. Svaki časopis, ima broj godišnjih izdanja, koji se određuje prilikom dodele ISSN broja i CIP katalogiziacije, navodi se u svakom izdanju u impresumu ili na drugom istaknutom mestu. Ukoliko dođe do promene periodike mora se evidentirati obnavljanjem katalogizacije, što znači dodelom novog kataloškog zapisa. Uredništvo časopisa obezbeđuje redovno izdavanje časopisa. Prilikom prikupljanja radova i uređenja, ono što mi najčešće nalazimo kao problem, jeste sadržaj. Naročito prilozi koji se dostavljaju uz rad. Svi prilozi koji nisu naučnog karaktera, koji se ne smatraju naučnim radova, mogu se navoditi u sadržaju ali trebaju da budu jasno obeleženi prigodnim naslovom. Zapamtite kada šaljete rad, gde priloge trebate obeležiti. Vraćamo se na izraze za koje često čujete, a evo i pojašnjenja šta u časopisu znače. CIP koji se dobija od strane Narodne biblioteke Srbije prilikom uvođenja publikacije u evidenciju, obuhvata osnovne bibliografske podatke o časopisu. Za časopise čiji izdavač ima sedište u AP Vojvodini u Biblioteci Matice srpske. U slučaju promene nekog podatka iz kataloškog zapisa, katalogizaciju treba obnoviti. CIP se ispisuje u svakoj objavljenoj svesci, na istaknut način (u posebnom okviru), obično na poslednjoj stranici. ISBN predstavlja međunarodni standard za broj knjige, odnosno jedinstveni numerički identifikator knjige, ISSN predstavlja jedinstveni numerički identifikator časopisa. Ispisuje na istaknutom mestu u svakoj objavljenom časopisu, po mogućstvu u gornjem desnom uglu korica. Časopis koji ima paralelno elektronsko izdanje dobija e-ISSN. SCI predstavlja indeks koji određuje broj citiranja nekog naučnog dokumenta, UDK broj Narodne biblioteke Srbije koji označava oblast i naučne discipline kojima se publikacija bavi, ispisuje na istaknutom mestu u svakom objaljenom časopisu, najčešće uz ISSN broj. DOI predstavlja jedinstveni alfanumerički niz dodeljen pojedinačnom digitalnom objektu pomoću kojeg se omogućuje povezivanje podataka o radovima i autorima, uspostavlja veza sa internet stranicom na kojoj se originalni rad nalazi. PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. AUTOR TEKSTA: Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Dušica Birovljević. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji. NAPOMENA: Tekst je nastao u saradnji sa Menadžment timom, Upravnim odborom kao i Uređivačkim odborom udruženja Nomotehnički Centar, u okviru projekta: Zašto plagijat kad može original – Budi original!

Education

Mali vodič izraza pri publikovanju stručnih i naučnih radova II deo – Recenzija, Naučni časopis, Zbornik, Impact Factor

llm / July 27, 2017

Nastavljamo sa objašnjenjem osnovnih pojmova koji su bitni pri objavljivanju stručnih i naučnih radova. U prošlom tekstu, obradili smo Apstrakt, Rezime i Ključne reči. Prijava rada u časopisu uglavnom polazi od prijave Apstrakta, odnosno predloga šta želite da pišete i koju temu obrađujete. Kada isti predlog pošaljete, postoji stručna ocena koja odlučuje da li Vaš predlog može biti prihvaćen i da li je ispunio uslove da biste dostavili i celokupan rad. Ko odlučuje da li je Apstrakt prihvaćen, potom i celokupan rad? Odgovor je uvek isti – recenzija. Ista predstavlja kritičku ocenu rada ili knjige napisane u samoj naučnoj publikaciji, gde recenzent ocenjuje vrednost nekog naučnog ili stručnog rada. Recenzori su oni koji su u Uđređivačkom odboru određenog časopisa. Recenzent treba da bude kompetentan za užu naučnu oblast kojoj pripada određeni rad u časopisu i da je jednakog ili višeg naučnog ili nastavnog zvanja u odnosu na autora rada. Svaki naučni rad ocenjuju barem dva recenzenta, a recenzentima se ne otkriva identitet autora i obratno. Kako to recenzent ocenjuje rad? Uputstvo recenzentima sadrži detaljne instrukcije o načinu vrednovanja rada. Recenzija mora minimalno sadržati: ocenu originalnosti, odnosno naučnog ili stručnog doprinosa rada, ocenu aktuelnosti rada, ocenu primenjene metodologije, ocenu korišćene literature, saglasnost za objavljivanje rada i predlog za svrstavanje u kategoriju ili tip rada. Pre nego što objasnimo druge pojmove, važno je napraviti razliku između naućnog časopisa i zbornika. Naučni časopis kao serijska publikacija iz određene oblasti koja se periodično izdaje u unapred definisanim intervalima i u kojoj se prezentuju najnovija dostignuća iz te oblasti, naučni časopis se svrstava u kategoriju naučnih časopisa ukoliko na godišnjem nivou objavi najmanje 50% naučnih radova, dok časopis koji objavi između 25% naučnih i preko 50% stručnih članaka svrstava se u kategoriju stručnih časopisa. Zbornik, predstavlja publikaciju u kojoj su sakupljeni samostalni radovi ili prilozi više autora ili saradnika koji su posvećeni određenoj naučnoj temi, oblasti, naučnom skupu gde zbornik obično izlazi redovno i tretira se kao serijska publikacija, ili zbornici kao monografske publikacije, ako su u njemu radovi sa skupa koji se ne održava redovno i u kontinuitetu, ili ukoliko su radovi autora posvećeni određenoj temi ili događju, nezavisno od nekog odrđenog skupa. Šta je to Impact Facotor? Većina Vas je verovatno čula da je bitno da časopis gde želimo da objavimo rad bodovan. Oni koji su zainteresovani da saznaju šta to znači, doći će i do pojma faktora uticaja. Zapravo, Impact Factor, koji znači faktor uticaja ili citiranosti, pokazuje koliko je određeni rad, časopis ili autor citiran u datom vremenskom okviru u časopisima, radovima ili literaturi koja se distribuira na određenoj teritoriji. Pratite nastavak – obrađujemo kako se to uređuju radovi i časopisi. PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. AUTOR TEKSTA: Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Dušica Birovljević. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji. NAPOMENA: Tekst je nastao u saradnji sa Menadžment timom, Upravnim odborom kao i Uređivačkim odborom udruženja Nomotehnički Centar, u okviru projekta: Zašto plagijat kad može original – Budi original!

Education

Mali vodič izraza pri publikovanju stručnih i naučnih radova I deo – Apstrakt, Rezime, Ključne reći

llm / July 25, 2017

Da li ste se pitali, šta znači Apstrakt, Rezime, šta je to CIP broj, i šta određene skraćenice znače? Pokušaćemo da Vam kroz seriju članaka pomognemo u razumevanju, naročito što naše udruženje Nomotehnički Centar, pomaže mladima kroz objavu radova u Zborniku, stoga želimo da sve uputimo u osnove za dalje učenje metodologije istraživanja, kao i objave stručnih i naučnih radova. Idemo redom. Apstrakt,[1] je kratak informativan prikaz sadržaja rada koji omogućava da se brzo i tačno oceni njegova relevantnost jer sadrži termine koji se mogu koristi za indeksiranje i pretragu članaka. Može u sebi da sadrži standardne i istaknute nazive pojedinih odeljaka. Rezime, se pojavljuje u situaciji kada je rad napisan na maternjem jeziku, kada se sažetak na stranom jeziku daje u proširenom obliku. Mora biti u strukturisanom obliku, (dužina može biti do 1/10 dužine članka). Rezime se daje na kraju rada, nakon odeljka koji se odnosi na literaturu. Ključne reči, [2] su termini ili fraze koje se daju neposredno nakon sažetaka, odnosno rezimea, pisane na svim jezicima na kojima postoje sažeci i koje najbolje opisuju sadržaj članka za potrebe indeksiranja i pretraživanja. Uglavnom se dodeljuju vezano za na neki međunarodni izvor, koji je najšire prihvaćen unutar date naučne oblasti. Kod pisanja stručnih i naučnih radova, bitno je opredeliti se za oblast istraživanja. Kada pronađete časopis / Zbornik gde biste rad publikovali, svaki Zbornik ima način uređenja i citiranja, ali je osnova uvek i svuda ista. Stoga, vodite računa kod Apstrakta i ključnih reči, mnogi Zbornici na osnovu toga prihvataju određene radove za objavu. Savet profesora, naših saradnika, uvek glasi – ponekad se najbolji Apstrakt piše na kraju, kada sve završite, možda najbolje možete prikazati ukratko o čemu se u radu zapravo radi. U narednim nastavcima prikazaćemo dalje korake, pratite nas i srećno u pisanju i istraživanju! [1]Sažetak članka. Obično ima od 100 do 250 reči i stoji između zaglavlja, koje čini naslov, imena autora i ključnih reči, pre teksta članka koji odmah zatim sledi. Osim na maternjem jeziku mora biti napisan i na engleskom jeziku. Samo izuzetno, umesto na engleskom, može biti napisan na nekom drugom jeziku raširene upotrebe u datoj naučnoj disciplini. Mora se obezbediti kvalifikovana lektura, odnosno gramatička i pravopisna ispravnost. [2]Maksimalno ih može biti do deset. PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. AUTOR TEKSTA: Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Dušica Birovljević. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji. NAPOMENA: Tekst je nastao u saradnji sa Menadžment timom, Upravnim odborom kao i Uređivačkim odborom udruženja Nomotehnički Centar, u okviru projekta: Zašto plagijat kad može original – Budi original!