Intervju

Promocija o kojoj se i dalje priča, održana je 04.septembra u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu, pod nazivom Java jednog metafizičara, autora Slobodana Petrovića, našeg kolege, inače doktoranda prava, umetnika u duši a od nedavno ne samo pesnika već i slikara. Više o njegovom stvaralaštvu i održanoj promociji u iskrenom intervjuu uz šoljicu kafe. 1. Šta je za tebe metafizika? Metafizika je nauka o ljudskoj duši. Metafizika se bavi izučavanjem ljudske duše kao fenomena i suštine svega živog na planeti što emituje kosmičku energiju, od koje smo svi mi sazdani. Čovek je stvoren od tela (to je materijalna komponenta bića i ona je propadljiva, nestaje, umire) i duše (to je večita i nepropadiva komponenta koja putuje kroz ovozemaljskim rečnikom rečeno, prostor i vreme). Metafizika kao nauka dokazala je i svakim danom potvrđuje da je čovekova duša esencija života, i da posle smrti čoveka, duša nastavlja svoj život, kao što ga je imala i pre rođenja čoveka (fizičkog bića). Ta kompozicija postojanja i života duše pre i posle onog što mi vidimo i zovemo život, moja je osnova interesovanja i neiscrpna inspiracija, i kada je poezija u pitanju, a i kada je reč o slikarstvu. 2. Koju priču pričaju tvoje slike? Kao što sam rekao u prethodnom pitanju – sve moje slike govore jezikom metafizike, odn. one metafizike koju ja kao takvu prepoznajem i bojama slikam po platnu. To su priče koje duša beleži putujući kroz živote, u tim putovanjima, a pre samog rođenja, prostranstva, oblici, figure – predstavljeni su na mojim slikama. Možda je najvrednije reći da je sve ono što se na slikama vidi, zapravo priča koju u boji priča moja duša kao sprovodnika svega onostranog što je putujući zapamtila i sada u ovom ambijentu deli sa drugima – posmatračima. 3. Navedi nam šta ti privatno najviše voliš a čega se užasavaš? Volim: slobodu, tropsku toplotu, more/reku, iskrenost, samosvesnost, kapućino sa cimetom, divlje duše, ekscentričnost, vizionare, ribu, letenje svim mogućim letilicama, belo slatko vino, miris sreće u vazduhu, zaljubljene poglede, ljubavne filmove sa srećnim krajem, miris borovine, lanenu garderobu, klavir… Ne volim: Obaveze, vremensku ograničenost, prepotentna bića, laž, licemerje, vrelu hranu, zimu, sladoled, crvenu boju, intelektualnu indoktriniranost, sport, poslušne ljude, umišljene autoritete i autoritete uopšte, one koji čuvaju tajne bežeći od sebe samih, lažne nacionaliste, patriote i režimske sluge. 4. Koji su tvoji utisci održane promocije / izložbe, šta je na tebe ostavilo najjači utisak? U biti ja sam opet živeo svoj san, no, to stalno radim, samo je ovaj san bio glamurozniji, trebalo je puno truda da bi se ostvario, neprospavanih noći, jake želje i istrajnosti. Mogu da kažem da sam radostan, ostvario sam nešto o čemu sam toliko maštao još kao dečak. Šest godina sam kao mladić išao dva puta nedeljno na Kolarac u školu jezika, svaki put prolazeći kroz onaj velelepni hol gledao sam i sanjao kako ću jednog dana imati promociju svoje knjige baš tu. Evo, nakon više od decenije taj san se ostvario. Mnogo toga je na mene ostavilo utisak, nisam mogao ni zamisliti da će toliko mojih prijatelja iz sveta medija doći da me medijski podrži, a i onih koje ne poznajem kao što je npr. ekipa Radio televizije Srbije, o mom radu i sveukupnom stvaralaštvu, ali i o meni kao čoveku govorili su moji prijatelji koji su znatno duže u javnom životu ne Srbije već Evrope, muzički su me podržala najpoznatija imena gradske muzike današnjice, svi dragi ljudi koje volim su bili u publici i slali mi ogromnu podršku… Uh, još puno toga bih mogao reći. 5. Ko ti je bio najveća podrška pri realizaciji ovog projeka? Svakako da je to bilo par ljudi koji su od samog početka verovali u mene i koji su me bodrili, pomagali, koji su davali savete, preuzimali deo obaveza na sebe. To je svakako moja drugarica Dušica Birovljević, potom jedan neverovatan kreativac i biće koje ima tako moćnu dizajnersku viziju kada je grafika u pitanju – Helena Poljovka Mitić, zatim moj drug Branislav Borota koji se angažovao i pomogao mi u oblasi marketinga, kao i mnogi drugi, ukoliko bi ih sad sve imenovao – ne bi bilo dovoljno prostora na blogu. (smeh) 6. Omiljena knjiga, omiljena boja, mesto, muzika i godišnje doba? Omiljena knjiga: Mali princ; omiljena boja: plava; omiljeno mesto: pored reke ili mora; omiljena muzika: Arsen Dedić, Gabi Novak, Tereza Kesovija, Đorđe Marjanović, Olivera Katarina, Edit Pjaf, Marlene Dietrich, Enrike Iglesias, Alehandro Fernandez. Omiljeno godišnje doba: leto. 7. Gde najviše voliš da provodiš vreme i koje ti je omiljeno mesto za ispijanje kafe? Ako to nije Muzej Macura na Dunavu u Banovcima, onda je to restoran Opera na Obilićevom vencu u Beogradu. 8. Koji su tvoji planovi za budućnost? Hmm, odlučio sam da ne pravim planove. Tako je lepše. VIDEO PROMOCIJE: KLIKNITE OVDE. FOTOGRAFIJE PROMOCIJE: KLIKNITE OVDE.

Kojih 5 reči bi upotrebili da opišete svakodnevne izazove Vaše profesije? Stručnost i kreativnost u pronalaženju najboljih rešenja za svaki konkretan slučaj, dobra komunikacija sa klijentima, sudom i suprotnom stranom, uzajamno poštovanje sa kolegama, konstatnto usavršavanje kako na stručnom tako i na opštem planu, i naravno svakodnevna motivacija, ljubav prema profesiji i zahvalnost za priliku da radim ono što volim. Kako bi na najkraći i najprecizniji način osobi koja ne zna čime se bavite opisali Vašu profesiju? Advokatska profesija jeste pružanje pravne pomoći kako u smislu zastupanja pred sudovima i drugim državnim organima, tako i u smislu pružanja pravnih saveta i sastavljanje pravnih akata, na osnovu znanja stečenog na pravnom fakultetu, tokom pripravničke prakse i sveukupnog iskustva. Trenutak u kome ste shvatili da želite da budete pravnik? To je bio u vreme donošenja odluke o upisu na fakultet u četvrtoj godini gimnazije kada smo drugarica i ja sa radošću odlučile da postanemo advokati! Koji trenutak smatrate presudnim u Vašoj karijeri? Trenutak donošenja odluke o otvaranju samostalne advokatske kancelarije. Milsila sam da će za takvu odluku biti potrebno puno hrabrosti, ali odluku sam donela bez dileme i sa radošću novim izazovima. Koliko je Vaših kolega sa studija danas u pravnoj struci? Otprilike jedna trećina mojih kolega se odlučila za advokatururu, dok su se ostali opredelili za druge sfere prava u javnom i privatnom sektoru. Koje zahteve bi morala da ispuni osoba koja želi da uspe u svom poslu? Po mom mišljenju najvažniji zahtev je ljubav prema profesiji i mislim da to mogu na pravi način da razumeju samo ljudi koji rade upravo ono šta vole. Drugi zahtev je, naravno, stručnost, odgovornost i kontinuirano usavršavanje. Da li je u praksi baš onako kako su nas učili u knjigama? Moglo bi se reći da je znanje stečeno na pravnom fakultetu polazna osnova u smislu razumevanja prava i snalaženja u zakonima. Kao što većina advokata tvrdi, praksa je izuzetno značajna, naročito za pravilnu primenu stečenog znanja. Šta je bila Vaša prva pomisao kada ste držali diplomu u rukama? U trenutku diplomiranja dominantna misao mi je bila da konačno imam “alat” za ostvarenje svojih snova- rada u advokaturi. Da li je tačno da iz svake prepreke naučimo nešto novo? Smatram da je ovo apsolutno tačno, šta više upravo su prepreke te koje nas navode na potragu za rešenjima iz koje neminovno stičeno nova znanja. Vaš savet u jednoj rečenici upućen mladom pravniku? Težite praksi i korstite svaku priluku da nešto naučite, svako znanje u ovom poslu je dragoceno, ne odustajte od posla koji volite i ne slušajte “savete” da je teško naći posao ili uspeti u samostalnom poslu, to je uvek samo percepcija onoga ko “savetuje”. Da li su dodatne aktivnosti i edukacija van fakultetske zgrade značajne u toku studija? Jesu, kako sa stanovišta sticanja novih znanja, tako i sa stanovišta uspostavljanja novih kontakata. Zbog čega je važno neformalno obrazovanje? Po mom mišljenju, neformalno obrazovanje je važno najpre iz razloga što smo mi ti koji ga biramo i usmeravamo u željenom pravcu u skladu sa našim potrebama i pretenzijama, kao i zbog razloga dinamičnosti i brzih promena u današljem svetu kojima izlazimo u susret upravo na ovaj način. U koliko uporedite Vaš posao sa onim što ste zamišljali tokom studija i onim što danas zaista radite zaključak je? Praksa je definitivno zanimljivija od slike koju sam imala tokom studija. Moram da napomenem da nije u pitanju statička kategorija te da je u početku, za vreme pripravničke prakse, bilo više izvršenja naloga principala a manje samostalnih odluka, dok je sada posao mnogo kreativniji i iziskuje donošenje puno više odluka. Većina ljudi kada se pomene pravo pomisli na advokaturu. Da li je to jedini put kojim treba ići? Naravno da ne. Važnije pitanje je odabir sosptvenih preferencija, nasuprot uklapanja u šablone nečega što bi trebalo i kako bi trebalo. Da li smatrate da je budućem poslodavcu jedino važan prosek u indeksu? Prosek u ideksu može biti indikator o tome koliko će kandidat biti posvećen poslu, na osnovu dokazane posvećenosti studijama, ali svakako da postoji jako puno drugih kriterijuma pri odabiru saradinka. Dostignuće u Vašoj dosadašnjoj karijeri – kada ste se osetili najponosnije? Najponosije sam se osećala kada je, po ustavoj žalbi u čijoj sam izradi kao pripravnik učestvovala, po prvi i jedini put u Srbiji utvrđena povreda ustavnog prava na život i određeno obeštećenje za povredu istog. Drugo dostignjuće na koje sam najponosnija je otvaranje samostalne advokastske kancelarije. Sudnica, kancelarija ili nešto treće? Sudnica, u smislu rasprave i usmenim i pismenim putem. Da li smatrate da školujemo više pravnika u odnosu na stvarne zahteve tržišta? Potražnja za pravnicima je promenljiva s obzirom na nove trendove kada su u pitanju tražene kvalifikacije za druge poslove i kada je u pitanju nastanak novih profesija, tako da je i odgovor na ovo putanje dosta varijabilan. Da imate mogućnost da promenite jednu stvar na našim pravnim fakultetima ona bi bila? Svakako više prakse i prenos iskustava advokata i zaposlenih u sudu, državnim organima i instistucija, kao i u privatnom sektoru. Koji pravnik je bio Vaš uzor za vreme studija/ na početku karijere? Moj principal, advokat Predrag Savić, kao veliki borac za pravdu, kao i čuveni srpski advokati iz starijih vremena koji su se aktivno bavili ne samo advokaturom, već i unapređenjem pravne misli, pravnom kritikom, tumačenjem normi u odnosu na domaću i stranu regulativu i pravnu teoriju,  u vreme kada je ova profesija podrazumevala veliku društvenu odgovornost i ugled. Pitanja i intervju:  

Potrebno Vam je prijatno mesto i profesionalizam domaćina, ako može i da bude u centru grada za Vašu prezentaciju, radionicu, konferenciju za štampu? Predstavljamo Vam prostor koji zadovoljava navedene i još mnogo više kriterijume. U nastavku govorimo sa Anom Petronijević Miškov, menadžerkom Press centra Udruženja novinara Srbije. Kako je nastao Press centar UNS-a? Udruženje novinara Srbije u maju 2010. godine osniva Press centar, sa željom da ponudi prostor koji odgovara savremenim potrebama i u kome će svako imati slobodu da izenese svoje mišljenje, da se obrati javnosti i predstavi svoj problem, ideju, proizvod ili uslugu. Uprava Udruženja novinara Srbije prepoznala je značaj ove delatnosti i odlučila da uloži novac kako bi se, po odlasku TANJUG-a,  pokrenuo savremeni Press centar. Konferencijska sala i koktel klub Press centra UNS-a nalaze se u samom centru Beograda, u Knez Mihailovoj 6/3. To je prostor nekadašnjeg Međunarodnog TANJUG-ovog press centra, koji je od aprila 1977. godine okupljao domaće i strane novinare, kao i najznačajnije javne ličnosti poslednjih decenija XX veka. Naš Press centar nudi kompletnu organizaciju događaja, u skladu sa potrebama klijenta: od obaveštavanja novinara o događaju, moderiranja, direktnog prenosa na našem sajtu, do snimanja i fotografisanja, kao i postavljanja svih snimljenih materijala na sajt i društvene mreže. Koji događaji su najčešći u Press centru UNS-a, konferencije, prezentacije ili nešto treće? U Press centru Udruženja novinara Srbije organizovani su mnogobrojni događaji – od konferencija za medije državnih institucija, panel diskusija, okruglih stolova, tribina nevladinih i međunarodnih organizacija do promocija pojedinaca, koji su privlačili pažnju javnosti i medija. Najbrojnije su bile konferencije za medije, jer su klijenti brzo prepoznali Press centar kao mesto odakle će se na najbolji i najpovoljniji način obratiti javnosti. Na koji način se vrši rezervacija, zakup prostora kao i da li imate posebne pakete usluga? Svi zainteresovani za rezervaciju termina za održavanje događaja u Press centru mogu nam se obratiti na mejl ana.petronijevic@uns.rs ili na telefon 063 611 086. Naš standardni paket usluga podrazumeva zakup konferencijske sale (kapaciteta do 100 osoba, sa mikrofonima i ozvučenjem i mogućnošću prikazivanja pripremljene prezentacije na video bimu, TV ekranima u CD, MD, VCD, DVD formatu) , objavljivanje najave događaja na sajtu, Fejsbuk stranici, Instagram i Tviter profilu Press centra i  obaveštavanje novinara preko mejling lista Press centra. Pored toga nudimo i video najave događaja, moderiranje,  direktan prenos događaja (Live stream),  audio i video snimanje događaja. U standardnu uslugu spada i  DVD sa snimljenim događajem,  fotografije u elektronskoj formi,  kao i postavljanje video snimka i fotografija na sajt Press centra i društvene mreže. Osim osnovnog paketa, Press centar nudi i dodatne usluge: simultano/konsekutivno prevođenje (dve kabine za prevodioce, opremu, angažovanje prevodilaca), pripremu i stručnu pomoć za javni nastup,  praćenje medijskih objava i dostavljanje pres klipinga,  uslugu PC info – slanje saopštenja, izveštaja, reklama, najava događaja. U  “Caffe Press” klubu,  ispred sale mogu se organizovati  kafe pauze i kokteli. Prostor je klimatizovan, može se prilagoditi potrebama klijenata i različitim vrstama događaja. Kao vid solidarnosti, nevladinim organizacijama odobravamo popust od 20 odsto na naš standardni paket usluga. Znamo da je najteže privući pažnju na događaj, naročito kada je neko na početku, a možda i nema mnogobrojnu publiku, na koji način može dobiti od Vas podršku? Naš glavni zadatak je da pratimo potrebe klijenata i prepoznamo njihove želje. Trudimo se da ih na najefikasniji način usmerimo, kako bi postigli najbolje rezultate. Naš stručni tim im pomaže i daje savete za što bolji nastup pred publikom. Pred svaki događaj, novinare pozivamo i obaveštavamo o događaju kroz naše mejling liste sa više od 2500 adresa. Naša Press služba daje sugestije kako najbolje da “opreme” informaciju i na koji način da je plasiraju tako da stigne do što većeg broja ljudi i pobudi njihovo interesovanje. Šta Press centar UNS-a čini posebnim? Zašto smatrate da ste Vi najbolji izbor za poslovna okupljanja? Zato što negujemo profesionalni i prijateljski pristup svakom klijentu. Trudimo se da uvek postignemo dogovor koji je i osnov svake dobre saradnje. S obzirom na to da se nalazimo u centru i da, pored kompletno tehnički opremljene sale, raspolažemo klubom za kafe pauze i koktele, Press centar UNS-a je idealan prostor za seminare, proslave, sastanke, profesionalne obuke, korporativni team building, prezentacije i promocije, predavanja, tribine i okrugle stolove. Koji je Vaš vebsajt, kako Vas neko najlakše može pronaći? Naš vebsajt je www.presscentar.rs , a prisutni smo i na društvenim mrežama: FB. www.facebook.com/PressCentarUNS TW.    @PressCentarBgd  Instagram @press_centar_uns You tube. https://www.youtube.com/channel/UCe5T_8Szsm6oMRwBbaoGFWQ Svi znamo da je javni nastup stresna stvar za mnoge, da li imate mogućnost obuke javnog nastupa ili možda pomoć u izvedbi prezentacija? Da, naš stručni tim uvek pomože savetima i dobrim primerima kako da se na što bolji način korisnici naših usluga obrate javnosti i skrenu pažnju na svoju temu ili problem. Da li nam možete reći na kraju više o Vašim osnivačima, kao i koji su Vam planovi narednih meseci? Osnivač Press centra je Udruženje novinara Srbije, najveća, najstarija i najznačajnija asocijacija profesionalnih novinara u Srbiji i punopravni član Međunarodne federacije novinara (IFJ). Osnovano je 22. decembra 1881.  kao Srpsko novinsko društvo . Danas ima više od 2000 članova i od svog nastanka kontinuirano radi. Ciljevi Udruženja su  unapređenje srpskog novinarstva, odbrana slobode misli i izražavanja,  zaštita novinara i interesa profesije i jačanje novinarske solidarnosti i pomoć ugroženim kolegama. Press centar Udruženja novinara Srbije nastavlja sa radom na razvijanju i unapređenju svojih usluga i ponuda, trudeći se da obezbedi optimalne uslove za održavanje događaja, promociju aktivnosti, proizvoda, usluga. Nameravamo da razvijemo usluge za lokalne televizije. Njima su često potrebne izjave učesnika događaja u Pres centru, a pošto nemaju mogućnosti  da prisustvuju tim konferencijama, naša služba će uradi taj posao za njih. Zahvaljujemo se na izdvojenom vremenu i radujemo budućnoj saradnji. Press centar Udruženja novinara Srbije možete naći i u našoj sekciji Partneri i Prijatelji.

Danas, pročitajte intervju sa Zlatavnom Omerspahićem, doktorandom prava, koji Vam daje odgovore na koji način možete usmeriti Vašu pravnu karijeru, kao i šta su to najveći izazovi. Kojih 5 reči bi upotrebili da opišete svakodnevne izazove Vaše profesije? Najveći izazovi profesije su: upravljati stresnim situacijama, biti spreman i na prihvatanje pravnog poraza, prilagoditi se novim propisima, kvalitetno upravljati pravnim rizikom i biti spreman preuzeti odgovornost Kako bi na najkraći i najprecizniji način osobi koja ne zna čime se bavite opisali Vašu profesiju? Pravna profesija podrazumijeva obavljanje poslova koji za cilj imaju kreiranje i primjenu pravnih propisa s ciljem uspostavljanja u jednom društvu principa vladavine prava  zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda Trenutak u kome ste shvatili da želite da budete pravnik? Što više vremena provodim u pravnoj struci, sve više shvatam da se taj trenutak desio jako davno, možda čak i neposredno nakon rođenja. Doista uživam baveći se pravom i ne mogu se zamisliti niti u jednom drugom poslu. Koji trenutak smatrate presudnim u Vašoj karijeri? Kada mi je data prva prilika da pokažem svoje kvalitete. Bez ljudi koji će vam pružiti priliku da pokažete šta možete, teško je ostvariti uspjeh. Koliko je Vaših kolega sa studija danas u pravnoj struci? Na moju veliku radost većina ih se zadržala u pravnoj struci, neki spletom objektivnih okolnosti, otišli su za drugim poslovima i profesijama Koje zahteve bi morala da ispuni osoba koja želi da uspe u svom poslu? Mora biti spremna da preuzme odgovornost, jasno objasni svoje stajalište, spremni na kontinuiran rad i usavršavanje Da li je u praksi baš onako kako su nas učili u knjigama? U suštini, ono što naučimo u knjigama koristimo i primjenjujemo u praksi. Međutim, određene vještine koje nam trebaju da bismo bili uspješni u poslu ne pišu u knjigama na fakultetu. Šta je bila Vaša prva pomisao kada ste držali diplomu u rukama? Razmišljao sam koliko će potrajati  prinudni odmor do prvog zaposlenja. Da li je tačno da iz svake prepreke naučimo nešto novo? Ne mora značiti da ćemo naučiti, ali bismo trebali. Ukoliko ništa ne naučimo rješavajući neku prepreku, onda će nas ta ista prepreka dočekati ponovo i na nju ćemo isto toliko vremena potrošiti kao i kad smo je rješavali prvi put, a to je već gubitak vremena Vaš savet u jednoj rečenici upućen mladom pravniku? Nikada ne prestati raditi na sebi i usavršavati svoje znanje i  vještine. To jeste težak put, često dugotrajan, ali doprinese da na kraju tog tunela dođe jasno vidljivo svjetlo. Da li su dodatne aktivnosti i edukacija van fakultetske zgrade značajne u toku studija? Apsolutno da jesu, Dodatne aktivnosti i upoznavanje novih ljudi i van fakulteta samo može olakšati put do uspjeha. Zbog čega je važno neformalno obrazovanje? Važno je jer razvija vještine koje ne učimo na fakultetu, a koje su nekada presudne za napredovanje. U koliko uporedite Vaš posao sa onim što ste zamišljali tokom studija i onim što danas zaista radite zaključak je? Puno dinamičnije i zanimljivjie nego sam očekivao, ali takvu atmosferu morate sami sebi napraviti. Većina ljudi kada se pomene pravo pomisli na advokaturu. Da li je to jedini put kojim treba ići? Apsolutno ne. To jeste divno zanimanje I sigurno da svako mašta o uspješnoj advokaturi barem malo. Međutim, danas postoje mnoga druga radna mjesta koja pravniku garantuju uspješnu karijeru, a da to nije advokatura. Ne možemo svi biti advokati. Da li smatrate da je budućem poslodavcu jedino važan prosek u indeksu? Prosjek može biti pokazatelj da smo tokom studija stekli znanje da riješimo određene pravne probleme. Međutim, ukoliko se ta pretpostavka pokaže netačnom, prosjek je apsolutno nebitan. Suštinski gledano, poslodavcu je bitno da li znaš ili ne znaš uraditi dodijeljeni zadatak. Dostignuće u Vašoj dosadašnjoj karijeri – kada ste se osetili najponosnije? Bilo je sjajnih završenih poslova, ali definitivno rad na projektima restrukturiranja jedne finansijske institucije su neprocjenjivo iskustvo i dostignuće koje ću pamtiti Sudnica, kancelarija ili nešto treće? Nešto treće. Da li smatrate da školujemo više pravnika u odnosu na stvarne zahteve tržišta? Mislim da je ta teza tačna. Da imate mogućnost da promenite jednu stvar na našim pravnim fakultetima ona bi bila? Više komunikacije sa privatnim sektorom I poticanje zapošljavanja u privatnom sektoru. Nije državna služba najpoželjniji poslodavac. Koji pravnik je bio Vaš uzor za vreme studija/ na početku karijere? Svaki pravnik i kolega koji ostvari svoj uspjeh sam ivlastiti radom je za mene uzor. Pitanja i intervju:

1. Kojih 5 reči bi upotrebili da opišete svakodnevne izazove Vaše profesije? Informisanost, konstantno praćenje propisa, razmišljanje van okvira, prihvatiti poraz kao vrstu lekcije, nikada ne odustajati od svojih ciljeva. 2. Kako bi na najkraći i najprecizniji način osobi koja ne zna čime se bavite opisali Vašu profesiju? Pravo, socijalna inovacija i informacione tehnologije – sve u jednom. Svakako, osnivač sam udruženja Nomotehnički Centar, sve je počelo inicijativom da pomognem mladima koji nemaju sredstava za objavu stručnih i naučnih radova a potrebno im je radi nastavka studija, da to učine objavom u Zborniku radova, što je i bio prvi projekat udruženja i opstaje već pet godina, nakon toga su nastali projekti koji za osnovu imaju primenu prava u praksi, napisala sam i vodila projekte finansirane od državnih organa, ponosna sam na prvu mobilnu aplikaciju za bezbednost saobraćaja koja za osnovu ima pravo naravno, istovremeno i zahvalna onima koji su projekte podržali jer nema lepšeg osećaja nego kada neka Vaša ideja na papiru, postane ozbiljan i veliki projekat u stvarnosti. Vodila sam kao edukator radionice za mlade iz oblasti radnog prava, socijalne inovacije, pisanja projekata. Takodje, pored Nomotehničkog Centara, Ambasador, Sudija i Akademiski lider Evropske nagrade mladih iz Austrije koja promoviše korišćenje digitalne tehnologije za socijalno dobro u skladu sa ciljevima UN o održivom razvoju pod pokroviteljstvom mnogih inostranih organizacija i Saveta Evrope. Osnivala sam Belgrade Legal Hackers grupu, koja promoviše digitalne tehnologije i pravo i predstavlja globalni pokret sa uporištem u Njujorku. Drago mi je da mogu reći da sam istu predala svojoj koleginici Jelici Kusmuk iz udruženja kojoj se pridružila i Sandra Živković, takodje iz udruženja, smatrajući da kao pravnici na početku karijere, sa lepim iskustvom u Nomcentru, imaju dovoljno znanja i ambicije da vode nešto inovativno i novo. Uvek ću biti tu da im pružim podršku. Smatram da treba svakome dati priliku da pokaže koliko ume, može i zna, a one su tu priliku svakako zaslužile. Iako imam puno interesovanja, smatram da u životu sve što radite srcem nije teško, sve samo treba dobro organizovati. Moram i pohvaliti timski rad mojih kolega u Nomcentru, jer zaista iako su uglavnom pravnici, svi sve rade, od pisanja tekstova za blog, do dizajna i marketinga. Tako da tu imam veliku pomoć. 3. Trenutak u kome ste shvatili da želite da budete pravnik? Još pri upisu srednje škole koja je takođe pravnog usmerenja. Iako obožavam medije, pravo je ipak pravi izbor. 4. Koji trenutak smatrate presudnim u Vašoj karijeri? Momenat kada sam sa puno entuzijazma i energije odlučila da osnujem organizaciju civilnog društva 2013.godine. Nakon završetka osnovnih studija, bila sam pripravnik u advokatskoj kancelariji, da bih nakon master studija odlučila da se upustim u nešto drugačije. Upravo je moja poruka da ako negde ne postoji mesto za Vas na tržištu rada a imate ideje, probajte. Zašto ne biste kreirali nešto sami? Oblik koji pruža organizacija civilnog društva je po meni sjajan. Nije u pitanju profit, u pitanju je rad za nešto veće, imate mnogo više mogućnosti da učestvujete u raznim diskusijama, da dajete predloge i komentare na pojedine zakone za koje je učešće za organizacije civilnog društva otvoreno, imate mogućnost da kreirate projekte, okupite zajedinicu i napravite nešto korisno i primenljivo. Ono što je meni ostalo u sećanju, zahvaljujući organizaciji civilnog društva imala sam čast da budem izabrana kao deo radne grupe za izradu Nacionalne strategije za mlade od 2015-2025 godine i da moje ime bude u Službenom glasniku RS. Vrlo lepa stvar za pravnika i sjajan osećaj. Takodje, ko god Vam kaže da rad u udruženju nije kao u preduzeću, znajte da ta osoba nema puno znanja, rad u udruženju daće Vam širinu, rad na projektima naučiće Vas odgovornošću i poštovanju rokova, isto tako, sve što se tiče poslovanja, identično je kao i za drugo pravno lice, sem pravnih pojedinosti koje ćete brzo naučiti, mislim na administraciju, poreze kao i sam način vođenja organizacije civilnog društva. 5. Koliko je Vaših kolega sa studija danas u pravnoj struci? Oni sa kojima sam u kontaktu, skoro su svi u pravnoj struci, neki su advokati, sudije, službenici na položaju, univerzitetski profesori, pojedini su i preduzetnici sa vrlo uspešnim karijerama. 6. Koje zahteve bi morala da ispuni osoba koja želi da uspe u svom poslu? Bitno je da ste vredni, da imate radne navike, profesionalni i odgovorni. Ono što je i pre svega navedenog – morate biti stručnjak u oblasti kojom se bavite. Ako ne znate da obavite posao, apsolutno ništa drugo to neće moći da zameni. Isto tako, imam veliku zamerku za one koji upiru prstom u to ko je završio državni fakultet a ko privatni, diskriminacija ne priliči pravnoj struci, mi prvi trebamo da se borimo protiv iste. Zato umesto toga, gledati svoj put, znanjem, stručnošću i veštinama izboriti se za svoje mesto. Takođe, završetak fakulteta ne znači i kraj učenja, edukacija mora biti konstantna jer tržite rada se ne uklapa u nečiji prosek ili samo jedan predmet već traži da se teorija primeni u praksi, naročito što se potrebe tržišta rada stalno menjaju, stoga morate biti uvek spremni da ulažete u svoje znanje. 7. Da li je u praksi baš onako kako su nas učili u knjigama? Teorija je samo osnova i neizostavni deo. Sve ostalo je u tumačenju, radu i praksi. 8. Šta je bila Vaša prva pomisao kada ste držali diplomu u rukama? Ceo svet je sada moj! 9. Da li je tačno da iz svake prepreke naučimo nešto novo? Naravno. Sve što mi se do sada dešavalo u životu samo me je naučilo da razmišljam šta dalje. Da nikad ne smem da se opustim, da moram dati svoj maksimum, čak i da radi Marfijev zakon svaka prepreka na kraju dovede nas na pravi put. Važno je ne odustajati. 10. Vaš savet u jednoj rečenici upućen mladom pravniku? Konstantno učenje, iskoristite svaku priliku i konkurs za praksu, sublimirano: Ko se usudi da proba nešto novo, može mnogo lepih stvari da otkrije. 11. Da li su dodatne aktivnosti i edukacija van fakultetske zgrade značajne u toku studija? Apsolutno. Fakultet daje

Nomotehnički Centar, udruženje skraćenog naziva Nomcentar, iz Beograda, počinje jesenju sezonu edukativnih radionica. Oblasti koje će prve otvoriti poziv učesnicima su ljudski resursi i menadžment poslovanja. Odlučili smo da kroz kratkih pet pitanja, predstavimo naše mlade, uspešne edukatore. Na ovaj način, možete ih ukratko upoznati i postaviti pitanje pre početka edukativnih radionica za sve što Vas interesuje. Danas, predstavljamo Branislava Borotu. Predstavite nam se ukratko, odakle ste i čime se bavite? Branislav Borota, iz Beograda, master menadžer poslovnih performansi, trenutno zaposlen u kompaniji EUCOM d.o.o. na poslovima spoljne i domaće trgovine i poslovne administracije. Član upravnog odbora Nomotehničkog centra iz Beograda. Koji je fokus Vaših radionica, šta učesnici mogu naučiti? Glavni fokus radionica je da učesnici steknu neka nova znanja i veštine koja će im pružu osnovu ili upotpuniti prethodno stečena znanja iz oblasti za koje se interesuju. Interakcija između predavača i polaznika pruža mogućnost da se na interesantan način nauči nešto novo, i da se kasnije teorijsko znanje iskoristi u praksi. Smatram da čovek sa novim znanjima i iskustvima jača svoje samopouzdanje, postaje komunikativniji i na taj način povećava svoje šanse za uspeh! Da li ste više za teoriju ili praksu? Teorija i praksa ne mogu jedno bez drugog. Lično težim da pronađem pravi balans između jednog i drugog. Znanje nam ne znači mnogo ako nemamo priliku da ga sprovedemo u delo. Koje Vam je omiljeno mesto za opuštanje posle napornog radnog dana? Beograd je grad koji leži na dve lepe reke. Kada mi obaveze dozvoljavaju volim da se spustim do jedne od njih i da uz odmor na nekom od splavova ili šetnju po keju završim dan. Knjiga koju biste preporučili mladima? Dž. Orvel, 1984. ”Big brother is watching you”. Više o Branislavu možete pročitati u sekciji njegove biografije. PRATITE LINK – KLIKNITE OVDE    

Nomotehnički Centar, udruženje skraćenog naziva Nomcentar, iz Beograda, počinje jesenju sezonu edukativnih radionica. Oblasti koje će prve otvoriti poziv učesnicima su ljudski resursi i menadžment poslovanja. Odlučili smo da kroz kratkih pet pitanja, predstavimo naše mlade, uspešne edukatore. Na ovaj način, možete ih ukratko upoznati i postaviti pitanje pre početka edukativnih radionica za sve što Vas interesuje. Danas, predstavljamo Slobodana Petrovića. Predstavite nam se ukratko, odakle ste i čime se bavite? Slobodan Petrović, Beograd, kandidat za odbranu doktorske disertacije, bavi se izučavanjem političkih sistema, političke kulture, javnim nastupom, teorijom države i prava. Koji je fokus Vaših radionica, šta učesnici mogu naučiti? Fokus radionica koje držim je na praktičnoj primeni stečenog znanja svakog pojedinca, implementacija teorijskih znanja u praksi, s ciljem postizanja najboljih rezultata, kao imperativ rada svake individue. Radionica javni nastup je koncipirana tako da polaznicima pruži poznavanje i savladavanje osnovnih veština prezentacija vlastitog: znanja, kapitala, poslovnog predloga, naučnog ili biznis projekta. Radionica administrativna pismenost kao osnovu stavlja edukaciju polaznika o elementarnim praktičnim tehnikama savremene poslovne i akademske korespondencije, a to je suštinski uslov za dostizanje viših ciljeva rada i prezentovanje sebe na klasno i društveno većem pijedestalu. Da li ste više za teoriju ili praksu? Smatram da su podjednako važni svi činioci i teorijskog i praktičnog znanja. Jer da biste savladali praksu, morate prethodno posedovati elementarno teorijsko znanje o predmetu istraživanja/rada. Ako je Vaše teorijsko znanje na višem nivou, onda je i manevarski prostor u kojem se praktično krećete značajno širi, odn. težnja je da bude neograničen. Koje Vam je omiljeno mesto za opuštanje posle napornog radnog dana? Nakon napornog radnog dana najviše volim da se opuštam u sopstvenom vrtu, hortikultura me čini relaksiranim i pruža mi spektar mogućnosti da se kroz kreativnu razonodu i odmorim i umetnički izrazim. Knjiga koju biste preporučili mladima? Knjiga koju bih preporučio je ujedno i moja omiljena knjiga, pored „Malog Princa“ – A.S. Egziperia, to je svakako knjiga „Sanjari“ – Žilbera Adera. Više o Slobodanu možete saznati na njegovoj internet prezentaciji, gde ćete pronaći i celokupnu biografiju. Pratite link – www.slobodanpetrovic.rs