Pravni blog

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti (“Sl. glasnik RS”, br. 94/2020) donosi sledeće: Predmet Član 1 Ovim pravilnikom propisuju se preventivne mere koje je poslodavac dužan da primeni radi sprečavanja pojave i širenja zarazne bolesti i otklanjanja rizika za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, kada nadležni organ proglasi epidemiju zarazne bolesti. Obim primene Član 2 Ovaj pravilnik se primenjuje na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad izuzev rada na terenu i rada od kuće. Plan primene mera Član 3 Poslodavac je dužan da, za sva radna mesta u radnoj okolini, donese plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, koji je sastavni deo akta o proceni rizika koji se donosi saglasno zakonu i propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je dužan da plan primene mera, usled nastalih promena koje utiču na bezbedan i zdrav rad tokom trajanja epidemije usaglašava sa odlukama nadležnog organa. Sadržina plana primene mera Član 4 Planom primene mera se utvrđuju mere i aktivnosti kojima se povećava i unapređuje bezbednost i zdravlje zaposlenih radi sprečavanja pojave epidemije zarazne bolesti, kao i mere i aktivnosti koje se preduzimaju u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti u cilju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih i zaštite prisutnih lica. Plan primene mera obavezno sadrži: 1) preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti; 2) zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti; 3) mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti. Preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zaraznih bolesti Član 5 Poslodavac je dužan da na svakom radnom mestu u radnoj okolini obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito sledećih: 1) pre početka rada obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti; 2) u skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih; 3) sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora; 4) obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku; 5) obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad; 6) uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi; 7) obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima; 8) organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem. Poslodavac je dužan da u slučaju pojave zarazne bolesti kod svojih zaposlenih obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito sledećih: 1) prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava; 2) poštuju se procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada; 3) precizno se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije; 4) organizuje se stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen; 5) kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima se svode na nužne uz propisane mere zaštite; 6) primenjuju se sve druge mere po preporuci epidemiologa. Zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti Član 6 Poslodavac je dužan da u planu primene mera uredi obaveze i odgovornosti u vezi sa praćenjem i kontrolom primene mera bezbednosti i zdravlja na radu. Proveru efikasnosti primene mera bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu kod poslodavca vrši lice za bezbednost i zdravlje na radu. Poslovi lica za bezbednost i zdravlje na radu Član 7 Lice za bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa poslodavcem planira, sprovodi i podstiče primenu preventivnih mera, a naročito: 1) učestvuje u izradi plana primene mera; 2) priprema pisana uputstva i instrukcije za bezbedan i zdrav rad u cilju zaštite zdravlja zaposlenih od epidemije zarazne bolesti; 3) kontroliše primenu mera koje su utvrđene u planu primene mera koji donosi poslodavac; 4) vrši kontrolu korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu; 5) sarađuje sa državnim organima i daje potrebna obaveštenja o primeni preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu. Obaveze zaposlenog Član 8 Zaposleni je obavezan da: 1) sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih; 2) namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica; 3) dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke; 4) ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odela; 5) obavezno obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice; 6) pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice; 7) pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene; 8) u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih; 9) sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu. Prelazna i završna odredba Član 9 Plan primene mera

Zakon je objavljen u “Službenom glasniku RS”, br. 65/2020 od 6.5.2020. godine, kada je i stupio na snagu. Želimo da vas informišemo na vreme, stoga pročitajte obavezno, iako je vanredno stanje ukintuo, šta je još uvek na snazi: 1) Uredba o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RSˮ, br.​​ 41/20 i 43/20); 2) Uredba o ulaganju za vreme vanrednog stanja deviznih sredstava kojima upravlja Agencija za osiguranje depozita („Službeni glasnik RSˮ, broj 42/20); 3) Uredba o pomeranju rokova za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 47/20); 4) Uredba o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti („Službeni glasnik RSˮ, broj 54/20); 5) Uredba o pomeranju roka za podnošenje tromesečnih izveštaja o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 54/20); 6) Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći​​ građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 („Službeni glasnik RSˮ, br. 54/20 i 60/20); 7) Uredba o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, br. 54/20 i 57/20); 8) Uredba o merama u drumskom saobraćaju za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni​​ glasnik RSˮ, broj 55/20); 9) Uredba o pomeranju rokova za održavanje redovne sednice skupštine privrednog društva i dostavljanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika, kao i rokova za podnošenje prijava za porez na dobit i poreza na prihod od samostalne delatnosti, važenja licenci ovlašćenih revizora i licenci za vršenje procene vrednosti nepokretnosti koje ističu za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane​​ virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 57/20); 10) Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 57/20); 11) Uredba o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 57/20); 12) Uredba o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 57/20); 13) Uredba o izmeni opštih prihoda i primanja, rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije za 2020. godinu radi otklanjanja​​ štetnih posledica usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 60/20); 14) Uredba o pomeranju roka za sticanje statusa kvalifikovanog novozaposlenog lica („Službeni glasnik RSˮ, broj 60/20); 15) Uredba o formiranju privremenog registra i načinu uplate jednokratne novčane pomoći svim punoletnim državljanima Republike Srbije u cilju smanjivanja negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 60/20). Izvor: Zakon o važenju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog stanja i koje je Narodna skupština potvrdila Autor: Redakcija Nomcentra PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar i autora. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Na osnovu člana 105. stav 2. tačka 2. i člana 200. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije, na Drugoj sednici za vreme vanrednog stanja, održanoj 6. maja 2020. godine, donela je Odluku o ukidanju vanrednog stanja koje je bilo proglešeno 15.marta [1]. Odluka je objavljena u “Službenom glasniku RS”, br. 65/2020 od 6.5.2020. godine, kada je i stupila na snagu. Shodno donetoj Odluci, iz delokruga nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prestankom vanrednog stanja, prestaju da važe [2]: • Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja (“Službeni glasnik RS”, broj 31/20);• Uredba o organizovanju rada ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika i orgazcija socijalne zaštite za pružanje usluga domskog smeštaja za vreme vanrednog stanja (“Službeni glasnik RS”, broj 54/20);• Zaključak kojim Vlada daje saglasnost za donošenje rešenja o plaćenom odsustvu duže od 45 radnih dana po skraćenom postupku;• Odluka o važenju dozvole za rad izdate strancu za vreme trajanja vanrednog stanja “Službeni glasnik RS”, broj 43 od 27. marta 2020.godine. Ono što je važno znati, da ostaje preporuka poslodavcima gde proces rada to dozvoljava zaposlene koji su bili upućeni na rad od kuće, ostanu u tom statusu dok ne bude uspostavljen javni prevoz u punom kapacitetu, kao i rad predškolskih ustanova i produženog boravka. Najvažnije pitanje kada dođe do letnjih meseci jeste pitanje godišnjih odmora, tako je ostao da važi Zaključak [3] koji Poslodavcima daje preporuku da svi oni koji su tokom trajanja vanrednog stanja bili u obavezi da posao obavljaju bez izostanka, dakle, nisu koristili odsustvo u skladu sa članom 116. Zakona o radu, niti godišnji odmor kao ni drugu vrstu odsustva u skladu sa Zaknom o radu, preostale dane godišnjeg odmora za prošlu kalendarsku godinu iskoriste zakljuno sa 31.12.2020.godine. Takođe, u skladu sa Zaključkom, oni koji su obavljali rad od kuće, ili bili na drugoj vrsti odsustva shodno Zakonu o radu, godišnji odmor koriste do 30.06.2020.godnie. Podsetnik za sve one Poslodavce koji su uputili zaposlene na odsustvo shodno članu 116. Zakona o radu a imaju potrebu da zaposlene upute u dužem trajanju od 45 radnih dana, saglasnost Ministarstvu mogu uputiti redovnim postupkom, gde će pre davanja saglasnosti Ministar zatražiti mišljenje reprezentativnog sindikata grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike. Važno za strane državaljne, koji su zahtev za produžetak dozvola za rad kod NSZ podnelli od dana uvođenja vanrednog stanja, odlučiće su roku od 30 dana od dana prestanka važenja vanrednog stanja. Odluka o važenju dozvole za rad izdate strancu za vreme trajanja vanrednog stanja se ne odnosi na dozvole za rad čiji je vremenski period važenja istekao pre uvođenja vanrednog stanja, dakle zaključno sa 14. martom 2020. godine. Takvim dozvolama je period važenja istekao pre uvođenja vanrednog stanja i na njih se Odluka o važenju dozvole za rad izdate strancu za vreme trajanja vanrednog stanja ne odnosi. [4] Izvori: [1] https://www.propisi.net/odluka-o-ukidanju-vanrednog-stanja/ [2] https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/informacija-u-vezi-sa-prestankom-vazenja-akata-donetih-u-vreme-trajanja-vanrednog-stanja [3] http://www.cekos.rs/zaklju%C4%8Dak-preporuka-poslodavcima-o-kori%C5%A1%C4%87enju-starih-godi%C5%A1njih-odmora-zaposlenih-za-vreme-vanrednog [4]http://www.nsz.gov.rs/live/info/saopstenja/informacija_o_odluci_o_va_enju_dozvole_za_rad_izdate_strancu_za_vreme_vanrednog_stanja.cid65294 Autor: Redakcija Nomcentra PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar i autora. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Obzirom da je u poslednje vreme aktuelna tema obavezne medijacije i u pripremi Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o posredovanju u rešavanju sporova koji otvara prostor za uvođenje iste u pravni poredak, u daljem tekstu će ukratko biti predstavljeni aspekti obavezne medijacije, kao i njen uticaj na pravo građana na pristup sudu i na advokatsku profesiju u celini. Polazeći od suštine sudskog spora koji po svojoj prirodi iziskuje utrošak vremena i novca, zakonodavac je prepoznao prednost i efikasnost mirnog rešavanja sporova, te trenutni pozitivni propisi i advokatima priznaju ulogu medijatora. Zakon o advokaturi  propisuje da je advokatura nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći, te da pružanje pravne pomoći obuhvata, između ostalog, i posredovanje u cilju zaključenja poslova ili mirnog rešavanja sporova i spornih odnosa[1], iz čega proizilazi da je advokat ujedino i medijator po prirodi advokatske profesije. Sadržinski identičnu odredbu sadrži i Kodeks profesionalne etike advokata, propisujući, između ostalog, da je advokat dužan da klijentu ukaže na mogućnost i celishodnost rešavanja slučaja mirnim putem.[2] Dakle, ukazivanje klijentu na mogućnost rešavanja spora mirnim putem je advokatska dužnost, a svakako i prvi korak koji će advokat preduzeti kada mu se klijent obrati radi pružanje pravne pomoći. Zakon o parničnom postupku propisuje da će sud upoznati stranke sa njihovim pravom da spor mogu da reše medijacijom, što će učiniti već na pripremnom ročištu, pre zakazivanja glavne rasprave.[3]U tom smislu, već pre pokretanja parničnog postupka  advokat će klijentu ukazati na činjenicu da je rešavanje spora mirnim putem poželjno i efikasnije od vođenja sudskog postupka. Ukoliko pokušaj rešavanja sprnog odnosa vansudskim putem ostane bezušpesan pa usledi podnošenje tužbe sudu, i sam sud će stranku poučiti o medijaciji, čime je stranci već drugi put predočena mogućnost mirnog rešavanja spora sa svim njenim aspektima. Koncept obavezne medijacije, kao eventualni predmet Zakona  o izmenama i dopunama Zakona o posredovanju u rešavanju sporova, za koju se opravdanje nalazi u “neušpesnosti medijacije u Srbiji” obavezivao bi učesnika spornog odnosa da se obrati medijatoru pre pokretanja sudskog postupka čak i ako on to ne želi, odnosno da pokrene postupak medijacije koji u tom smislu ne bi doveo do željenog rezultata, s obzirom da bi se isti vodio suprotno principu dobrovoljnosti, dok bi se željeni rezultat svakako mogao postići direktnim pokretanjem sudskog postupka. Sama ocena neuspešnosti medijacije u Srbiji logički ukazuje na nedostatak volje stranaka da sporove rešavaju mirnim putem, pa nametanje obaveze pokušaja mirnog rešavanja spora pre pokretanja sudskog postupka nema nikakvo pravno utemeljenje. Nema pravne logike u  normi koja strankama nameće obavezu da pokreću postupak mirnog rešavanja spora čak i kada stranke to ne žele, kao preduslova za pokretanje sudskog postupka, čime pokretanje postupka medijacije poprima karakter procesne pretpostavke za podnošenje tužbe sudu i gubi svoju suštinu kao način dobrovoljnog vansudskog rešavanja spora mirnim putem. Ovakvo rešenje vodilo bi do negativnih konsekvenci koje bi stranka morala da trpi protivno svojoj volji, što bi se pre svega ogledalo u nametanju obaveze snošenja troškova taksi i ostalih troškova postupka medijacije, što bi dodatno usporilo i poskupelo  sudski postupak i time povredilo načelo ekonomičnosti i efikasnosti. S druge strane, Ustav Republike Srbije u okviru prava na pravično suđenje propisuje da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama(…),[4] pa bi uvođenje obavezne medijacije značilo direktnu povredu prava na slobodan pristup sudu. Time bi stranka bila prinuđena da snosi negativne posledice u slučaju kada želi da ostvari svoje pravo na sudsku zaštitu, što je protivno svim domaćim i međunarodnim standardima. Na kraju, kako medijator ne mora biti diplomirani pravnik, stranke bi se se nalazile u situaciji  da u njihovom sporu posreduje  lice koje ne poznaje pravo, sto opravdano dovodi u pitanje kvalitet pravne zaštite. Kvalitetna pravna zaštita se može ostvariti samo u sudskom postuku u kome spor rešava sudija koji poznaje pravo, po maksimi iura novit curia [5], čime se obezbeđuje celovita i pravična zaštita prava, pa nametanje obavezne medijacije pre započinjanja sudskog postupka degradira pravo na sudsku zaštitu i proizvodi negativne konsekvence po istu, kako u vidu prolongiranja sudskog postupka tako i u vidu dodatnih troškova medijacije. Trenutni normativni okvir je sasvim dovoljan da se mirnim putem reše oni sporovi kod kojih postoji mogućnost za takvo rešavanje, što zavisi isključivo od volje stranaka. I sama advokatska praksa pokazuje da je broj mirno rešenih sporova zanemarljiv, pa se opravdano može zaključiti da nametanje ovakve obaveze strankama otvara opasnost za stvaranje jedne veštacke profesije zvane “obavezni medijatori” , čija bi uloga u rešavanju sporova bila beznačajna imajući u vidu činjenicu da bi se medijacija vodila suprotno prinipu dobrovoljnosti i od strane lica koja ne poseduju stručne kompetencije za posredovanje u rešavanju  sporova. Nadamo se da će zakonodavac ovu opasnost prepoznati i onemogućiti stvaranje nepotrebne veštacke profesije, “obavezne medijatore” , čije bi se kompetencije zasnivale na pohađanju obuke koja im ne bi pružila ni minimum pravničkog znanja. Preduslov za kvalitetno rešavanje pravnih sporova je posedovanje pravničkog znanja i iskustva u primeni i tumačenju propisa, što potvrđuje i trenutni normativni okvir koji s pravom advokatima priznaje ulogu medijatora ex lege. Medijacija u aktuelnom pravnom poretku svakako ima svoje mesto, ali samo kao mogućnost, nikako kao obaveza. [1] Zakon o advokaturi (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 24/2012 – odluka US) – član3, stav 1, tačka5 [2] Kodeks profesionalne etike advokata (“Sl. glasnik RS”, br. 27/2012) – 24.3.3. [3] Zakon o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014 i 87/2018) – član 305, stav 3 [4] Ustav Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) – član 32 [5] Pravno načelo zasnovano na tradiciji rimskog prava, koje podrazumeva da sud poznaje sadržinu prava u pravnom poretku u kome postupa, iz čega proizilazi da stranke u postupku nisu dužne da dokazuju sadržinu propisa i da sud nije vezan pravnim kvalifikacijama koje su stranke u postupku iznele. AUTOR TEKSTA: SNEŽANA ANDREJEVIĆ, DIPL. PRAVNIK PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu

Zakon o javnim nabavkama predstavlja normativni okvir kojim je uređena oblast javnih nabavki u Republici Srbiji. Važeći Zakon o javnim nabavkama donet je 2013. godine i doživeo je dve izmene. Na osnovu važećeg Zakona doneti su brojni podzakonski akti. Novi Zakon o javnim nabavkama trebalo bi da stupi na snagu 01.07.2020. godine. Tekst predloga novog Zakona dostupan je na sajtu Ministarstva finansija. Osnovni ciljevi donošenja novog Zakona su: 1. Smanjenje i pojednostavljivanje postupka 2. Povećanje transparentnosti 3. Smanjenje administrativnog opterećenja 4. Smanjenje troškova učešća u postupcima 5. Podizanje nivoa tržišne konkurencije sa smanjenjem troškova učešća (veći br. ponuda) 6. Sprečavanje korupcije Najznačanije novine su: Izjava o ispunjenosti kriterijuma koja predstavlja formalnu izjavu ponuđača da ispunjava sve tražene kriterijume i dostavlja se u ponudi ili zahtevu za učešće. Navedeni institut predstavlja preliminarni dokaz umesto izvoda i potvrda koje izdaju nadležni organi, te se time smanjuju administrativna opterećenja, troškovi i ubrzava postupak. Dakle, prema novom Zakonu ponuđač će ispuniti standardizovani obrazac koji predstavlja izjavu da ispunjava kriterijume, a tek na kraju postupka će se samo od odabranog ponuđača zahtevati prilaganje propratnih izvoda i potvrda. Novi postupak javne nabavke: partnerstvo za inovacije. Smisao instituta je da naručioci koji ne mogu da realizuju potrebe za inovativnim dobrima nabavkom proizvoda, usluga ili radovima dostupnim na tržištu zaključe ovakvo partnerstvo. Novi Zakon ukida kvalifikacioni postupak i postupak javne nabavke male vrednosti. Istovetni postupci primenjivaće se bez obzira na vrednost nabavke (osim ako se na nabavku, zbog njene vrednosti Zakon ne primenjuje). Razlika prema vrednosti ostaje samo u pogledu rokova za dostavljanje ponude i prijave učešća i sl. Novi Zakon predviđa da se sva komunikacija i razmena podatzaka u postupku javne nabavke sprovodi elektronskim sredstvima na Portalu javnih nabavki. Tako su novine: elektronsko podnošenje ponuda i prijava za učešće i elektronski katalozi. U skladu sa direktivama EU uvode se nova izuzeća od primene Zakona: ugovori za joint venture, nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, usluge civilne odbrane, civilne zaštite, udruženja i sl. Uvedene su promene u postupku zaštite prava ponuđača, a imajući u vidu dva interesa – prvo, zaštita prava ponuđača i drugo, efektivan i efikasan nadzor nad zakonitošću radnji naručioca (kontrola trošenja javnih sredstava). U skladu sa tim predviđeno je da  se postupak zaštite pokreće pred naručiocem koji ima mogućnost da odluči o zahtevu ukoliko oceni da postoje određeni propusti. Ukoliko to ne učini postupak se nastavlja pred Republičkom komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kao samostalnim i nezavisnim organom Republike Srbije. Protiv odluka ovog organa nije dozvoljena žalba ali se može pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom. Takođe, razlikuju se dva roka: prvi se odnosi na zahtev za zaštitu prava čijim podnošenjem se osporavaju radnje naručioca u vezi sa određivanjem vrste postupka, sadržinom javnog poziva i konkursnom dokumentacijom i drugi koji se odnosi na zahtev za  zaštitu prava čijim podnošenjem se osporavaju radnje naručioca nakon isteka roka za podnošenje ponuda ili prijava i koji se podnosi nakon objavljivanja odluke naručioca na Portalu javnih nabavki. Predviđena je mogućnost da se o navodima iznetim u zahtevu izjasni i ponuđač kojem je dodeljen ugovor o javno nabavci. Omogućeno je podnošenje zahteva kojim se osporava zakonitost dodele ugovora primenom odredbi ovog zakona kojima su propisani uslovi za izuzeće od njegove primene. Novina je i jedinstven iznos taksi za podnošenje zahteva. Republička komisija može da izriče novčane kazne u slučaju nepoštovanja procesne discipline prilikom sprovođenja postupka zaštite prava. Uprava za javne nabavke nastavlja sa radom kao Kancelarija za javne nabavke. Ugovor se prema novom Zakonu dodeljuje ekonomski najpovoljnijoj ponudi na osnovu cene ili troškova primenom pristupa troškovne efikasnosti ili odnosa cene i kvaliteta. Novi pragovi do kojih se Zakon ne primenjuje i to: Za nabavku dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn čija je procenjena vrednost manja od 1.000.000,00 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac odnosno manja od 2.000.000,00 dinara kada nabavku sprovodi sektorski naručilac, a za nababvku radova manju od 5.000.000,00 dinara; Za nabavku dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000,00 dinara i nabavku radova čija je procenjena vrednost manja od 100.000.000,00 dinara u diplomatskim misijama i diplomatsko-konzularnim predstavništvima; Za nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz čl. 75. Zakona čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000,00 dnara kada nabavku sprovodi javni naručilac, odnosno manja od 20.000.000,00 dinara kada nabavku sprovodi sektorski naručilac. Pored navedenih zakonskih pragova predviđeni su čl. 28. Zakona i evropski pragovi u skladu sa direktivama EU. Dinarsku vrednost pragova objavljuju Ministarstvo finanasija, Kancelarija za javne nabavke i Portal javnih nabavki na svojim internet stranicama. Autor teksta: Ivan Kojić, dipl.pravnik PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar i autora: Ivan Kojić. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.