Zakon o jakim alkoholnim pićima- srpski potencijal na stranom tržištu
Rakija i vino, potencijal Srbije, Fruška Gora i plantaže groždja, pa tragom vinskih mušica u srpske porodične vinarije. Premda su nas istorijske okolnosti stavile u drugi plan, Srbija je širem auditorijumu uglavnom poznata po rakiji šljivovici i noćnom životu, pojedinim sportistima, medjutim, vodeći se izrekom: “…da je najbolje upoznati svoju domovinu da bi je voleo”, osvrćemo se na Zakon [1] koji je 2015. godine doneo izmene u proizvodnji alkoholnih pića. Reč je o Zakonu o jakim alkoholnim pićima (“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015), koji je svojim odredbama zamenio prethodni Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima (“Sl.glasnik RS”, br. 41/2009). Dugo se razmatralo brendiranje rakije šljivovice, i mada su Česi uradili domaći zadatak pre nas, kako kažu stručnjaci, njihova šljivovica se po više tačaka u proizvodnji ne može poistovetiti sa našom, pa je tako i Srbiji ostavljen prostor da od ovog pića kreira srpski brend. Novina u ovom Zakonu koja se “naslanja” na ideju brendiranja jeste ta da će se srpskim proizvodjačima dati mogućnost da proizvode i prodaju rakiju sa oznakom geografskog porekla. Sama oznaka geografskog porekla bi trebala da omogući: prepoznatljivost, konkurentnost, veću vrednost srpske rakije. Ono što ne smemo zaobići, jeste pomen razvijanja sve popularijeg vinskog turizma. Devet vinskih puteva, i skoro troduplo više vinarija predstavljaju neverovatan potencijal naše zemlje. Još u prvom [2] članu naglašena je novina- mogućnost upotrebe geografske oznake, a on glasi: Ovim zakonom uređuje se proizvodnja, geografska oznaka, kvalitet, opis, predstavljanje i deklarisanje i promet jakih alkoholnih pića, kao i druga pitanja od značaja za jaka alkoholna pića. Ukoliko ste se zapitali koja se pića deklarišu kao “jaka alkoholna”, Zakon [3] podobno odgovara i na to pitanje. U našem narodu jačina rakije se uglavnom izražava u gradima, Zakon[4] kao mernu jedinicu za jačinu pića koristi takozvani volumni procenat (%vol.) koji se sreće I na samim ambalažama alkoholnih pića. U članu[5] 2 naglašena je mera volumnog procenta, pa tako to moraju biti pića koja su pre svega namenjena ljudskoj upotrebi, minimalne jačine 15% vol. Izuzetak je napravljen kada se govori o likerima(liker od jaja) pa je granica smanjenja na 14% vol. Različita značenja pojedinih izraza srećemo u članu 3[6], koji dosta detaljno pruža odgovore na odredjena pitanja. Na primer: Šta je aromatizovanje? Odgovor glasi: aromatizovanje je dodavanje aroma koje se koriste ili su namenjene za korišćenje pri proizvodnji namirnica da bi im se dao miris ili ukus i koje obuhvataju aromatične supstance, aromatične preparate, arome termičkog tretmana, arome dima i njihovih mešavina, u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kvalitet i drugi zahtevi za arome za namirnice. Takodje, zanimljiva objašnjenja u članu 3 postoje kada se govori o tome šta je zasladjivanje, deklarisanje, dodavanje boje, kupažiranje [7], originalno pakovanje, prodajni naziv, sazrevanje ili starenje…? U daljem tekstu Zakona [8] govori se samoj proizvodnji i poreklu alkohola. Proizvodnja može biti: Direktna, Mešanjem jakog alkoholnog pića sa jednim ili više. Kada govorimo o poreklu alkohola pre svega moramo naglasiti da se u proizvodnji alkoholnih pića namenjenih ljudskoj upotrebi mora koristiti etil alkohol koji mora biti isključivo poljoprivrednog porekla. U koliko se naprimer odlučite i upustite u poduhvat proizvodnje jakih alkoholnih pića, morate se prethodno evidentirati upisom u Registar proizvodjača. Sam registar sadrži sledeće podatke: podatke o proizvođaču (naziv, sedište, adresa i dr.), podatke o proizvodnji, prometu i zalihama po godinama, podatke o dobavljaču destilata poljoprivrednog porekla (za pravna lica i preduzetnike: naziv, sedište, adresa i dr., odnosno za fizička lica: ime, prezime, adresa i broj registrovanog poljoprivrednog gazdinstva). Promet jakih alkoholnih pića vrši se u skladu sa propisima samog Zakona [9]. Rinfuzno pakovanje je strogo zabranjeno puštati u promet, već se sadržaj mora nalaziti u originalnom pakovanju. Promet u rinfuznom pakovanju je dozvoljen samo u svrhu dalje dorade ili prerade. Uvoz i izvoz jakih alkoholnih pića vrše se u skladu i pod odredjenim uslovima propisanim Zakonom. Nadzor nad poštovanjem i sprovodjenjem Zakona [10] vršiće nadležni poljoprivredni inspektor, a njegova prava i dužnosti su detaljno obuhvaćena propisima. Prekršaji i visina novčane kazne variraju i zavise od čitavog niza okolnosti pod kojima je prekršaj počinjen. Prva grupa kazni se kreće u novčanom rasponu od 300.000-3.000.000 dinara i predstavlja takozvane privredne prestupe, a druga grupa kazni u novčanom rasponu od 100.000-1.000.000 dinara za prekršaje pravnog lica. Pominju se jos i prekršaji preduzetnika kao i novčane kazne za njih, koje takodje variraju u odnosu na okolnosti, ali i prekršaji fizičkih lica i kazne koje se kreću u rasponu od 20.000- 150.000 dinara ako izloži i prodaje jako alkoholno piće u rinfuznom stanju na sajmu, pijaci, ugostiteljskom i prodajnom objektu i dr. (član 45. stav 1). Ispod završnih odrebi ovog Zakona [11] nalazi se krajnje zanimljiv Prilog o Kategorijama jakih alkoholnih pića, sa detaljnim nazivima istih. Ukoliko ste se na primer pitali koja je razlika izmedju rakije od meda i medovine pomenuti Prilog odgovoriće na to u interesantnom maniru. Kada sledeći put konzumirate, vidite, prisustvujete samoj proizvodnji ili kupite “jako alkoholno piće” setite se ovog Zakona [12] koji je detaljno regulisao upravo tu tečnost koja se nalazi u čašici pred vama. Takodje, ne zanemarite srpsku šljivu i malog srpskog proizvodjača koji vremenom mogu stvoriti nešto veliko, kao ni našu plodnu zemlju koja obiluje prvoklasim plodovima od kojih ista ova pića i nastaju. Izvori: http://www.euractiv.rs/srbija-i-eu/9305-srbija-uvodi-geografsko-poreklo-rakije http://www.putvinasrbije.rs/devet-vinskih-puteva-srbije/ http://www.vinopedia.rs/?p=98 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/47294/zastititi-rakiju-kao-srpski-brend.html http://demo.paragraf.rs/WebParagrafDemo/?did=295542 http://www.overa.rs/zakon-o-rakiji-i-drugim-alkoholnim-picima.html [1] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015), [2] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015), [3] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015), [4] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015), [5] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015), [6] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015) [7] je postupak spajanja dva ili više jakih alkoholnih pića iste kategorije koja se odlikuju manjim razlikama koje su nastale zbog načina pripreme… [8] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015) [9] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015) [10] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015) [11] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015) [12] Zakon o jakim alkoholnim pićima(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2015) Autor teksta: Marija Mijajlović *Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law