Studentska stanica

Prema Zakonu o radu[1], poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: nezaposlenim licima; zaposlenom koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena; korisnikom starosne penzije; licem koje je član studentske ili omladinske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama. Karakteristike Ugovora o privremenim i povremenim poslovima  Glavna karakteristika privremenih i povremenih poslova jeste da oni predstavljaju rad van radnog odnosa, te da lica koja zaključuju ovakve Ugovore nemaju svojstvo zaposlenih jer ne zasnivaju radni odnos. To u praksi znači da se u pogledu prava, obaveza i odgovornosti ugovornih strana, kao što su recimo postojanje razloga za otkaz, imaju primenjivati samo odredbe Ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a ne odredbe Zakona o radu, imajući u vidu upravo činjenicu da ovo predstavlja rad van radnog odnosa i da lica koja taj rad obavljaju nemaju status zaposlenog lica. Druga karakteristika jeste da su ovakvi poslovi, kao što im i sam naziv govori, vremenski ograničeni i ne mogu trajati duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. To u praksi znači da recimo ja, mogu u toku jedne kalendarske godine da zaključim Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova u trajanju od 120 radnih dana za posao npr. branja malina, a da po isteku tih 120 dana, mogu u istoj kalendarskoj godini da zaključim nov Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova za npr. skupljanje šljiva. Dakle, zakonsko ograničenje od 120 radnih dana je vezano za obavljanje jednog konkretnog posla. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima mora biti zaključen u pismenoj formi i obavezno mora sadržati sledeće elemente: vrsta i opis poslova koji su predmet ugovora, trajanje tj. period na koji se ugovor zaključuje (ne može biti duže od 120 radnih dana u toku kalendarske godine), mesto i način izvršenja posla, visinu naknade za obavljeni rad, uplatu doprinosa za  obavezno socijalno osiguranje i otkazni razlozi. Može se ugovoriti i naknada za dolazak i odlazak sa rada, kao i naknada za ishranu u toku rada, ali to nije obaveza, već samo mogućnost, te zavisi od poslodavca do poslodavca. Bitna karakteristika ovih Ugovora jeste i da se oni mogu zaključivati samo za one poslove za koje ne postoji stalna potreba kod poslodavca i koji nisu predviđeni sistematizacijom kod poslodavca kao stalna radna mesta. Dakle to mogu biti npr. berba voća, poslovi u poljoprivredi, rad u kafićima i restoranima preko leta, rad na ski stazama u toku sezone i sl. Kod ovakvih Ugovora, takođe postoji zakonska obaveza plaćanja poreza i doprinosa[2] i to na sledeći način: u osiguranike zaposlene smatraju se i lica koja u skladu sa Zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu osigurana po drugom osnovu; kao i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske zadruge, a imaju navršenih 26 godina, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju; prijavu na obavezno penzijsko i socijalno osiguranje podnosi poslodavac, odnosno studentska zadruga koja se smatra poslodavcem; vreme koje neko lice provede na privremenim i povremenim poslovima, kao i vreme provedeno na obavljanju privremenih i povremenih poslova preko zadruge za koje je plaćen doprinos, računa se u staž osiguranja; obaveznik uplate doprinosa je poslodavac odnosno zadruga; osnovica za obračunavanje doprinosa jeste ugovorena naknada u Ugovoru[3]; Naknadakoju na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima ostvaruju lica koja nisu starija od 26 godina života i nalaze se na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja, ima tretman ostalih prihoda, što prema Zakonu o porezu na dohodak građana znači da se na tu naknadu plaća porez na dohodak od 20%[4]. Obaveznik plaćanja tog poreza jeste fizičko lice koje tu naknadu prima. U praksi su vrlo česte zloupotrebe instituta privremenih i povremenih poslova od strane poslodavaca. Vrlo često se dešava da poslodavci zaključuju ovakve Ugovore za poslove koji su kod njih Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta definisani unapred i za koje se zna da postoji stalna potreba. Ovo iz razloga što ne postoji obaveza davanja godišnjih odmora niti naknade za nekorišćenje istih, ne postoji obaveza davanja slobodnih dana, kao i pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta i slično. Imajući u vidu tu činjenicu, očekuje se da će se novim izmenama Zakona o radu, odredbe koje se tiču privremenih i povremenih poslova dopuniti i precizirati u cilju zaštite lica koji iste obavljalju. Izvori: [1] član 197. Zakona o radu http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html [2] član 11. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_penzijskom_i_invalidskom_osiguranju.html [3] Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_doprinosima_za_obavezno_socijalno_osiguranje.html [4] član 85. Zakona o porezu na dohodak građana http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dohodak_gradjana.html AUTOR TEKSTA: Jovana Joksimović, advokatski pripravnik *Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Jovana Joksimović, advokatski pripravnik. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Po završetku srednje škole ( gimnazije, srednje stručne šklole .. ) učenici, svojom slobodnom voljom, odlučuju da li žele da nastave školovanje, kroz formalni vid obrazovanja[1], što podrazumeva upis na željenu visokoškolsku ustanovu ( fakultet ). Ovde sam naglasila da učenici svojom slobodnom voljom donose odluku o upisu, iz razloga jer ni jedan pravni propis Republike Srbije ne propisuje obavezu sticanja visokog obrazovanja ( za razliku od osnovnog obrazovanja i vaspitanja koje je u Republici Srbiji obavezno ). Opšte odredbe za upis učenika u prvu godinu osnovnih / integrisanih[2] studija na visokoškolskim ustanovama čije je osnivač Republika Srbija, su sledeće :[3] 1. Završena srednja škola; 2. Upisne kvote; 3. Prijemni ispit; 4. Bodovanje uspeha u dosadašnjem obrazovanju i bodovanje zadataka sa prijemnih ispita; 5. Rang liste za upis, budžet i samofinansiranje; 6. Gubitak prava na upis; 1. U prvu godinu osnovnih ili integrisanih studija na visokoškolskim ustanovama može se upisati lice koje ima srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. 2. Visokoškolske ustanove će utvrditi broj studenata po studijskim programima za upis u prvu godinu. 3. Kandidati koji konkurišu za upis polažu prijemni ispit. Kandidat je dužan da polaže sve ispite predviđene konkursom, za visokoškolsku ustanovu za koju konkuriše. Prijemni ispit obuhvata programske sadržaje koji su izučavani u srednjoj školi u četvorogodišnjem trajanju. 4. Izbor kandidata za upis u prvu godinu osnovnih studija obavlja se prema rezultatu postignutom na prijemnom ispitu i prema opštem uspehu postignutom u srednjoj školi. Kandidat može osvojiti najviše 100 bodova. → Pod opštim uspehom u srednjoj školi podrazumeva se zbir prosečnih ocena iz svih predmeta sa numeričkim ocenama u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu, pomnožen sa 2 (dva). Po ovom osnovu kandidat može osvojiti najviše 40 bodova. Npr. prosečna ocena na kraju 1. godine = 4,85 prosečna ocena na kraju 2. godine = 4,90 prosečna ocena na kraju 3. godine = 4,45 prosečna ocean na kraju 4. godine = 4, 50 4, 85 + 4,90 + 4,45 + 4,50 = 18,7 18, 7 * 2 = 37, 4 → ukupan broj bodova → Rezultat koji kandidat postiže na prijemnom ispitu odnosno ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti ocenjuje se od 0 do 60 bodova; 5. Visokoškolska ustanova utvrđuje jedinstvenu rang listu svih kandidata sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima utvrđenim konkursom, bez obzira na način finansiranja. → Kandidat može biti upisan na teret budžeta ako se nalazi na jedinstvenoj rang listi do broja odobrenog za upis kandidata na teret budžeta, koji je određen konkursom za visokoškolsku ustanovu; → Isto tako, kandidat može biti upisan kao samofinansirajući, ukoliko se na jedinstvenoj rang listi nalazi do broja predviđenog za upis samofinansirajućih kandidata; → Učesnik konkursa koji smatra da redosled kandidata na jedinstvenoj rang listi nije utvrđen na način predviđen konkursom, može podneti prigovor dekanu/direktoru visokoškolske ustanove na kojoj je konkurisao za prijem u roku od 24 sata od objavljivanja rang liste. Dekan/direktor donosi odluku o prigovoru u roku od 24 sata od podnošenja prigovora. Kandidat može izjaviti žalbu Savetu visokoškolske ustanove u roku od 24 sata od prijema rešenja. Savet rešava po žalbi u roku od dva dana od njenog prijema; → Nakon odlučivanja po prispelim prigovorima odnosno žalbama, visokoškolska ustanova utvrđuje i objavljuje konačnu rang listu svih kandidata sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima utvrđenim konkursom. Konačna rang lista je osnov za upis kandidata. Sve informacije o samom upisu možete dobiti od službenika zaposlenih u Službi za nastavu i  studentska pitanja. Svaki fakultet, u svojoj zgradi, ima pomenutu Službu. 6. Ako se kandidat, koji je ostvario pravo na upis po konkursu, ne upiše u predviđenom roku, visokoškolska ustanova će upisati umesto njega sledećeg kandidata, prema redosledu na konačnoj rang listi, u roku utvrđenom konkursom; Svi državni fakulteti članice su nekog od Univerziteta i posluju u skladu sa propisima koji regulišu oblast obrazovanja na teritoriji konkretne države. Državni univerziteti čiji je osnivač Republika Srbija su:[4] ● Univerzitet u Beogradu ● Univerzitet odbrane u Beogradu ● Univerzitet umetnosti u Beogradu ● Univerzitet u Novom Sadu ● Univerzitet u Nišu ● Univerzitet u Kragujevcu ● Državni univerzitet u Novom Pazaru ● Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovci Pitanja od značaja koja su vezana za obavljanje delatnosti visokog obrazovanja u Republici Srbiji regulisana su Zakonom o visokom obrazovanju[5]. Pored Zakona, svaki Univerzitet ima svoj Statut. Npr. Statut beogradskog Univerziteta;[6] Statut niškog Univerziteta;[7] Nakon svih ovih formalnosti i samog upisa na željeni fakultet stičete status : student. Iako ste zvanično postanatali student, ne dajte se zavaravati .. jer niste na kraju, već na samom početku svog puta .. Na tom početku, u periodu kada ste student prve godine iliti brucoš, veliki je broj nepoznanica koje vas okuružuju jer uistinu, fakultet i srednja škola se umnogome razlikuju, u to ćete se  uveriti i sami ubrzo nakon 01. oktobra kada zvanično počinje akademska godina. Kako bi vam taj početak bio lakši, u nastavku teksta vas čeka kratak vodič za studente – brucoše. 1. Indeks ( studentska knjižica ); 2. Obavezan sistematski pregled; 3. Nastavne aktivnosti ( predavanja, vežbe .. ); 4. Kolokvijum; 5. Semestar; 6. Ispitni rok; 1. INDEKS ( studentska knjižica ) je studentska isprava u kojoj se unose svi relevantni podaci o samom studentu ( ime, prezime, JMBG .. ) i o njegovim studijama ( studijski program, overa semestra, podaci o položenim ispitima .. ) 2. Sistematski pregled je obavezan za studente I i III godine osnovnih studija.Reč je o preventivnom pregledu koji se sprovodi radi očuvanja i unapređivanja zdravlja studenata, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i drugih poremećaja zdravlja. Pri odlasku na isti neophodno je poneti indeks i overenu zdravstvenu knjižicu. Sve informacije kao i raspored sistematskog pregleda blagovremeno se objavljuju na oglasnoj tabli fakulteta. 3. Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije, propisuje da student ima  obavezu da ispuni nastavne i predispitne obaveze. Nastavne obaveze obuhvataju prisustvo na predavanjima i vežbama. S druge strane, predispitne obaveze ( testovi – kolokvijumi, seminarski radovi .. ) obuhvataju uspešnost studenta u savlađivanju pojedinog predmeta, koja se kontinuirano prati tokom nastave. Ona se izražava u poenima koji se unose u indeks i olakšavaju studentu polaganje završnog ispita.

Početak septembra po pravilu označava povećanu aktivnost studenata u potrazi za odgovarajućim smeštajem. Za one koji se odlučuju za studentske domove, postoje određene nedoumice, koje ćemo pokušati da otklonimo u daljem tekstu. Otvarivanje prava studenata na smeštaj i ishranu u studentskim domovima, definisano je i propisano Pravilnikom o smeštaju i ishrani učenika i studenata (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2010 i 55/2012)[1]. Uslovi za ostvarivanje prava       Pravo na smeštaj u studentske domove imaju oni studenti koji su: upisani na visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave – dakle, studenti privatnih fakulteta nemaju ovo pravo; pisani prvi put u tekućoj školskoj godini na studije prvog (osnovne akademske studije i osnovne strukovne studije), drugog (diplomske akademske studije – master, specijalističke strukovne studije i specijalističke akademske studije) ili trećeg stepena(doktorske studije). Dakle, studenti koji imaju pravo su: 1) studenti koji su prvi put upisani u odgovarajuću godinu osnovnih studija prvog stepena osnovnih akademskih studija i osnovnih strukovnih studija na visokoškolskih ustanovama u Republici Srbiji u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i studnti osnovnih studija koji zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta u organičenom trajanju po isteku redovnog studiranja prema Zakonu o izmeni i dopuni Zakona o visokom obrazovanju (produžena godina); 2) studenti prvi put upisani u II, III, IV, V i VI godinu i apsolventi koji u toku trajanja studija nisu izgubili više od jedne godine (za studente druge i treće godine), odnosno dve godine (za studente četvrte, pete i šeste, apsolvente i studente produžene godine), koji će završiti studije po započetom nastavnom planu i programu 3) studenti koji su prvi put upisani na drugi stepen studija (diplomske akademske studije – master, specijalističke strukovne studije, specijalističke akademske studije) čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije, pod uslovom da nisu u radnom odnosu, 4) studenti koji su prvi put upisani na treći stepen studija (doktorske studije) čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije o čemu odličuje Ministarstvo, pod uslovom da nisu u radnom odnosu. – da se njihovo školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije. Samofinansirajući studenti mogu dobiti mesto u studentskom domu ukoliko nakon raspodele budžetskim studentima ostane slobodnih mesta, ali mesto plaćaju po višim, ekonomskim cenama. da imaju državljanstvo Republike Srbije; da nemaju prebivalište u gradu gde se nalazi sedište fakulteta koji studiraju. Kriterijum za utvrđivanje redosleda        Redosled kandidata za prijem u studentski centar utvrđuje se na osnovu:             1) uspeha ostvarenog u prethodnom školovanju, i to:             – opšteg uspeha u srednjoj školi – za studente I godine studija,             – uspeha na visokoškolskoj ustanovi – za studente ostalih godina studija;             2) socijalno-ekonomskog statusa porodice- utvrđuje se na osnovu proseka ukupnih             mesečnih prihoda po članu porodice studenta, za period januar-jun tekuće godine. Rangiranje kandidata       Kandidati se rangiraju prema ukupnom broju bodova ostvarenim po svim osnovama koje se vrednuju za prijem u studentski centar. Rangiranje se vrši na osnovu dostavljene dokumentacije.        Kada veći broj kandidata od broja predviđenog za prijem u studentski centar ostvari isti broj bodova, prednost u rangiranju do broja predviđenog za upis ima kandidat:             1) koji je ostvario veći broj ESPB bodova;             2) koji ima manji broj godina studiranja;             3) koji ima veću prosečnu ocenu;             4) koji ima manji prihod po članu porodice. Način ostvarivanja prava na smeštaj        Konkurs za prijem studenata u ustanove za smeštaj studenata raspisuje Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Konkurs za raspodelu mesta u studentskim domovima se za brucoše raspisuje u septembru, dok se za studente ostalih godina konkurs raspisuje početkom školske godine. Raspodela mesta u studentskim domovima se vrši po fakultetima, osim za brucoše za koje je raspodela jedinstvena na nivou Univerziteta. Posebni uslovi konkurisanja važe za domove u kojima se smeštaju studenti sa posebnim potrebama. Prilikom prijavljivanja na konkurs, kandidati moraju podneti sledeća dokumenta: 1) prijavu na konkurs (kupuje se u Studentskom centru, pisarnici na fakultetu i sl.) 2) uverenje o upisu prvi put I godine studija o trošku budžeta Republike Srbije i svedočanstva o završetku svih razreda srednje škole (originali ili overene fotokopije) – za studente I godine studija ili potvrdu visokoškolske ustanove o studiranju koja sadrži: – prosečnu ocenu u toku studija, godinu upisa osnovnih studija, broj ostvarenih ESPB bodova, potvrdu o školovanju na teret budžeta Republike Srbije, podatak koliko traju studije(studenti produžene godine osnovnih studija prilažu potvrdu o statusu produžene godine) za studente ostalih godina studija i studente sa produženom godinom; -prosečnu ocenu u toku studija, godinu upisa osnovnih studija, broj zaostalih ispita, naznaka o upisu odgovarajuće godine, potvrdu da se kandidat školu je o trošku Republike Srbije, podatak koliko traju studije (apsolventi obavezno naglašavaju trajanje apsolvetskog staža) za studente po starom nastavnom planu i apsolvente; – uverenje o završenom prethodnom stepenu studija i godina upisa I godine drugog stepena studija za studente I godine drugog stepena studija; –  uverenje o završenom I i II stepenu studija i godina upisa I godine trećeg stepena studija za studente I godine trećeg stepena studija; 3) uverenje o prihodima po članu porodice za period od januara do juna tekuće godine koju izdaje nadležni opštinski organ iz mesta prebivališta kandidata; 4) za studente II i III stepena studiranja za uslov da nisu u radnom odnosu – izvod iz evidencije nezaposlenih lica Nacionalne službe za zapošljavanje ili potvrdu nadležnog organa, koji se potvrđuje da student nije u radnom odnosu i ličnu kartu, odnosno potvrdu o prebivalištu; Dokumentacija se predaje lično, a kandidati, radi provere podataka, moraju uz sebe imati ličnu kartu i indeks na uvid. Prijavljivanje za dom se vrši dostavljanjem konkursne dokumentacije Studentskoj službi visokoškolske ustanove na kojoj studiraju, što važi za sve kandidate, sem za studente I godine. Prilikom useljavanja u studentski dom, kandidati moraju priložiti i lekarsko uverenje o opštem zdravstvenom stanju, koje ne sme biti starije od 30 dana. Osim toga, prilikom useljavanja kandidati moraju dostaviti i potvrdu visokoškolske ustanove na kojoj studiraju, da se njihovo školovanje u tekućoj školskog godini finansira iz budžeta Republike Srbije. Studentu se obezbeđuje smeštaj i ishrana u studentskom centru od 21. avgusta tekuće do 5. jula naredne školske godine,

Kako se bliži početak fakulteta, tako proporcionalno raste i potražnja za stanovima. Osim lokacije i samog izgleda stana, trebalo bi obratiti pažnju i na par ključnih stvari. Uloga Agencija za prodaju nepokretnosti Prilikom pretraživanja oglasa u potrazi za odgovarajućim stanom, prvo obratite pažnju da li stan oglašava Agencija ili sam vlasnk. Ovo iz razloga što je sve učestalije prevarne radnje od strane raznih “fantomskih” i nepostojećih Agencija. Njih ćete prepoznati po tome što Vam traže novac u iznosu od par hiljada dinara unapred, kao tkzv. članarinu, uz obećanje da će Vam pokazati stan “kad se gazda vrati sa puta” i slično. Uglavnom se tu radi o fizičkim licima, koja rade iz svojih privatnih stanova, oglasi koje postavljaju su uopšteni, bez mnogo detalja i sadrže nestvarno dobre ponude. Međutim, čak i poznate, u skladu sa zakonom registrovane, Agencije za nepokretnosti se u svom poslovanju služe prevarnim radnjama. Naime, česte su situacije da Vi nađete oglas na nekom od sajtova za oglašavanje nekretnina, zakažete razgledanje stana sa agentom, a kada dođete na lokaciju, agent zahteva od Vas da potpišete Ugovor da bi Vam pokazao nepokretnost. Radi se o Ugovoru kojim Vi zapravo angažujete tog agenta da Vam pronađe stan, te se obavezujete da ćete mu za uslugu isplatiti iznos u visini od 50% od prve zakupnine. Na taj način, oni uzimaju proviziju i od zakupodavca tj. vlasnika stana koji se odlučio da preko njih izdaje svoj stan, ali i od Vas, jer su Vam navodno oni našli stan. Ima i Agencija koje čak i bez tako potpisanog Ugovora, a samo na osnovu toga što su Vam oni pokazali stan, traže od Vas proviziju. Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti propisuje u članu 15. “Posredovanje se vrši na osnovu ugovora o posredovanju u prometu, odnosno zakupu nepokretnosti (u daljem tekstu: ugovor o posredovanju), koji zaključuju nalogodavac i posrednik. Nalogodavac može da bude prodavac, kupac, zakupodavac ili zakupac, odnosno punomoćnik nekog od tih lica. Ugovor o posredovanju zaključuje se u pisanom, odnosno elektronskom obliku u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska trgovina.”[1] Nemojte potpisivati nikakve Ugovore sa agentima da bi ste ušli da razgledate stan, jer je to način Agenta da Vas obaveže na plaćanje posredničke naknade ukoliko odlučite da iznajmite predmetni stan.  Ukoliko sami odlučite da angažujete Agenciju da Vam traži stan u kome ćete živeti, imajte na umu da posrednička provizija iznosi 50%  od iznosa zakupnine. Ugovor o zakupu Ugovor o zakupu nepokretnosti mora biti zaključen u pisanom obliku i overava kod Javnog beležnika, koji je nadležan za teritoriju na kojoj se nepokretnost nalazi. S obzirom na to da se radi o nepokretnosti, Javni beležnik će raditi solemnizaciju Ugovora (overom se nejavnoj ispravi daje pravna snaga javne isprave), te će se iznos naknade za uslugu Javnog beležnika utvrđivati u odnosu na vrednost zakupnine. [2] Ugovor o zakupu mora obavezno da sadrži sledeće elemente: 1) podaci o ugovornim stranama (ime, prezime, adresa, jmbg ili naziv, adresa sedišta i matični broj ako se radi o pravnom licu); 2) predmet ugovora – detaljan opis stana koji uzimate u zakup (adresa, površina i struktura); 3) visina zakupnine – utvrditi da li se radi o BRUTO iznosu ili NETO iznosu koji će biti uvećano za iznos eventualnih poreskih obaveza koje odredi nadležna Poreska uprava u skladu sa zakonom, po osnovu zakupa nepokretnosti; – obavezno u ugovor uneti da je zakupnina fiksna za celo vreme trajanja ugovora, te da se do isteka ugovora ne može menjati; – ukoliko stan uzimate u zakup od pravnog lica obratite pažnju da li je ono u sistemu pdv-a, jer se u tom slučaju ugovorena zakupnina automatski uvećava za iznos pdv-a; – kako se zakupnina plaća, na račun ili u gotovom novcu i u kom periodu, npr. “prvog u mesecu za prethodni mesec”; 4) zatečeno stanje – u ovom članu ugovora popisati belu tehniku, nameštaj pa čak i sitan inventar koji se nalazi u stanu u trenutku zaključenja Ugovora, kako posle ne biste došli u situaciju da Vas zakupac tereti za krađu ili naknadu štete za nešto što se u stanu nije nikada nalazilo; 5) depozit – praksa je da zakupac daje depozit zakupodavcu[3] u visini iznosa jedne mesečne zakupnine i to u prvom mesecu zakupa; – Zakupodavac se mora  obavezati da vrati Zakupcima depozit u iznosu od jedne mesečne zakupnine, koji je Zakupac položio kao garantni depozit odmah po isteku važnosti ugovora, odnosno po izmirenju svih obaveza zakupaca po osnovu zakupnine, pratećih troškova zakupa te eventualne naknade štete; 6) prva i obaveze zakupca; 7) prava i obaveze zakupodavca; 8) trajanje Ugovora i otkazni rok – treba navesti na koji vremenski period se Ugovor zaključuje, kao i da se ugovori rok u kojem ste dužni da napustite stan; – Dogovorite se već na početku sa zakupodavcem da li pristajete da se pokazujete stan drugim potencijalnim zakupcima,u poslednjem mesecu Vašeg stanovanja. To je Vaša volja da li ćete pokazivati stan jer ipak plaćate i taj mesec stanovanja. Uglavnom Zakupodavci ne žele da zaključuju Ugovore o zakupu nepokretnosti, jer bi to značilo da taj prihod moraju da prijave Poreskoj upravi, te da na to plaćaju porez. Ukoliko se zadesite u ovoj situaciji, insistirajte da ugovorite sve napred  pobrojane tačke i bar u slobodnoj formi ih stavite na papir i potpišete. Napravite zapisnik o stvarima zatečenim u stanu i obavezno razmenite lične podatke sa Vašim zakupcima. Tražite da Vam zakupodavac izda pismenu potvrdu prilikom svakog plaćanja zakupnine. Obaveze zakupca Praksa je da zakupac snosi troškove tekućeg održavanja kao što su plaćanje režija (sve račune po osnovu utrošene električne energije, troškove komunalne naknade („Infostan“) sa uključenim gradskim grejanjem, troškove telefonske linije, kao i troškove drugih javnih službi koje Zakupac-korisnik angažuje za svoje potrebe (troškovi kablovske TV i kablovskog interneta, troškovi naručenih SAT TV programa i tome slično), zatim redovnog čišćenja i održavanja higijene u stanu, zatim manje popravke kao što su zamena sijalice, oštećenja roletne, brave i slično. Zakupac mora dozvoliti zakupodavcu da obiđe stan minimum jedno mesečno uz prethodnu najavu zakupodavca. Obaveze zakupodavca Zakupodavac je odgovoran za investiciono održavanje stana, što obuhvata

Ombudsman beogradskog Univerziteta je 2011. načinio nacrt Povelje Univerziteta u Beogradu o studentski pravima i slobodama.[1]Tada se ispostavilo da u Senatu Univerziteta u Beogradu postoje protivljenja usvajanju takvog akta. Tako da danas možemo reči da je postojala inicijalna ideja za rašavanje studentskih problema i regulisanje studentskih prava. Univerzitetski akti povodom ove tematike nisu brojni, ali postoje na određenim svetskim univerzitetima o čemu će biti reči u daljem toku teksta, kako bi se prikazalo kako se u drugim svetskim univerzitetskim centrima bave regulisanjem studentskih prava. Iako je naša situacija donekle drugačija i specifična u odnosu na strana iskustva, njih ipak treba imati u vidu kao parameter koji će kada za to dođe vreme poslužiti i i beogradskom Univerzitetu da donese Povelju Univerziteta u Beogradu.[2] Ko je i šta radi Univerzitetski ombudsman? Uloga Univerzitetskog ombudsmana definisana je Pravilnikom o radu Univerzitetskog ombudsmana. Univerzitetski ombudsman kontroliše, postupajući po navodima pritužbe ili po sopstvenoj inicijativi, rad Univerziteta u Beogradu, visokoškolskih jedinica u sastavu Univerziteta, ostalih zavisnih pravnih lica i organizacionih jedinica Univerziteta, odnosno njihovih organa, tela i službi.[3] Prava i interesi članova univerzitetske zajednice koje štiti univerzitetski ombudsman su: Prava, slobode, interesi i osnovna ljudska prava i slobode zagarntovani Ustavom Republike Srbije, pravilima međunarodnog prava, zakonima i drugim pravnim aktima koji su na snazi na prostoru Republike Srbije. Prava, slobode i interesi zasnovani na Statutu Univerziteta u Beogradu, opštim aktima visokoškolskih jedinica u sastavu Univerziteta i drugim univerzitetskim opštim aktima. Prilikom vršenja kontrole u pogledu konkretnih prava, sloboda i interesa članova unverzitetske zajednice, Univerzitetski ombudsman može da: Daje savete o pravnim sredstvima kojima je moguće obezbediti poštovanje, odnosno sprečiti kršenje prava, sloboda i interesa. Posreduje između članova univerzitetske zajednice i Univerziteta ili jedinica u sastavu Univerziteta, odnosno njihovih organa, tela i službi koji odlučuju o pravima, slobodama i interesima. Sprovodi postupke utvrđivanja da li postoji povreda prava, sloboda i interesa, te preduzima odgovarajuće mere radi njihove zaštite. Univerzitetski ombudsman će sarađivati sa državnim organima nadležnim za zaštitu prava, sloboda i interesa građana u skladu sa opštim aktima koji regulišu rad tih organa. U svom radu Univerzitetski ombudsman će se pridržavati etičkog kodeksa Univerziteta u Beogradu i standarda postupanja Međunarodne asocijacije ombudsmana, kao i načela nezavisnosti, nepristrasnosti, poverljivosti i neformalnosti.[4] Ko se može obratiti Univerzitetskom ombudsmanu? Univerzitetskom ombudsmanu se radi zaštite svojih prava i interesa mogu obratiti: Članovi univerzitetske akademske zajednice u smislu člana 8. stav 1. Statuta Univerziteta u Beogradu, tj. svi nastavnici, naučnici, saradnici, studenti i drugi učesnici u procesu visokog obrazovanja, naučnog istraživanja i stručnog rada; Druga lica stalno ili privremeno zaposlena na Univerzitetu u Beogradu; Lica kojima je onemogućeno da steknu status člana univerzitetske zajednice; Lica kojima je status člana univerzitetske zajednice prestao;[5] Strana iskustva na planu regulisanja studentskih prava Postojanje povelja, deklaracija ili sličnih akata kojima se propisuju studentska prava veoma je retko u svetu. Evropa u ovom segmentu zaostaje za svetom, iako je 1988. u Bolonji usvojena od strane rektora evropskih univerziteta Magna Charta Universitarum, koja je predvidela da „svi univerziteti moraju, uz pridavanje dužne pažnje posebnim okolnostima, da obezbede da budu zaštićene slobode njihovih studenata, kao i da oni uživaju pogodnosti koje im omogućuju da steknu kulturu i obuku čijem posedovanju teže“.[6] Jedan od retkoh akata iz Evrope je akt Evropske studentske Unije (ESU), naslovljen Povelja studentskih prava (Students’ Rights Charter).[7] Slobodni Univerzitet u Bolcanu takođe ima donetu povelju, a takođe je bilo najava o donošenju još nekih akata ali te ideje nisu ostvarene. Praksa brige o regulisanju studentskih prava najviše je prisutna na severnoameričkom kontinentu sa naglaskom na Kanadu. Kanadska federacija studenata je devedesetih godina 20. veka usvojila Deklaraciju studentskih prava dok je veći broj kanadskih univerziteta usvojio vlastite povelje iz ove oblasti. Po svojoj angažovanosti u oblasti zaštite studentskih prava prednjače Univerzitet MekGil (McGill University) iz Montreala, koji je usvojio čitavu seriju dokumenata i objavio ih u Priručniku o studentskim pravima i odgovornostima, poznatijem kao Zelena knjiga (Green book). [8]Pored akta naslovljenog Povelja studentskih prava tu je jos 16 akata u kojima su razrađene politike i uspostavljeni kodeksi ponašanja vezani za prava i odgovornosti studenata ovog univerziteta. Povelje i druge slične akte od velikog značaja za regulisanje studentskih prava doneo je još niz kanadskih univerziteta, među kojima se po svom značaju ističu: Univerzitet Bišops iz Šerbruka, Univerzitet Trent iz mesta Piterborou kod Toronta, Institut za tehnologiju i napredno učenje Koledža Hamber kao i Univerzitet Gelf-Hamber iz Toronta. Postoje primeri poput Kanade i u drugim delovima sveta kao što su Južna Afrika i Australija. U Australiji su tako studentske povelje i ostale akte o studentskim pravima i odgovornostima doneli: Univerzitet Kvinslend u Brizbejnu, Univerzitet Zapadne Australije iz Perta, Univerzitet La Trobe iz Melburna kao i Univerzitet Viktorija takođe iz Melburna. U Južnoj Africi je 2007. godine Savet Univerziteta Južne Afrike usvojio Studentsku povelju prava i odgovornosti, a Savet Univerziteta u Johanesburgu je usvojio Studentsku povelju kojom su regulisana prava i odgovornosti studenata tog univerziteta. Povelja studentskih prava Evropske studentske Unije Ova povelja polazi od toga da je „obrazovanje pravo a ne privilegija, da su studenti ravnopravni partneri u obrazovanju i da obrazovanje ima društveni, lični, kulturni i ekonomski cilj“. U Povelji se ističe da sva prava sadržana u njoj proističu iz osnovnog ljudskog prava na obrazovanje. Prava u pogledu kojih se ne sme vršiti diskriminacija među studentima podeljena su u pet grupa prava. Prvu grupu prava čine prava vezana za pristup visokom obrazovanju i to kvalitetnom i besplatnom obrazovanju. Potom slede prava vezana za studentsku inkluziju, odnosno na organizovanje i zastupljenost u sistemu odlučivanja, na informisanost o svim pitanjima vezanim za visoko obrazovanje i na slobodu izražavanja kako o akademskim tako i o drugim pitanjima. Sledeću grupu čine prava vezana za socijalne aspekte studiranja, koja podrazumevaju pravo na podršku na ovom plan. [9] Prava vezana za akademske aspekte studiranja uključuju između ostalog pravo na uslove predavanja i učenja i okruženje koji podstiču razvoj autonomnog učenja, kritičkog mišljenja i ličnog napredovanja; pravo na fleksibilne programe studija, koji se kontinuirano prate i prilagođavaju, uz pravo studenata da kao ravnopravni partneri učestvuju u ocenjivanju i unapređenju obrazovnih programa; pravo

U članku ,,I DEO – Neformalno obrazovanje van granica Republike Srbije’’[1]  bilo je reči, pre svega, o obrazovanju i o formama obrazovanja ( formalno, neformalno, informalno obrazovanje ) i to sa akcentom na neformalno obrazovanje. Razlog tome je činjenica da neformalno obrazovanje sve više izlazi iz senke što je u skladu sa tezom da : ,, Moramo učiti tokom čitavog života ‘’. Neformalno obrazovanje smo zatim podelili u dve kategorije. Prva kategorija obuhvata edukacije koje su dostupne unutar granica Republike Srbije, dok druga obuhvata edukacije koje se obavljaju van granica naše zemlje. Odgovor na pitanje : ,, Koji su koraci, sa aspekta prava, nephodni da bi se školovao/la  u inostranstvu i na šta sve treba obratiti pažnju ? ‘’ daćemo u ovom članku. → Pre nego što se odlučite za bilo koji vid edukacije van zemlje ( letnje škole, razmene učenika ili Summer Work and Travel USA ), procenite u kojoj meri poznajete i umete da koristite engleski jezik ili zvanični jezik zemlje u koju želite da otputujete. U oba slučaja, neophodno je poznavanje jezika bar na osnovnom konverzacijskom nivou. → Da bi ste uopšte učestvovali na određenom programu ( letnje škole, razmene učenika ili Summer Work and Travel USA ), morate utvrditi koji su uslovi postavljeni za učešće ( tj. za prijavu  ) i naravno da ispuniti iste. Uslovi nisu isti za svaki program već se razlikuju od programa do programa.                  PRIMER : Kada govorimo konkretno o Summer Work and Travel USA programu, uslovi za prijavu su sledeći :[2] ● Da ste između 18 i 28 godina starosti; ● Redovan ste student na nekom od akreditovanih fakulteta u Srbiji ili Bosni i Hercegovini tj. u tekućoj godini slušate predavanja i polažete isite, a za studente u Bosni i Hercegovini mogu i apsolventi, obnovljena godina i kolizija; ● Možete imati jednu obnovljenu godinu ali ne onu u kojoj aplicirate za program ( šanse za dobijanje vize su umanjene ), osim za studente u Bosni i Hercegovini gde je dozvoljeno i studentima obnovljene godine; ● Aposolventi ili student produžne godine nemaju pravo da apliciraju za vizu ( osim za studente iz Bosne i Hercegovine gde je dozvoljeno i apsolventima i studentima produžene ili obnovljene godine i kolizija ); ● Potrebno je poznavanje engleskog jezika na osnovnom konverzacijskom nivou; ● Poželjno je da ste radni, vredni, odgovorni i komunikativni; → Kada zaključite da ispunjavate sve tražene uslove, sledeći korak o kome treba razmišljati jeste viza. Viza je dokument, kojim se daje dozvola ulaska, boravka ili tranzita stranog državljanina na teritoriji određene države, koja mu izdaje vizu. Viza se upisuje ( ili lepi kao nalepnica ) u pasoš stranog državljanina ili se izdaje kao poseban dokument u obliku obrasca, koji je nužno predočiti prilikom ulaska u državu.[3] Postoji nekoliko vrsta viza :[4] ● putna viza; ● tranzitna viza; ● grupna viza; ● diplomatska viza; ● službena viza; Neminovno je da putovanje podrazumeva istraživački rad na prikupljanju informacija u vezi sa viznim pravilima. Imajte na umu da se u nekim zemljama (Kina je najradikalniji primer toga) vizni režim veoma često menja. Stoga, morate imati sveže informacije pre nego što aplicirate za određenu vizu. Odbijanje vaše molbe, osim gubitka novca (koji se uglavnom ne vraća ako zahtev nije prihvaćen), može otežati i ponovno apliciranje iz neke druge zemlje, budući da u formularu morate da odgovorite i na pitanje da li je nekada vaš zahtev za vizu te zemlje bio odbijen i ako jeste, kada se to desilo i zašto.[5] Za detaljnije informacije o svim pitanjima vezanim za vizu, predlažemo da posetite : http://blog.b92.net/text/26021/Vize—-sve-sto-ste-oduvek-hteli-da-znate-o-vizama/[6] → Nakon apliciranja i uspešnog dobijanja vize, preostaje vam  Međunarodno putno osiguranje. Osiguranje je  oblik upravljanja rizikom, prvenstveno usmeren na smanjenje finansijskih gubitaka. Osiguranje je prenos rizika sa osiguranika na osiguravajuće društvo, uz plaćanje premije osiguranja.[7] Gore pomenuto, Međunarodno putno osiguranje, mogu zaključiti sve osobe do 85 godina života – domaći i strani državljani koji imaju prijavljeno boravište na teritoriji Republike Srbije.[8] Ovaj paket putnog osiguranja najčešće obuhvata : ● Putničko zdravstveno osiguranje; ● Osiguranje od nesrećnog slučaja/nezgode; ● Osiguranje odgovornosti prema trećim licima; ● Osiguranje prtljaga; ● Osiguranje otkaza putovanja; Unutar svake od navedenih 5 stavki, koje obuhvata Međunarodno putno osiguranje, taksativno su navedeni konkretni osigurani slučajevi koje pokriva polisa osiguranja ( Osiguravajuće društvo ). Osigurani slučaj je događaj koji predstavlja ostvarenje rizika koji je obuhvaćen polisom osiguranja. Drugim rečima, to je događaj unapred predviđen, čijim nastupanjem nastaje glavna obaveza osiguravača da isplati naknadu iz polise osiguranja.[9].  * NAPOMENA : Paketi i osigurani slučajevi u okviru paketa neretko se razlikuju od Osiguravajućeg društva do Osiguravajućeg društva, zato je važno detaljno izučiti samu polisu pre potpisivanja iste. →Zašto je bitno imati osiguranje ? →Zbog bezbrižnog putovanja. Poželjno je da deo našeg mentaliteta postane potreba da se pre polaska na bilo koji vid putovanja osiguramo jer je to način da unapred sprečimo eventualne rizike ( posledice ). [10] Efekat i dobrobit osiguranja ispoljava se kada nastupi bilo koji od osiguranih slučaja. Kada isti nastupi, jedino što osiguranik treba da uradi jeste da kontaktira Osiguravajuće društvo ( kod kog je osiguran ) i da prati dalje instrukcije. → Na samom kraju, preostaje vam poslednji korak a to je da izučite elementarne propise zemlje u koju želite da otputujete ( propisi o pravima i obavezama stranaca, carinski propisi, saobraćajni propisi, propisi o životnoj sredini .. ). U vreme interneta i opšte dostupnosti svih informacija, te nebrojenih putničkih foruma, nemate nijedno opravdanje za nepoštovanje propisa zemalje u koju želite da otputujete. Kao putnik  vaša je, u jednu ruku, obaveza da se uputite u propise i da ih se pridržavate jer niko nije dužan da vas informiše o njima, niti je kriv ako neki previdite i prekršite. Izvori: http://ideas.rs/work-and-travel/kratak-opis-programa-i-uslovi/ https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0 http://blog.b92.net/text/26021/Vize—-sve-sto-ste-oduvek-hteli-da-znate-o-vizama/ https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5 https://www.ddor.rs/stanovnistvo-proizvodi/medunarodno-putno-osiguranje/ http://www.xn--80afhj3aoes3s.xn--90a3ac/osigurani-slucaj https://www.putujsigurno.rs/svet-putovanja/zasto-je-bitno-da-imamo-putno-osiguranje-u-inostranstvu# [1] http://lminnovationclub.in.rs/i-deo-neformalno-obrazovanje/ [2] http://ideas.rs/work-and-travel/kratak-opis-programa-i-uslovi/ [3] https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0 [4] https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0 [5] http://blog.b92.net/text/26021/Vize—-sve-sto-ste-oduvek-hteli-da-znate-o-vizama/ [6] http://blog.b92.net/text/26021/Vize—-sve-sto-ste-oduvek-hteli-da-znate-o-vizama/ [7]https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D1%81%D0%B8%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5 [8] https://www.ddor.rs/stanovnistvo-proizvodi/medunarodno-putno-osiguranje/ [9] http://www.xn--80afhj3aoes3s.xn--90a3ac/osigurani-slucaj [10] https://www.putujsigurno.rs/svet-putovanja/zasto-je-bitno-da-imamo-putno-osiguranje-u-inostranstvu# Autor teksta: Tamara Spasić *Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke.