VODIČ ZA STUDENTE: ZIMSKI SEMESTAR I POJAM ISPITNOG ROKA
Na samom kraju članka Vodič za studente – Upis na fakultet i definisanje osnovnih pojmova [1] navedeno je da akademska godina, po pravilu, počinje 01. oktobra i traje 12 kalendarskih meseci. Ista se deli na dva semestra od kojih svaki traje po 15 nedelja. Okvirno, moglo bi se reći da prvi, zimski, semstar počinje 01. oktobra a završava se u drugoj nedelji januara. Neposredno po završetku zimskog semestra sledi prvi redovni ispitni rok koji zbog perioda u kome se održava nosi naziv januarski ( iliti januarsko – februarski ) ispitni rok. Primetili ste da pored temina ispitni rok stoji epitet redovni. To je iz razloga jer pored toga što se ispitni rokovi od fakulteta do fakulteta manje više razlikuju po periodu održavanja i trajanju, ispitni rokovi se razlikuju i po tome da li su redovni ili vandredni. Pojasniću. Sva pitanja vezana za ispitne rokove regulišu se Statutom samostalne visokoškolske ustanove ( Statutom fakulteta ). Ono što je zajedničko većini statuta jeste da se : ● januarski; ● aprilski; ● junski; ● septembarski i ● oktobarski ispitni rok, održavaju na većini fakulteta. Pre početka akademske godine Nastavno – naučno veće[2] donosi odluku, koja je sastavni deo Plana izvođenja nastave, a kojom se unapred reguliše održavanje upravo gore navedenih ispitnih rokova. Zbog načina regulisanja ovi rokovi nose naziv redovni ispitni rokovi. Međutim, postoji mogućnost da na predlog Studentskog parlamenta[3], dekan[4] odobri i rok u martu, maju, novembru i decembru mesecu. Rokovi održani na predlog Studentskog parlamenta nose naziv vandredni ispitni rokovi. U toku trajanja zimskog semestra, obično početkom decembra meseca, Služba za nastavu i studentska pitanja[5] izdaje obaveštenje o predstojećem ispitnom roku. Obaveštenje biva istaknuto na oglasnoj tabli, a neretko (usled napretka tehnologije – sve masovnijoj upotrebi interneta )i na zvaničnom sajtu fakulteta. U obaveštenju mora biti navedeno : 1. Od kada to kada će trajati ispitni rok; 2. Na koji način i od kada do kada studenti mogu prijaviti željene ispite; 3. Kada će izaći okvirni, a kada pojedinačni raspored ispita; 4. Koliku novčanu naknadu studenti u konkretnom roku plaćaju pri prijavi ispita; 1. – npr. OBAVESTENJE : JANUARSKI ( REDOVNI ) ispitni rok biće održan od 15. 01. do 10. 02. 2018. god. 2. – npr. Prijavljivanje ispita vrši se ubacivanjem prijave u sandučiće ili elektronskim putem u period od 20. do 25. decembra. Student sam odlučuje koliko će ispita prijaviti. Ukoliko postoje kakva ograničenja u pogledu broja prijavljenih ispita, to u obaveštenju mora biti navedeno i obrazloženo. Formular ( kartončić ) za prijavu ispita se kupuje u knjižari na fakultetu. Pojedini fakuklteti, kao što rekoh, usled napredka tehnologije omogućavaju tzv. elektronsku prijavu ispita putem zvaničnog sajta fakulteta. Način elektronske prijave se razlikuje od fakulteta do fakulteta i o tome je najbolje informisati se preko Službe za nastavu i studentska pitanja na samom fakultetu. 3. – npr. Okvirni raspored – Tabela u okviru koje pored svakog predmeta stoji, kao što sama reč kaže, okvirno, dakle raspon, od kog do kog dana će biti održan ispit iz konkretnog predmeta. NAZIV PREDMETA – 16, 17, 18 i 19 januar. Pojedinačni raspored – Tačan datum, vreme i mesto gde Vi polažete ispit. Recimo, studenti sa brojevima indeksa od 1 – 30 polažu 16. januara u 09:00 u amfiteatru. Studenti sa brojem indeksa od 31 – 60 polažu 17. januara u 08:00 u amfiteatru. … Okvirni raspored ispita bi trebalo objaviti najkasnije dve nedlelje, a pojedinačni nedelju dana pre početka ispitnog roka. 4. – U okviru obaveštenja neophodno je da taksativno, po kategorijama ( budžetski, samofinansirajući, studenti koji su obnovili godinu studija, studenti u ,, produženoj ‘’ godini studija, student koji studiraju po starim studijskim programima … ) bude navedeno kolika je novčana naknada za polaganje ispita. npr. A ) Studenti koji su prvi put upisaligodinu studija ( budžetski i samofinansirajući ) 1. Prve tri prijave ispita iz predmeta upisane godine studija…………………………………………… 0 dinara. 2. Četvrta i svaka naredna prijava iz predmeta upisane godine sudija ……………………………….. IZNOS. I tako za svaku navedenu kategoriju. Da podvučemo : Posle odslušanih predavanja, obavljenih vežbi, položenih kolokvijuma, priloženih seminarskih radova, overenog semestara , ako je prijava studenta priložena uz zapisnik o polaganju ispita i ako student kod sebe ima studentsku knjižicu ( indeks ), može da u terminu , određenom pojedinačnim rasporedom , pristupi polaganju završnog ispta. Da bi ovi uslovi bili nužni preduslov, neophono je da su kao takvi predviđeni planom i programom studija. Ispit se polaže usmeno. Ispit se polaže javno. Kada se ispit polaže pred jednim profesorom javnost se obezbeđuje prisustvom studenata. Ukoliko nije moguće obezbediti prisustvo više studenata, neophodno je da na ispitu prisustvuje još jedan nastavnik ili saradnik sa katedre. U slučaju da nije moguće obezbediti prisustvo ni studenata ni nastavnika ispit se mora odložiti. Izvori: [1] http://lminnovationclub.in.rs/vodic-za-studente-upis-na-fakultet-i-definisanje-osnovnih-pojmova/ [2] Nastavno – naučno veće – je stručni organ fakulteta koji odlučuje o pitanjima od interesa za realizaciju nastave, nastavnog, naučnog i istraživačkog rada. Nastavno – naučno veće čine predstavnici iz reda nastavnika. [3] Studentski parlament – je organ preko kog studenti ostvaruju svoja prava i štite svoje interese na fakultetu. [4] Dekan – je professor na fakultetu i administrativni starešina fakulteta. [5] Služba za nastavu i studentska pitanja – je najvažnija služba za studente. Organizuje i evidentira čitav proces studiranja od upisa na osnovne ili poslediplomske studije do izdavanja diplome, organizuje ispite i obradjuje ispitne zapisnike, overava semestre, izdaje sve vrste uverenja studentima, vodi studentsku kartoteku i dosijea, informiše studente o svim pitanjima vezanim za studije… Autor teksta: *Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara