Studentski vodič

Pravni blog, Studentska stanica, Studentski vodič

VODIČ ZA STUDENTE: ZIMSKI SEMESTAR I POJAM ISPITNOG ROKA

Na samom kraju članka Vodič za studente – Upis na fakultet i definisanje osnovnih pojmova [1] navedeno je da akademska godina, po pravilu, počinje 01. oktobra i traje 12 kalendarskih meseci. Ista se deli na dva semestra od kojih svaki traje po 15 nedelja. Okvirno, moglo bi se reći da prvi, zimski, semstar počinje 01. oktobra a završava se u drugoj nedelji januara. Neposredno po završetku zimskog semestra sledi prvi redovni ispitni rok koji zbog perioda u kome se održava nosi naziv januarski ( iliti januarsko – februarski ) ispitni rok. Primetili ste da pored temina ispitni rok stoji epitet redovni. To je iz razloga jer pored toga što se ispitni rokovi od fakulteta do fakulteta manje više razlikuju po periodu održavanja i trajanju, ispitni rokovi se razlikuju i po tome da li su redovni ili vandredni. Pojasniću. Sva pitanja vezana za ispitne rokove regulišu se Statutom samostalne visokoškolske ustanove (  Statutom fakulteta ). Ono što je zajedničko većini statuta jeste da se : ● januarski; ● aprilski; ● junski; ● septembarski i ● oktobarski ispitni rok, održavaju na većini fakulteta. Pre početka akademske godine Nastavno – naučno veće[2]  donosi odluku, koja je sastavni deo Plana izvođenja nastave, a kojom se unapred reguliše održavanje upravo gore navedenih ispitnih rokova. Zbog načina regulisanja ovi rokovi nose naziv redovni ispitni rokovi. Međutim, postoji mogućnost da na predlog Studentskog parlamenta[3], dekan[4]  odobri i rok u martu, maju, novembru i decembru mesecu. Rokovi održani na predlog Studentskog parlamenta nose naziv vandredni ispitni rokovi. U toku trajanja zimskog semestra, obično početkom decembra meseca, Služba za nastavu i studentska pitanja[5]  izdaje obaveštenje o predstojećem ispitnom roku. Obaveštenje biva istaknuto na oglasnoj tabli, a neretko (usled napretka tehnologije – sve masovnijoj upotrebi interneta )i na zvaničnom sajtu fakulteta. U obaveštenju mora biti navedeno : 1.  Od kada to kada će trajati ispitni rok; 2.  Na koji način i od kada do kada studenti mogu prijaviti željene ispite; 3.  Kada će izaći okvirni, a kada pojedinačni raspored ispita; 4.  Koliku novčanu naknadu studenti u konkretnom roku plaćaju pri prijavi ispita; 1. – npr.  OBAVESTENJE : JANUARSKI ( REDOVNI ) ispitni rok biće održan od 15. 01. do 10. 02. 2018. god. 2. – npr. Prijavljivanje ispita vrši se ubacivanjem prijave u sandučiće ili elektronskim putem u period od 20. do 25. decembra.  Student sam odlučuje koliko će ispita prijaviti. Ukoliko postoje kakva ograničenja u pogledu broja prijavljenih ispita, to u obaveštenju mora biti navedeno i obrazloženo. Formular ( kartončić ) za prijavu ispita se kupuje u knjižari na fakultetu. Pojedini fakuklteti, kao što rekoh, usled napredka tehnologije omogućavaju tzv. elektronsku prijavu ispita putem zvaničnog sajta fakulteta. Način elektronske prijave se razlikuje od fakulteta do fakulteta i o tome je najbolje informisati se preko Službe za nastavu i studentska pitanja na samom fakultetu. 3. – npr. Okvirni raspored – Tabela u okviru koje pored svakog predmeta stoji, kao što sama reč kaže, okvirno,  dakle raspon, od kog do kog dana će biti održan ispit iz konkretnog predmeta. NAZIV PREDMETA – 16, 17, 18 i 19 januar. Pojedinačni raspored – Tačan datum, vreme i mesto gde Vi polažete ispit. Recimo, studenti sa brojevima indeksa od 1 – 30 polažu 16. januara u 09:00 u amfiteatru. Studenti sa brojem indeksa od 31 – 60 polažu 17. januara u 08:00 u amfiteatru. …  Okvirni raspored ispita bi trebalo  objaviti najkasnije  dve nedlelje, a pojedinačni nedelju dana pre početka ispitnog roka. 4. – U okviru obaveštenja neophodno je da taksativno, po kategorijama ( budžetski, samofinansirajući, studenti koji su obnovili godinu studija, studenti u ,, produženoj ‘’ godini studija, student koji studiraju po starim studijskim programima … ) bude navedeno kolika je novčana naknada za polaganje ispita. npr. A ) Studenti koji su prvi put upisaligodinu studija ( budžetski i samofinansirajući ) 1. Prve tri prijave ispita iz predmeta upisane godine studija…………………………………………… 0 dinara. 2. Četvrta i svaka naredna prijava iz predmeta upisane godine sudija ……………………………….. IZNOS. I tako za svaku navedenu kategoriju. Da podvučemo : Posle odslušanih predavanja, obavljenih vežbi, položenih kolokvijuma, priloženih seminarskih radova, overenog  semestara ,  ako je prijava studenta priložena uz zapisnik o polaganju ispita  i ako student kod sebe ima studentsku knjižicu ( indeks ), može da u terminu , određenom pojedinačnim rasporedom , pristupi polaganju završnog ispta. Da bi ovi uslovi bili nužni preduslov, neophono je da su kao takvi predviđeni planom i programom studija. Ispit se polaže usmeno. Ispit se polaže javno. Kada se ispit polaže pred jednim profesorom javnost se obezbeđuje prisustvom studenata. Ukoliko nije moguće obezbediti prisustvo više studenata, neophodno je da na ispitu prisustvuje još jedan nastavnik ili saradnik sa katedre. U slučaju da nije moguće obezbediti prisustvo ni studenata ni nastavnika ispit se mora odložiti. Izvori: [1] http://lminnovationclub.in.rs/vodic-za-studente-upis-na-fakultet-i-definisanje-osnovnih-pojmova/ [2] Nastavno – naučno veće – je stručni organ fakulteta koji odlučuje o pitanjima od interesa za realizaciju nastave, nastavnog, naučnog i istraživačkog rada. Nastavno – naučno veće čine predstavnici iz reda nastavnika. [3] Studentski parlament – je organ preko kog studenti ostvaruju svoja prava i štite svoje interese na fakultetu. [4] Dekan – je professor na fakultetu i administrativni starešina fakulteta. [5] Služba za nastavu i studentska pitanja – je najvažnija služba za studente. Organizuje i evidentira čitav proces studiranja od upisa na osnovne ili poslediplomske studije do izdavanja diplome, organizuje ispite i obradjuje ispitne zapisnike, overava semestre, izdaje sve vrste uverenja studentima, vodi studentsku kartoteku i dosijea, informiše studente o svim pitanjima vezanim za studije… Autor teksta: *Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara

Pravni blog, Studentski vodič

I DEO Neformalno obrazovanje

Neformalno obrazovanje van granica Republike Srbije Letnje škole, letnje razmene, Work and Travel program Obrazovanje ( lat. educatus, educate, educere – izneti ; ducere – voditi ; edukacija ) je proces promene ličnosti u željenom pravcu usvajanjem različitih sadržaja u zavisnosti od uzrasta i potreba jedinke.[1] Konkretno, u Republici Srbiji obrazovanje se odvija pod nadzorom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i deli se na  : predškolsko ( vrtić ), osnovno ( osnovna škola ) i visoko obrazovanje ( fakulteti univerziteta i akademija umetnosti ).[2] 21. vek, je vek sveopštih i brzih promena u društvu do kojih je došlo usled razvoja informacione i komunikacione tehnologije. Da bismo bili u koraku s vremenom, neophodno je da konstantno unapređujemo svoje znanje i svoje veštine, da pratimo promene kako bismo ih spremno dočekali. Dakle, moramo učiti tokom čitavog života. Zbog toga, 21 vek razlikuje tri forme obrazovanja : 1. Formalno obrazovanje, 2. Neformalno obrazovanje, 3. Informalno obrazovanje. 1. Formalno obrazovanje  – podrazumeva znanje stečeno unutar formalnog sistema ( u predškolskim, osnovnoškolskim, srednjoškolskim ustanovama i ustanovama višeg i visokog obrazovanja ). Po završetku školovanja u navedenim ustanovama izdaju se svedočanstva i diplome kao dokaz o pohađanju iste. 2. Neformalno obrazovanje – se definiše kao želja pojedinca da ovlada novim znanjima i veštinama shodno ličnim interesovanjima i potrebama. Ova znanja stiču se mimo formalnog sistema. Razlika koju uviđamo jeste ta da se unutar formalnog sistema akcenat stavlja na teoriju, dok su, s druge strane, temelj neformalnog obrazovanja praktična – primenljiva,  poslovna znanja i specifične veštine. 3. Informalno obrazovanje – predstavlja učenje kroz život ( svakodnevno ). To nije svesno ( namerno ) učenje pa često prolazi neprimećeno tj. ljudi ne doživljavaju sticanje znanja i veština na ovaj način kao jedan od tipova obrazovanja. Neformalno obrazovanje sve više izlazi iz senke, što je u skladu sa gore navedenom tezom : ,, Moramo učiti tokom čitavog života ‘’. Ovaj podatak je sasvim razumljiv i očekivan, jer usavršavanje koje nam je neophodno kroz čitav život nam upravo neformalno obrazovanje može omogućiti. Iz godine u godinu sve je veći broj  edukacija kroz : ● kurseve – obuke, ● međunarodne škole – akademije, ● seminare, ● letnje škole, razmene, ● Work and Travel programe. U nastavku teksta, kroz dve kategorije, napraviću kratak pregled navednih vidova neformalnog obrazovanja u Republici Srbiji. Prva kategorija obuhvata edukacije koje su dostupne unutar granica naše zemlje ( kurs – obuka, međunarodne škole – akademije, seminari ). KURS – OBUKA Kurs – obuka,  predstavlja, pre svega, sticanje teorijskog znanja, a uz to i stručno – praktično osposobljavanje za samostalno obavljanje konkretne delatnosti. Obuhvata niz predavanja ( časova ) iz  izabrane oblasti, koja traju izvesno vreme ( najčeće par meseci ). Pored kurseva stranih jezika, u Republici Srbiji traženi su i kursevi sa obukom iz oblasti : ● nege i lepote ( kurs za ženskog/muškog frizera, kurs za manikir, kurs za pedikir, kurs za šminkera ..), ● ugostiteljstva ( kurs za kuvara, konobara, barmena .. ) , ● kursevi računara ( Microsoft poslovni Office paket, Web programiranje, grafički dizajn .. ) , ● administrativni kursevi ( međunarodno poslovanje, knjigovodstvo, računovodstvo, poslovni sekretar – asistent, daktilografija / slepo kucanje .. ) , Interesovanje za ovaj vid učenja vlada u populaciji od 25 do 55 godina. Ne postoji ograničenje po osnovu pola, godina, nacionalne pripadnosti, zaposlenosti – nezaposlenosti .. Finansiranje se vrši  iz sopstvenog budžeta, dok, u slučaju da je polaznik u radnom odnosu, postoji mogućnost da troškove snosi poslodavac. Treba navesti da danas besplatne – online kurseve nudi veliki broj prestižnih univerziteta. Najveće i najposećenije platforme za online kurseve su Coursera, Edx, Udacity.[3] Za detaljnije informacije predlažemo da posetite : http://www.akademijaoxford.com/)[4] https://www.kursevi.com/[5] MEĐUNARODNE ŠKOLE – AKADEMIJE Sve je veći broj međunarodnih škola ( akademija ), specijalizovanih za edukaciju i savladavanje veština iz oblasti IT – a ( IT poslovanje, 3D dizajin i CAD, razvoj mobilnih aplikacija, dizajin i multimedija, programiranje .. )  i Bussines – a ( finansijski menadžment, preduzetništvo, marketing i marketing menadžment, odnosi s javnošću, menadžment prometa nepokretnosti .. ) , koje najčešće rade po zvaničniom ovlašćenju Cambridge odeljenja za međunarodne ispite. Okruženje ovakvih međunarodnih škola sastoji se od sala i učionica, opremljenih laboratorija sa računarima, digitalnih servisa, aktivnih Distance Learning platformi za one polaznike koji uče na daljinu, administrativnih kancelarija, biblioteka i spoljašnjih prostora. Bez obzira da li se polaznici školuju tradicionalno, u učionici, ili uče na daljinu naglasak se stavlja na savladavanje praktičnih poslovnih veština. Školovanje najčešće traje dva semestra, a školarinu plaća polaznik. Za detaljnije informacije predlažemo da posetite : https://www.biznis-akademija.com/[6] https://www.it-akademija.com/[7] SEMINAR Seminar je oblik praktične nastave koji dovodi do učvršćenja i produbljenja stečenih znanja. Sa socijalnog aspekta tokom seminara se uspostavlja kontakt između predavača i polaznika i utiče se na razvijanje intelektualnih veština višeg stupnja ( zaključivanje, formiranje stavova ). Važno je negovati ovakve pristupe učenja jer podstiču sposobnost aktivnog slušanja, analize i sinteze, komuniciranja, argumentovanja i rasuđivanja. Za detaljnije informacije predlažemo da posetite : http://www.studentskizivot.com/seminari-za-studente/[8] Druga kategorija obuhvata edukacije u vidu letnjih školi, razmena, Work and Travel programa. Navedene edukacije obavljaju se van granica naše zemlje, pa ćemo im u skladu sa tim posvetiti posebnu pažnju. LETNJE ŠKOLE Kada govorimo o letnjim školama, one pružaju mogućnost srednjoškolcima da se školuju u inostranstvu. U školama u inostranstvu, strani učenici redovno plaćaju školarinu i samim tim imaju ista i redovna prava kao i svi drugi učenici. U državnim školama program školovanja je u većini slučajeva limitiran na maksimalno jednu, od bilo koje četiri, srednjoškolske godine. Postoji mogućnost upisa samo jednog polugodišta. Učenicima su na raspolaganju, pored nastavnih, i mnoge vannastavne aktivnosti poput bavljenja sportom, dramskih sekcija, bavljenja muzikom i umetnošću. Razlika između državnih i  privatnih škola jeste ta da su državne škole namenjene đacima koji pre svega žele da steknu novo iskustvo, dok su private škole namenjene za one koji žele diplomu strane srednje škole i koji su spremni da pohađaju program duže od godinu dana. Diplome ovih ustanova su od velikog značaja za sve one koji planiraju da nastave svoje školovanje u izabranoj zemlji, otvara im mogućnost za upis na prestižne

Scroll to Top