Vesti

Nomotehnički Centar, udruženje skraćenog naziva Nomcentar, iz Beograda, počinje jesenju sezonu edukativnih radionica. Oblasti koje će prve otvoriti poziv učesnicima su ljudski resursi i menadžment poslovanja. Odlučili smo da kroz kratkih pet pitanja, predstavimo naše mlade, uspešne edukatore. Na ovaj način, možete ih ukratko upoznati i postaviti pitanje pre početka edukativnih radionica za sve što Vas interesuje. Danas, predstavljamo Dušicu Birovljević. Predstavite nam se ukratko, odakle ste i čime se bavite? Dušica Birovljević, rođena u Beogradu, master pravnih nauka, direktor i projektni menadžer Udruženja Nomotehnički Centar / Nomcentar. Pored toga sam Ambasador i sudija Evropske nagrade mladih iz Austrije. Bavim se primenom socijalne inovacije u praksi. Posedujem radno iskustvo u oblasti ljudskih resursa, projektnog menadžmenta, javnih nabavki. Hobi su mi informacione tehnologije. Koji je fokus Vaših radionica, šta učesnici mogu naučiti? Radionice su sadržane od predavanja iz oblasti administracije, prava, preduzetništva i projektnog menadžmenta. Učesnici na praktičan način i na jednom mestu mogu dobiti informacije za dalji rad, naučiti osnove ili unaprediti svoje znanje i veštine. Koristim nove tehnike i alate, trudim se da uvedem socijalnu inovaciju i naučim druge kako mogu kreirati neke nove projekte koji će uticati na pozitivne društvene promene. Da li ste više za teoriju ili praksu? Definitivno za praksu, smatram da je potrebno imati teorijsko znanje ali da je praksa ono što nas uči kako da pronađemo nove načine u radu. Verujem da sve dok se nešto ne proba u praksi, ne znači mnogo u teoriji. Koje Vam je omiljeno mesto za opuštanje posle napornog radnog dana? Centralni deo divnog Beograda i kafa sa prijateljima. Svakako, kada mi vreme dopušta, najbolji odmor predstavlja putovanje, makar i za vikend. Knjiga koju biste preporučili mladima? Mislim da po broju knjiga predstavljam neki dodatni magacin Lagune, Vulkana i drugih knjigažara, ne mogu se odlučiti zasigurno za jednu, recimo, trenutno čitam knjigu  “Stan u Parizu” Gijom Muso. Celokupnu biograifju možete pogledati ovde.

Nakon duže pauze i na inicijativu naših članova, otvorili smo poziv za Zbornike broj 3/2017 i 4/2017 U želji da pomognemo sve većem broju mladih ljudi, koji su suočeni sa surovom realnošću da ne mogu u naučnom časopisu ili nekoj od izdavačkih kuća, da publikuju svoje naučne i stručne radove bez, uglavnom, veće količine novca, Nomotehnički Centar, kreirao je projekat pod nazivom Nova naučna edukativna misao, sa pozivom „Innovation…that’s it!“, koji predstavlja Zbronik radova studenata osnovnih, master i doktorskih studija svih akreditovanih Univerziteta u Republici Srbiji i Evropi, kao i onih koji su istražvači bez obzira da li su zaposleni ili ne. Cilj našeg Zbornika je da na jednom mestu okupi stručne radove mladih koji predstavljaju inovaciju u nauci i predstavljaju novu naučnu edukativnu misao, u potrazi smo za kretivnim ili novim temama, jedini uslovi su da iste imaju veze sa inovativnim rešenjima za lokalne probleme ili da ukazuju na probleme koji postoje, u sledećim oblastima: društvene nauke (ekonomija, pravo, političke nauke, filozofija, maketing) ili kultura. Takođe, ukoliko imate Vašu temu koju želite da publikujete, naš Uređivački odbor Vas poziva da nam je pošaljete i dobićete u najkraćem roku odgovor da li smo u mogućnosti da istu objavimo. POZIV ZA ZBORNIK brojevi 3/2017 i 4/2017 otvoren od 10.septembra 2017.godine do 15. novembra 2017. Do naznačenog datuma možete zatražiti Prijavni formular, u istom periodu nam dostaviti Apstrakt (do 250 reči, popunjavate ga u prijavnom formularu). Takođe, nakon što Apstrakt bude usvojen, imate rok za kompletne radove do 25.novembra! Objava do kraja decembra 2017.godine. Prijavni formular možete preuzeti i ovde. Obavezno ga sačuvajte na računaru, popunite i nama pošaljite do 15. novembra ne neku od mail adresa.   Za sve detalje i informacije oko postupka objave, kontaktirajte nas na: office@nomcentar.com zbornik@nomcentar.com ili nomcentar@gmail.com  

Pozivamo mlade sa teritorije Srbije, da se prijave za učešće u programu kvalitetnih radnih praksi koji realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ) u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Američkom privrednom komorom (AmCham), a uz podršku Ministarstva omladine i sporta. Program praksi se sprovodi u okviru projekta „PRAKSAM III – Uvođenje mladih u svet rada kroz radne prakse“. Konkurs je otvoren za motivisane mlade koji žele da steknu kvalitetno radno iskustvo kroz praksu u privrednim subjektima širom Srbije. Pored prilike za učenje i sticanje radnog iskustva, BOŠ će svim mladim praktikantima obezbediti i skromnu novčanu nadoknadu u iznosu troškova toplog obroka i lokalnog prevoza, te mogućnost za profesionalno povezivanje i umrežavanje. Svakom od izabranih praktikanata će biti dodeljen mentor/i iz privrednog subjekta u kojem se realizuje praksa. Do sada je kroz naše programe prakse prošlo preko 80 mladih ljudi, u preko 50 kompanija i javnih institucija, od kojih je oko 80% zaposleno po završetku prakse. Program #PRAKSAM je razvijen u skladu sa konceptom kvalitetnih radnih praksi. Standardi kvaliteta radnih praksi koje promovišemo i kroz ovaj program uključuju postavljanje ciljeva učenja i obuke, obezbeđen sistem mentorstva, ograničeno trajanje prakse, potpisivanje ugovora kojima se regulišu uslovi radne prakse i dodela sertifikata nakon obavljene prakse. Kroz primenu standarda kvaliteta, obezbeđujemo da mladi ljudi imaju priliku da unaprede svoje znanje i veštine, steknu radno iskustvo i da istražuju mogućnosti za razvoj karijere, što ima pozitivne efekte na njihovo zapošljavanje i tranziciju ka zaposlenju. Zašto da Praksam? Prakse su mnogo više od samo dobre stavke u radnoj biografiji. Kroz praksu možeš da pronađeš svoj željeni karijerni put.  Možeš da izgradiš mrežu profesionalnih i ličnih kontakata – a te mreže traju! Možeš da razviješ veštine koje se traže na tržištu rada, kao i da izgradiš samopouzdanje i poboljšaš svoje radne navike. Drugim rečima, praksa je sjajan način da započneš svoju karijeru i povećaš konkurentnost jer ćeš kroz praksu: možda pronaći svog budućeg poslodavca; u realnom poslovnom okruženju steći nova, ali i proveriti postojeća znanja i veštine; moći da pronađeš profesionalne, ali i lične uzore; ojačati i unaprediti svoj CV; steći brojne kontakte i umrežiti se sa ljudima iz različitih oblasti; moći da stekneš jedinstveno životno iskustvo. Tokom septembra biće odabrani praktikanti i praktikantkinje kojima će tokom tromesečne prakse biti dodeljen mentor u kompaniji koji će se starati da se mladi stručno usavrše ali i da se kvalitetno pripreme za svet rada. Konkurs za prijavljivanje na program #PRAKSAM otvoren je do 28. avgusta 2017. godine do 23:59h.. Više informacija o pozicijama i kompanijama koje učestvuju u programu kao i o proceduri za prijavljivanje pogledajte na sajtu: prakse.bos.rs Za sve dodatne informacije možete nas kontaktirati na i-mejl adresu prakse@bos.rs ili putem telefona 011/3061-341.

Pravo i mediji Inovacioni Klub, projekat Udruženja Nomotehnički Centar iz Beograda, poziva sve mlade, pravnike, kao i one koji se bave ekonomijom, ljudskim resursima, menadžmentom da se prijave i postanu deo našeg tima kao blogeri koji će pisati stručne članke. Ukoliko ste pravnik/ca: Bilo da su studenti ili stručnjaci sa radnim iskustvom, advokati ili oni koji su za pravo zainteresovani, da se uključe u naš klub kroz pisanje pravne prakse i pravnih tema za naš Blog. Ono što se od Vas traži, da minimum jednom mesečno dostavite tekst, koji ispunjava sledeće uslove: da je originalan rad i Vaš članak, da je tekst povezan sa pravom, aktuelnim temama, kao i zanimljivostima u primeni prava u Srbiji kao i drugim zemljama, da prikazuje Vaš pogled na određenu temu. mema ogrančenja u godinama, niti ima veze sa Vašim trenutnim statusom, nama je bitno da objavimo tekstove koji daju prikaz prava i zanimljivosti, stručnu praksu kao i primenu prava u Srbiji kao i u drugim državama. Ukoliko pripadate ekonomiji, ljudskim resursima ili menadžmentu: Ono što se od Vas traži, da minimum jednom mesečno dostavite tekst, koji ispunjava sledeće uslove: da je originalan rad i Vaš članak, da je tekst povezan sa ekonomijom i/ili ljudskim resursima, aktuelnim temama, socijalnom inovacijom, preduzetništvom, kao i zanimljivostima pomenutih oblasti u Srbiji i drugim zemljama, da prikazuje Vaš pogled na određenu temu. nema ogrančenja u godinama, niti ima veze sa Vašim trenutnim statusom, nama je bitno da objavimo tekstove koji daju prikaz ekonomije i/ili ljudskih resursa i zanimljivosti, stručnu praksu. Dobrodošli su istraživački tekstovi kao i komparativne analize. Važi za sve: Od nas ćete dobiti upute za pisanje članaka, kao i tema o kojima biste mogli pisati. Sve teme se biraju u dogovoru sa Urednikom i Uređivačkim odborom. Svaki članak mora imati minimum 250 reči, dok je maksimum ograničen na 1600 reči. Tekst koji napišete prolazi obaveznu recenziju, nakon toga, biće objavljen na blogu sajta www.lminnovationclub.in.rs Učlanjenje u klub je besplatno, kao i objavljivanje Vaših tekstova. Dokumentacija za prijavu: – CV, – Kratko motivaciono pismo koje će objasniti čime se bavite i o čemu biste pisali, – Ukoliko ste do sada objavljivali radove ili pisali tekstove, pošaljite nam primerke. ROK ZA PRIJAVU – 15.septembar 2017.godine! Za više informacija o klubu, pisanju i objavljivanju, kontaktirajte nas: info@lminnovationclub.in.rs office@nomcentar.com

NOVA NAUČNA EDUKATIVNA MISAO BR. 1/2017 i 2/2017 Nakon duže pauze i na inicijativu naših članova, otvorili smo poziv za Zbornike broj 1/2017 i 2/2017. U želji da pomognemo sve većem broju mladih ljudi, koji su suočeni sa surovom realnošću da ne mogu u naučnom časopisu ili nekoj od izdavačkih kuća, da publikuju svoje naučne i stručne radove bez, uglavnom, veće količine novca, Nomotehnički Centar, kreirao je projekat pod nazivom Nova naučna edukativna misao, sa pozivom „Innovation…that’s it!“, koji predstavlja Zbronik radova studenata osnovnih, master i doktorskih studija svih akreditovanih Univerziteta u Republici Srbiji i Evropi, kao i onih koji su istražvači bez obzira da li su zaposleni ili ne. Cilj našeg Zbornika je da na jednom mestu okupi stručne radove mladih koji predstavljaju inovaciju u nauci i predstavljaju novu naučnu edukativnu misao, u potrazi smo za kretivnim ili novim temama, jedini uslovi su da iste imaju veze sa inovativnim rešenjima za lokalne probleme ili da ukazuju na probleme koji postoje, u sledećim oblastima: društvene nauke (ekonomija, pravo, političke nauke, filozofija, maketing) ili kultura. Takođe, ukoliko imate Vašu temu koju želite da publikujete, naš Uređivački odbor Vas poziva da nam je pošaljete i dobićete u najkraćem roku odgovor da li smo u mogućnosti da istu objavimo. POZIV ZA ZBORNIK brojevi 1/2017 i 2/2017 otvoren od 05.juna 2017.godine do 10.avgusta 2017. Do naznačenog datuma možete zatražiti Prijavni formular, u istom periodu nam dostaviti Apstrakt (do 250 reči, popunjavate ga u prijavnom formularu). Takođe, nakon što Apstrakt bude usvojen, imate rok za kompletne radove do 05.septembra! Objava do kraja septembra 2017.godine. Prijavni formular možete preuzeti i ovde. Obavezno ga sačuvajte na računaru, popunite i nama pošaljite do 10.avgusta ne neku od mail adresa.   Za sve detalje i informacije oko postupka objave, kontaktirajte nas na: office@nomcentar.com zbornik@nomcentar.com

Ove godine navršava se 127 godina od inauguracije Prvog maja kao međunarodnog praznika rada. Nastao kao posledica štrajka amričkieh radnika u američkom gradu Čikagu 4. maja 1886. godine, na kojima je istaknut zahtev “tri osmice” (osam sati rada, osam sati odmora, osam sati kulturnog uzdizanja), umesto veoma loših uslova rada, radnog vremena od 10-12 i više sati dnevno, rada subotom, niske nadnice i nikakvog socijalnog osiguranja, kada je nakon masovne tuče dve grupe između radnika članova sindikata, koji su zahtevali osmočasovno radon vreme i onih koji su angažovani umesto njih, 3. maja policija ubila 4 člana sindikata i povredila bezbroj štrajkača. Sledećeg dana 4 maja uveče prilikom demonstracija na policiju je bačena bomba koja je ubila 7 i ranila 67 njenih pripadnika. Za odmazdu osam ljudi je optuženo za ubistvo i pogubljeno bez ikakvih dokaza. Američka delegacija, na kongresu Socijalističke Internacionale u Parizu 1889. godine predložila je da Prvi maj bude prihvaćen kao radnički praznik kojim se  obeležava uspomena na borbu radničke klase i stradanje radnika u Čikagu. Od tada to postaje dan međunarodne radničke solidarnosti. Tada započeta borba za bolji i pravedniji položaj radničke klase uglavnom putem sindikalne borbe preko svojih radničkih udruženja preživela je prvi i drugi svetski rat i razne revolucije od kojih je najpoznataija ona u Rusiji (oktobarska revolucija iz 1917 godine),  kada je komunistička partija između ostalih i pomoću radnika preuzela vlast.  Od tada u narednih sedam decenija ovaj praznik se u komunističkim zemljama slavio kao veliki državni praznik, dok se u ostalim zemljama slavio uglavnom okupljanjem radnika, protesnim šetnjama, ali i sa čestim krvavim demonstracijama i neredeima. Danas Prvi maj ima uglavnom simbolično značenje jer se oblik borbe za radnička parava uglavnom preselio sa ulice i iz fabrika na politički teren u zakonodavnim telima zemalja sveta gde radnici preko svojih predstavnika pokušavaju da ostvare što povoljnije uslove rada za sebe i bolji matrijalni položaj članova svojih porodica. Nažalost veliki broj radnika širom sveta nije u situaciji da ostavri navedeni model demokratije već su i dalje izloženi surovom iskorišćavanju svoje radne snage i samog postojanja. Nadajmo se da će sadašni napredak civilizacije ipak radnicima doneti prava dostojna životu čoveka jer kao što vidimo borba za njihova prava traje 127. godina, a da li je to malo ili mnogo pokazaće vreme. Živeo Prvi maj. AUTOR TEKSTA: dr Zoran Birovljević. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: dr Zoran Birovljević. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

[siteorigin_widget class=”SiteOrigin_Panels_Widgets_Video”][/siteorigin_widget] Wohooo….danas, 23.aprila 2017.godine, slavimo četvrti rođendan! Hvala svima, članovima našeg udruženja i onima koji su učestvovali na našim edukativnim radionicama, projektima, internet prezentacijama i mobilnim aplikacijama! Bez Vaše podrške ne bismo danas slavili! 🎀🎉❤

Zemlja je planeta na kojoj živi mnogo biljnih i životinjskih vrsta a medju njima i čovek. Jedina je nama poznata planeta na kojoj postoji život. [1]  Životna sredina, čovekova okolina ili okruženje predstavlja sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost. .[2]  Ekosistem predstavlja jedinstvo bicenoze [3]  i biotopa [4]. Jedinstvo ekosistema počiva na interakciji živih bića i nežive okoline : zemljišta, vode, vazduha, temperature, vlažnosti. [5] Priroda nije nastala od čoveka već je nastala sama od sebe. Još u staroj Grčkoj ljudi su bili svesni da mimo njih samih i mimo pisanih zakona postoje Univerzalni zakoni prirode ( Njutnov zakon gravitacije, zakoni električnog i magnetnog delovanja, zakon o neuništivosti materije .. ) po kojima se priroda u kojoj žive menja i razvija. S druge strane, čovek je produkt prirode. Primarna čovekova težnja  ja da sebi omogući egzistenciju – postojanje. Neretko, upravo u borbi za egzistencijom, čovek koristi prirodu kao neiscrpni resurs za zadovoljenje svojih potreba, zagađuje je i zaboravlja na činjenicu da zapravo živi sa prirodom i u njoj. Time se gubi interakcija između živih bića i nežive okoline, najčešće na štetu prirode. Međutim, na osnovu delovanja univerzalnog principa kauzaliteta ( svaka akcija izaziva reakciju ) neminovno, priroda nam vraća ono što joj mi dajemo.. Primer : Svaka tečnost (industrijske, komunalne otpadne vode .. ) prodire u zemlju, dolazi do podzemnih voda koje nekad, negde izbiju na površinu .. takve, kasnije postaju izvor života za životinje, ljude, biljke… I tako u krug. Uz to, delovanjem na jedan deo ekosistema delujemo i na ostale njegove delove pa su štete po čovečanstvo nemerljivih razmera. De facto, priroda može bez nas .. upitno je da li mi možemo bez nje ? World Wide Fund for Nature ( WWF ) [6]  – jedna je od najvećih i najuglednijih nezavisnih, svetskih organizacija za očuvanje prirode. Cilj ove svetske organizacije je zaustavljanje ubrzane degradacije ekosistema na Zemlji. Od 2007 godine globalna akcija „Sat za našu planetu“, u svetu poznata kao Earth Hour, obeležava se na svih šest kontinenata. Suočavanje sa posledicama klimatskih promena mora postati naša realnost, zato u ime WWF – a pozivamo sve gradove i opštine ( a i pojedince ) da se uključe u ovu akciju tako što će u subotu, 25. marta, od 20:30 do 21:30 sati isključiti javnu i dekorativnu rasvetu koja osvjetljava glavne znamenitosti grada. Jedan sat koji provodimo u mraku trebalo bi da posluži kao podsetnik da moramo osigurati održivu budućnost naše planete, kao i da se podstaknu njeni stanovnici da žive u većoj harmoniji sa prirodom. Izvori : https://bs.wikipedia.org/wiki/Zemlja_(planeta) https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC http://www.wwf.rs/ [1] https://bs.wikipedia.org/wiki/Zemlja_(planeta)   [2]https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0 [3] Biocenoza ( životna zajednica ) predstavlja biološki system obrazovan od populacija različitih vrsta biljaka, životinja, gljiva I mikroorganizama.. [4] Biotop ( životno stanište ) je prostorno ograničena jedinica, koja se odlikuje specifičnim kompeksom ekoloških faktora. [5]https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC [6] http://www.wwf.rs/ Autor teksta: Tamara Spasić.