REŠENJE PORESKOG INSPEKTORA I MERE POSLE OBAVLJENE PORESKE KONTROLE:
- Ako se u postupku poreske kontrole konstatuje povreda propisa, odnosno nepravilnost u njihovoj primeni, na osnovu zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika, kao i dodatka zapisnika, PU donosi rešenje kojim se nalaže poreskom obvezniku da u roku određenom rešenjem otkloni utvrđene povrede zakona, odnosno nepravilnosti u primeni propisa.
- Ako poreski obveznik ne postupi po rešenju u ostavljenom roku, PU preduzima mere:
- zabrane raspolaganja sredstvima na računu, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza;
- privremene zabrane obavljanja delatnosti;
- privremene zabrane obavljanja pojedinih poslova;
- privremene zabrane otuđenja stvari u slučaju osnovane sumnje da će poreski obveznik osujetiti, odnosno onemogućiti izmirivanje poreske obaveze.
POSTUPANJE PORESKOG INSPEKTORA SA ODUZETIM STVARIMA:
- Kad poreski inspektor naredi meru oduzimanja stvari, dužan je da oduzete stvari po vrsti i količini uskladišti na mestu određenom aktom ministra.
- Vrednost stvari utvrđuje komisija u visini cene po kojoj se ta stvar može nabaviti na tržištu u momentu oduzimanja, u roku od pet dana od dana oduzimanja.
- Ako je oduzeta stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove, PU prodaje stvar neposrednom pogodbom bez odlaganja.
- Po konačnosti rešenja, oduzete stvari prodaju se putem javne prodaje, odnosno preko trgovačke mreže, a oduzeti akcizni proizvodi, izuzev derivata nafte, papirne tube za cigarete, filteri za cigarete, papir za cigarete, mašinice za punjenje papirnih tuba za cigarete, kao i druge mašinice za uvijanje rezanog duvana komisijski se uništavaju.
- Troškove prevoza i uništavanja snosi poreski obveznik od koga su oduzete stvari, a ako je on nepoznat ili nedostupan, troškove prevoza i uništavanja snosi PU.
Naredni zakon koji se takođe primenjuje prilikom vršenja poreske inspekcije je Zakon o inspekcijskom nadzoru (dalje: ZIN). ZIN se neposredno primenjuje u onim pitanjima koja nisu regulisana posebnim zakonom (u ovom slučaju ZPPPA).
KONTROLNA LISTA
Član 14. ZIN reguliše Kontrolne liste po kojima postupa inspekcija. Tako ovaj član predviđa da je “inspekcija dužna da sačini kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora, objavi ih na svojoj internet stranici i primenjuje u postupku […] inspekcijskog nadzora […]. U postupku vanrednog inspekcijskog nadzora inspekcija može da koristi kontrolne liste, kada to odgovara prirodi, predmetu i obuhvatu vanrednog nadzora.” Na sajtu poreske uprave građanima i privrednicima su dostupne kontrolne liste u skladu sa zakonom (http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/aktuelnosti/Ostalo/3526/inspekcijski-nadzor—kontrolne-liste.html). Dalje član 14 predviđa:
“Inspektor, […] preduzima one provere i druge radnje koje su sadržane u kontrolnoj listi. Druge provere i radnje na koje je ovlašćen, inspektor može da preduzme ako u toku nadzora utvrdi da je neophodno da se one preduzmu radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i zakonitog i bezbednog poslovanja i postupanja, i to kada su te provere i radnje u bliskoj vezi sa pitanjima iz kontrolne liste, što unosi u zapisnik o inspekcijskom nadzoru. Ako utvrdi da preko toga postoji nezakonitost koja zahteva da se, saglasno delokrugu inspekcije, preduzmu hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese […], odnosno proceni da postoji rizik van kontrolne liste koji je visok ili kritičan – inspektor pokreće vanredan inspekcijski nadzor.”
Za poreskog obveznika je od značaja sledeća mogućnost: “nadzirani subjekat može dostaviti inspekciji izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika, koje je sproveo saglasno sadržini kontrolne liste i pravilima o proceni rizika. Uz ovaj izveštaj, nadzirani subjekat inspekciji prilaže i odgovarajuću dokumentaciju, odnosno drugi materijal (fotografije i dr.) kojim se potkrepljuju nalazi iz izveštaja.”
“Inspekcija može da dostavi kontrolnu listu nadziranom subjektu i zatraži od njega da sačini i inspekciji dostavi izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika”.
ŠTA SADRŽI NALOG INSPEKTORA?
Članom 16. ZIN uređen je obavezan sadržaj naloga za inspekcijski nadzor: “podatke o inspekciji; podatke o inspektoru ili inspektorima koji vrše inspekcijski nadzor sa brojevima službenih legitimacija; podatke o nadziranom subjektu ili subjektima ako su poznati, a ako ti podaci nisu poznati, odnosno ako nije moguće utvrditi nadzirane subjekte ili je njihov broj prevelik – odgovarajuće poznate informacije od značaja za određenje subjekta, odnosno subjekata kod kojih će se vršiti nadzor (npr.: vrsta delatnosti ili aktivnosti, teritorijalno područje, lokacija objekta, vrsta robe ili proizvoda, odnosno usluga itd.); pravni osnov inspekcijskog nadzora; navođenje i kratko objašnjenje vrste i oblika inspekcijskog nadzora; procenjeni rizik; precizan i jasan opis predmeta inspekcijskog nadzora; planirano trajanje inspekcijskog nadzora (dan početka i okončanja nadzora); razloge za izostavljanje obaveštenja, ako postoje; broj, vreme i mesto izdavanja; potpis izdavaoca naloga; pečat, kada je to potrebno prema obeležjima predmeta inspekcijskog nadzora.”
Od značaja za prava poreskog obveznika je sledeće: „U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je vezan sadržinom naloga, odnosno utvrđenim predmetom inspekcijskog nadzora, osim ako se inspekcijski nadzor vrši nad neregistrovanim subjektom – kada se inspekcijski nadzor vrši i bez naloga i u granicama predmeta koje inspektor utvrđuje tokom trajanja inspekcijskog nadzora.”
“Ako u toku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor otkrije nezakonitost koja je izvan granica nalogom utvrđenog predmeta inspekcijskog nadzora, ali je u bliskoj vezi sa tim predmetom, inspektor pribavlja dopunu tog naloga za inspekcijski nadzor (dopunski nalog), nakon čega nastavlja postupak.[…]. Pre traženja dopunskog naloga inspektor vrši obezbeđenje dokaza ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći docnije izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano.”
“Dopunski nalog […] nije potreban kada je neophodno da se preduzmu hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet, što se posebno obrazlaže u zapisniku o inspekcijskom nadzoru.”
“Ako u toku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor otkrije nezakonitost koja je izvan granica nalogom utvrđenog predmeta inspekcijskog nadzora, a nije u bliskoj vezi sa tim predmetom, pri čemu su ispunjeni uslovi za vanredan inspekcijski nadzor […], inspektor za vršenje tog nadzora koji je izvan granica utvrđenog predmeta pribavlja zaseban nalog za vanredan inspekcijski nadzor. […] Pre traženja zasebnog naloga inspektor vrši obezbeđenje dokaza ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći docnije izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano.”
PRAVA I OBAVEZE PORESKOG OBVEZNIKA:
Član 20. ZIN reguliše prava i dužnosti nadziranog subjekta i to:
- Nadzirani subjekti imaju jednaka prava i obaveze u inspekcijskom nadzoru, što uključuje i pravo da inspekcija jednako postupa u istim ili bitno sličnim situacijama prema svim nadziranim subjektima.
- Nadzirani subjekat u postupku inspekcijskog nadzora ima pravo:
- da bude upoznat sa predmetom i trajanjem postupka, nalogom za inspekcijski nadzor i drugim aktima donetim u postupku;
- da bude upoznat sa pravima i dužnostima koje ima u vezi sa inspekcijskim nadzorom;
- da se izjasni o činjenicama bitnim za potpuno i pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i ponuđenim dokazima;
- da učestvuje u izvođenju dokaza, postavlja pitanja svedocima i veštacima, iznosi činjenice koje su od značaja za inspekcijski nadzor;
- da predlaže dokaze i iznosi pravne tvrdnje;
- da zahteva preventivno delovanje;
- da upozori inspektora na tajnost informacija koje mu čini dostupnim;
- da ukaže na nezakonitosti u postupku i da zahteva da se one otklone;
- da zahteva naknadu štete koja mu je prouzrokovana nezakonitim inspekcijskim nadzorom.
- Ako više inspekcija vrši zajednički nadzor, nadzirani subjekat ima pravo da inspektoru uskrati davanje podataka i izjava koje je dao jednom od inspektora u tom nadzoru.
- Nadzirani subjekat ima pravo da inspektoru uskrati davanje podataka i izjava o predmetu ranije izvršenog nadzora, osim ako su se ti podaci u međuvremenu promenili, kao i kada je davanje podataka neophodno radi preduzimanja hitnih mera radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet.
- Kada je uredno obavešten o predstojećem inspekcijskom nadzoru, nadzirani subjekat dužan je da bude prisutan na mestu vršenja nadzora, osim ako postoje naročito opravdane okolnosti koje ga u tome sprečavaju, o čemu je dužan da blagovremeno na podesan način obavesti inspekciju. Ako nadzirani subjekat koji je uredno obavešten o predstojećem inspekcijskom nadzoru ne bude prisutan na mestu vršenja nadzora, a ne postoje opravdane okolnosti, inspekcijski nadzor se vrši u prisustvu službenog ili drugog lica koje se zatekne na mestu vršenja inspekcijskog nadzora.
- Nadzirani subjekat dužan je da inspektoru koji mu predoči službenu legitimaciju i uruči nalog za inspekcijski nadzor, kada je on izdat, omogući nesmetan inspekcijski nadzor, što podrazumeva naročito da:
- stavi na raspolaganje odgovarajući radni prostor za terenski nadzor;
- obezbedi uvid u poslovne knjige, opšte i pojedinačne akte i drugu dokumentaciju nadziranog subjekta od značaja za inspekcijski nadzor, a u obliku u kojem ih poseduje i čuva;
- omogući pristup lokaciji, zemljištu, objektima, poslovnom i drugom sličnom prostoru, uređajima, opremi, priboru, vozilima i sličnom kao i drugim predmetima od značaja za inspekcijski nadzor;
- blagovremeno pruži potpune i tačne podatke koji su mu dostupni, a ako nešto od toga ne može – da razloge za to pisano obrazloži inspektoru.
- Nadzirani subjekat dužan je da se na zahtev inspektora usmeno ili pisano izjasni o predmetu nadzora.
- Nadzirani subjekat dužan je da poštuje integritet i službeno svojstvo inspektora.
OVLAŠĆENJA PORESKOG INSPEKTORA:
Članom 21. istog zakona regulisana su ovlašćenja inspektora prilikom vršenja inspekcijskog nadzora, odnosno radi utvrđivanja činjenica:
- da izvrši uvid u ličnu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom koja je podobna da se identifikuju ovlašćena lica u nadziranom subjektu, druga zaposlena ili radno angažovana lica, fizička lica koja su nadzirani subjekti, svedoci, službena lica i zainteresovana lica, kao i fizička lica zatečena na mestu nadzora;
- da uzima pisane i usmene izjave nadziranih subjekata – fizičkih lica i zastupnika, odnosno ovlašćenih lica u nadziranom subjektu – pravnom licu i drugih zaposlenih ili radno angažovanih lica, svedoka, službenih lica i zainteresovanih lica, i da ih poziva da daju izjave o pitanjima od značaja za inspekcijski nadzor;
- da naloži da mu se u određenom roku stave na uvid poslovne knjige, opšti i pojedinačni akti i druga dokumentacija nadziranog subjekta od značaja za inspekcijski nadzor, a u obliku u kojem ih nadzirani subjekat poseduje i čuva;
- da vrši uviđaj, odnosno pregleda i proverava lokaciju, zemljište, objekte, poslovni i drugi nestambeni prostor, postrojenja, uređaje i druga sredstva rada, proizvode, robu i druge predmete kojima obavlja delatnost ili vrši aktivnost, kao i druge predmete od značaja za inspekcijski nadzor;
- da uzme potrebne uzorke radi njihovog ispitivanja i utvrđivanja činjeničnog stanja, u skladu sa posebnim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;
- da fotografiše i snimi prostor u kome se vrši inspekcijski nadzor i druge stvari koje su predmet nadzora;
- da obezbedi dokaze;
- da preduzme druge radnje radi utvrđivanja činjeničnog stanja prema ovom i posebnom zakonu.
Važno je imati na umu da je zakonom izričito propisano da je inspektor dužan da se stara o tome da vršenjem svojih ovlašćenja ne ometa redovan proces rada, odnosno obavljanja delatnosti i vršenja aktivnosti nadziranog subjekta.
PRIKRIVENA KUPOVINA
Posebno je članom 21a regulisano institut prikrivena kupovina, odnosno metod kojim inspektor obezbeđuje dokaze u slučajevima kada delatnost vrši neregistrovani subjekt odnosno kada ne izdaje račun. Specifičnosti ovakvog postupanja inspektora ogledaju se u sledećem:
“Prikrivena kupovina obavlja se bez prethodnog obaveštavanja i predočavanja nadziranom subjektu službene legitimacije i naloga za inspekcijski nadzor, koji sadrži i navođenje metoda prikrivene kupovine i obrazloženje osnovane sumnje, sa navođenjem poznatih i verovatnih činjenica koje potkrepljuju osnovanu sumnju u konkretnom slučaju, kao i obrazloženje zašto se korišćenjem drugih dokaznih radnji ne mogu izvesti, prikupiti ili obezbediti potrebni dokazi ili bi to bilo značajno otežano.
U sklopu prikrivene kupovine, inspektor je ovlašćen da putem neposrednog opažanja prikuplja dokaze i podatke korisne za utvrđivanje činjeničnog stanja i vrši druga ovlašćenja radi utvrđivanja činjenica. Po obavljenoj kupovini, inspektor predočava nadziranom subjektu službenu legitimaciju i nalog za inspekcijski nadzor.”
FISKALNE KASE:
Za one subjekte koji u obavljanju svoje delatnosti koriste fiskalne kase relevantne su i odredbe Zakona o fiskalnim kasama. Član 34. ovog zakona predviđa:
Kontrolu evidentiranja prometa preko fiskalne kase, kontrolu fiskalnih plombi i fiskalne kase vrši Poreska uprava.
Obveznik je dužan da na zahtev PU odštampa periodični izveštaj za određene periode i presek stanja.
Ako PU, u postupku kontrole, utvrdi da obveznik vrši evidentiranje prometa preko nefiskalizovane registar kase, Poreska uprava rešenjem privremeno oduzima kasu i obvezniku izriče rešenjem meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 60 dana.
Ako PU, u postupku kontrole, utvrdi da obveznik vrši evidentiranje prometa korišćenjem nesertifikovane softverske aplikacije na računaru preko koga se zadaju komande fiskalnoj kasi preko interfejsa fiskalne kase, PU rešenjem privremeno oduzima fiskalnu kasu, računar i ostalu dodatnu opremu radi veštačenja.
Ako se u postupku veštačenja utvrdi da je obveznik vršio evidentiranje prometa korišćenjem nesertifikovane softverske aplikacije na računaru preko koga se zadaju komande fiskalnoj kasi preko interfejsa fiskalne kase, PU oduzima fiskalnu kasu, računar i ostalu dodatnu opremu, a obvezniku izriče rešenjem meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 60 dana i preduzima zakonom propisane mere.
Obveznik je dužan da PU u postupku kontrole, omogući daljinsko očitavanje svih dnevnih izveštaja fiskalne kase u toku zadatog perioda preko terminala za daljinsko očitavanje, ukoliko je fiskalna kasa ispravna.
PU u postupku kontrole, utvrđuje da li se podaci iz dnevnog izveštaja za konkretan dan odštampani iz baze podataka PU formirani na osnovu dostavljenih podataka putem terminala za daljinsko očitavanje, slažu sa podacima iz dnevnog izveštaja za isti dan, uloženog u knjigu dnevnog izveštaja, ili za konkretan dan u knjizi nije evidentiran dnevni izveštaj ili se dnevni izveštaj ne nalazi na kontrolnoj traci fiskalne kase.
PUu postupku kontrole, utvrđuje da li obveznik preko fiskalizovane kase izdaje isečke trake koji imaju izgled fiskalnog isečka, i da li ti isečci sadrže sve propisane elemente, odnosno sadrže pogrešno unete elemente predviđene ovim zakonom.
Ako PU u postupku kontrole, utvrdi da je obveznik sakrio, oštetio, uništio ili učinio neupotrebljivom kontrolnu traku fiskalne kase na kojoj su zabeleženi podaci o evidentiranju prometa u okviru obavljanja delatnosti za koju je zakonom propisano evidentiranje prometa preko fiskalne kase, pre isteka zakonskog roka za njeno čuvanje, PU rešenjem izriče meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 60 dana.
Ako PU u postupku kontrole, utvrdi da je obveznik neovlašćeno vršio resete fiskalne kase, na fiskalnoj kasi preko koje se vrši evidentiranje prometa, PU rešenjem privremeno oduzima fiskalnu kasu, kontrolne trake i servisnu knjižicu radi veštačenja, a obvezniku rešenjem izriče meru zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 60 dana.
Ako se u postupku veštačenja utvrdi da je obveznik vršio neovlašćene resete, PU donosi rešenje o oduzimanju fiskalne kase i preduzima zakonom propisane mere.
Kontrolu programske i fiskalne plombe fiskalne kase, vrši radnik PU koji je obučen i ovlašćen za tu vrstu kontrole.
Ako ovlašćeni radnik PU u postupku kontrole, utvrdi da programska i fiskalna plomba fiskalne kase ne sadrže sve vrste zaštite, sastavlja zapisnik i privremeno oduzima fiskalnu kasu.
U tom slučaju PU fiskalnu kasu dostavlja Narodnoj banci Srbije – Zavodu za izradu novčanica radi veštačenja.
Ako NBS da nalaz i mišljenje da programska i fiskalna plomba fiskalne kase nisu verodostojne, PU donosi rešenje o oduzimanju fiskalne kase i preduzima zakonom propisane mere.
Troškove veštačenja snosi obveznik.
Ako PU u postupku kontrole utvrdi da je obveznik sakrio, otuđio, uništio ili učinio neupotrebljivom fiskalnu kasu preko koje je evidentirao promet, zbog čega nije moguće izvršiti poresku kontrolu, sastavlja se zapisnik i postupa u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje poreski postupak.
Poreski inspektor je dužan da u postupku kontrole evidentiranja prometa preko fiskalne kase, utvrdi da li na fiskalnoj kasi postoji servisna plomba koja odgovara kodu upisanom u servisnoj knjižici, odnosno da li je servisna plomba oštećena, kao i da, ako obveznik koristi softversku aplikaciju koja omogućava zadavanje komandi fiskalnoj kasi preko računara, utvrdi da li softverska aplikacija ima sertifikat propisan zakonom.
Ako softver fiskalne kase, odnosno sertifikovana softverska aplikacija za računar preko koga se zadaju komande fiskalnoj kasi preko interfejsa fiskalne kase omogućava vođenje i čuvanje drugih podataka, koji nisu definisani u fiskalnim dokumentima (vođenje zaliha dobara, robnomaterijalno i finansijsko knjigovodstvo, i dr.), obveznik je dužan da ih učini dostupnim PU, na njen zahtev, u postupku kontrole.
Autor teksta:
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.
*Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.
Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar i autora: Ivan Kojić.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.