In medias res Novine u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata iz 2018. godine

U ediciji ”In medias res”[1] apsolviramo novine u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata iz 2018. godine, objavljene u “Sl. glasniku RS”, br. 83/2018 dana 31.10.2018. godine.

Izmene su inkorporirane[2] u Zakon o ozakonjenju objekata[3], kojim se uređuju uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju (nezakonito izgrađeni objekti), uslovi, način i postupak izdavanja rešenja o ozakonjenju, pravne posledice ozakonjenja, kao i druga pitanja od značaja za ozakonjenje objekata. Navedene odredbe odnose se i na:

a) pomoćne i druge objekte koji su u funkciji glavnog objekta (garaže, ostave, septičke jame, bunari, bazeni, cisterne za vodu i sl.) ili su u funkciji odvijanja tehnološkog procesa u zgradi, koji se smatraju sastavnim delom nezakonito izgrađenog glavnog objekta i ozakonjuju se zajedno sa glavnim objektom, u skladu sa ovim zakonom,
b) objekte, odnosno izvedene radove za koje je organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdao rešenje o odobrenju za izvođenje radova[4],
c) podzemne vodove (podzemne instalacije), kao i na nadzemne vodove (nadzemne instalacije), ako po tehničkim karakteristikama i položaju predstavljaju samostalne objekte.

Sve u cilju javnog interesa za Republiku Srbiju.

Odredbe koje su karakteristične za Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata[5] mogu se sublimirati u sledećim navodima:

1. I pored odredaba Zakona o zaštiti prirode[6] koji u članu 35. zabranjuje izgradnju objekata uopšte u I stepenu režima zaštite, a vikendica posebno, u II stepenu režima zaštite, član 5. ovog zakona u stavu 1. začka 4. dozvoljava ozakonjenje objekata izgrađenih u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra (vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor). Ovom odredbom Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata postaje jedna vrsta lex specialis-a,[7] po maksimi da je zakon kojim se uređuje određena tema jači od zakona koji reguliše samo opšta pitanja.
2. Odredbe člana 6. ovog zakona dopunjene su odredbom da je provera vidljivosti na satelitskom snimku obavezna je za sve objekte koji su predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom od strane organa nadležnog za poslove ozakonjenja objekata. Takođe, svi objekti izgrađeni bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja o odobrenju izvođenja radova posle 27. novembra 2015. godine nisu predmet ozakonjenja u skladu sa odredbama ovog zakona i nadležni građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju, koje je izvršno danom donošenja, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
3. Odredbama člana 7. ovog zakona precizira se način izvršavanja rušenja nakon donošenja rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje za objekte za koje je postupak otpočet po rešenju o rušenju, na način da se Rešenje o rušenju objekta doneto od strane građevinskog inspektora na osnovu popisa i evidencije nezakonito izgrađenih objekata u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata[8] ne izvršava do konačnosti rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje u postupku pokrenutom na osnovu rešenja o rušenju.
4. Odredbe člana 10. ovog zakona, koje se odnose na predmet ozakonjenja objekta za koji vlasnik dostavlja dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja. A gde se kao odgovarajuće pravo smatra pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu, usaglašene su sa odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.[9] Govorimo o slučaju kada je predmet ozakonjenja nadziđivanje, pretvaranje zajedničkih prostorija zgrade u stan ili poslovni prostor ili pripajanje zajedničkih prostorija susednom stanu, gde se kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja izvod iz lista nepokretnosti za zgradu i sve posebne delove zgrade i dokaz propisan odredbama zakona kojim se uređuje održavanje stambenih zgrada o regulisanju međusobnih odnosa između vlasnika nezakonito izgrađenog objekta i skupštine stambene zajednice, osim za prostorije koje su dodeljene aktom ministarstva nadležnog za poslove odbrane o dodeli “nužnog smeštaja”.
5. Odredbe člana 11. ovog zakona, koje govore o utvrđivanja mogućnosti ozakonjenja u skladu sa odredbama ovog zakona, proširene su obavezama vlasnika nezakonito izgrađenog objekta da po utvrđivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, da dostavli i dokaz da je za svoj nezakonito izgrađeni objekat podneo prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu, ako se o tome ne vodi službena evidencija. Kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima. Kada je predmet ozakonjenja objekat za koji se u postupku ozakonjenja pribavlja saglasnost na tehnički dokument u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, vreme izgradnje, osim u skladu sa ovim zakonom, utvrđuje se i na način utvrđen propisom kojim se uređuju katastarski premer i katastar nepokretnosti i na osnovu overene izjave investitora kojom pod punom materijalnom, krivičnom i moralnom odgovornošću potvrđuje vreme izgradnje objekta.
6. Odredbe člana 12. ovog zakona, koje govore o načinu i postupku ozakonjenja proširene se postupkom u kojem Gradovi koji u svom sastavu imaju gradske opštine mogu poveriti sprovođenje postupka ozakonjenja gradskim opštinama, u skladu sa odredbama statuta te jedinice lokalne samouprave. Statutom jedinice lokalne samouprave određuju se objekti za koje rešenje o ozakonjenju može doneti gradska opština u sastavu grada, odnosno grada Beograda.
7. Odredbe člana 18. ovog zakona, koje govore o sadržaju Izveštaja o zatečenom stanju objekta koji se ozakonjuje koji se izrađuje za objekte proširene su kaznenom odredbom za privredno društvo ili drugo pravno lice koje je izradilo izveštaj o zatečenom stanju objekta, da ako je u izveštaj o zatečenom stanju objekta uneo netačne podatke, odnosno nije prikazao stvarno stanje i stepen završenosti objekta, po kojoj organ nadležan za ozakonjenje pokreće postupak za oduzimanje licence za odgovorno lice.
8. Odredbe člana 23. ovog zakona, koje govore o postupku pokretanja ozakonjenja vezane su isključivo za obaveštenje o vidljivosti objekta na satelitskom snimku koje nadležnom organu za vođenje postupka ozakonjenja dostavlja organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u skladu sa odredbama ovog zakona.
9. Odredbe člana 36. ovog zakona, koje govore o postupku upisa prava svojine proširene se napomenama da ako je predmet upisa prava svojine objekat sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra i izjavu vlasnika da se odriče prava na pokretanje sudskog spora, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju. Izjava o odricanju upisuje se u evidenciju katastra nepokretnosti u vidu zabeležbe, sa rokom važenja upisa sve dok postoji predmetni objekat i nije vezan za promenu vlasništva na objektu. Za upis prava svojine po osnovu ozakonjenja, kao i za utvrđivanje kućnog broja, ne plaća se administrativna taksa određena zakonom kojim se uređuju administrativne takse. Nadležni organ po službenoj dužnosti, u roku od tri dana od dana konačnosti rešenja kojim se odobrava ozakonjenje objekta ili dela objekta, dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra predlog za brisanje zabeležbe zabrane otuđenja za objekte. Po pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju, po zahtevu lica koja su upisala pravo svojine na objektu na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, briše se zabeležba u listu nepokretnosti da je svojina stečena na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.
10. Odredbe člana 37. ovog zakona, koje govore o postupku rušenja objekata izmenjene su tako da sada glase: Rušenje nezakonito izgrađenog objekta, u smislu ovog zakona, sprovodi se na osnovu konačnog rešenja o ozakonjenju kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje. U prethodnim odredbama ovog zakona Rušenje nezakonito izgrađenog objekta, moglo se izvršavati nakon pravnosnažno okončanog postupka ozakonjenja.
11. Odredbe člana 38. ovog zakona, koje govore o postupku rušenja objekata sada koriste odredbe o tome da po pravnosnažnom okončanju postupka kojim se vrši ozakonjenje nezakonito izgrađenog objekta, građevinski inspektor donosi zaključak o obustavi postupka izvršenja rešenja. Konačnim rešenjem kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje, stiču se uslovi za rušenje nezakonito izgrađenog objekta, odnosno dela objekta, o čemu nadležni organ dostavlja građevinskoj inspekciji u roku od tri dana od konačnosti tog akta. Građevinski inspektor je dužan da odmah po prijemu rešenja kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje, a najkasnije u roku od tri dana, donese rešenje o rušenju nezakonito izgrađenog objekta, odnosno dela objekta, ako takvo rešenje nije doneto. Kada se radi o objektu za koji nije moguće izvršiti rešenje o rušenju, građevinski inspektor je dužan da tu činjenicu konstatuje u rešenju o rušenju. Građevinski inspektor dostavlja svoje rešenje organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra i nadležnom organu lokalne poreske administracije, u roku od tri dana od dana donošenja rešenja. Po dobijanju navedenog rešenja, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje zabeležbu zabrane otuđenja.
12. Odredbe člana 39. ovog zakona, koje govore o postupku priključenja na infrastrukturu su u celosti izmenjene tako da ako objekat koji je privremeno priključen na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu i mrežu elektronskih komunikacija ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju, ne bude ozakonjen u skladu sa ovim zakonom, građevinski inspektor je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana po dobijanju akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje, primerak tog akta dostavi javnom preduzeću, javnom komunalnom preduzeću, privrednom društvu ili preduzetniku koji je privremeno priključio objekat na svoju mrežu, odnosno infrastrukturu. Javno preduzeće, javno komunalno preduzeće, privredno društvo ili preduzetnik dužno je da u roku od 30 dana od prijema navedenog akta, isključi objekat sa mreže odnosno infrastrukture na koju je privremeno priključen. Ranijim odredbama Objekat za koji se vodi postupak ozakonjenja mogao je privremeno, do pravosnažnog okončanja postupka ozakonjenja, biti priključen na elektroenergetsku, gasnu i mrežu elektronskih komunikacija ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju, u skladu sa uslovima iz odobrenja za priključenje.

Samostalnim članovima Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata[10] između ostalog određeno je:

1. U članu 25. da postupci ozakonjenja koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona. Lica koja su upisala pravo svojine na objektu na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole a nemaju ranije podnet zahtev kojim je objekat u postupku ozakonjenja, ne mogu podneti zahtev za ozakonjenje. Popis nezakonito izgrađenih objekata, kao i rokovi i sva postupanja u vezi sa istim, prestaju da važe stupanjem na snagu ovog zakona. Predmet ozakonjenja su i nezakonito izgrađeni objekti za koje se tokom uspostavljanja evidencije koju vodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, utvrdi da su vidljivi na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, a nisu popisani u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik RS”, broj 96/15). Ukoliko za objekte na kojima je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, u postupku ozakonjenja nadležni organ utvrdi da za predmetni objekat nije izdata potvrda o prijavi radova i dokaz o regulisanju međusobnih odnosa u vezi plaćanja naknade, odnosno doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, postupak ozakonjenja za deo objekta koji predstavlja odstupanje od izdate građevinske dozvole nastaviće se tek po dostavljanju dokaza o ispunjenju ova dva prethodna uslova.
2. U članu 26. da ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona objekat koji je predmet ozakonjenja ne bude ozakonjen, nadležni organ doneće rešenje kojim se zahtev odbija. Ako se objekat za koji nije doneto rešenje o ozakonjenju koristi za obavljanje privredne ili druge delatnosti koja iziskuje/podrazumeva boravak ili okupljanje većeg broja ljudi, a naročito ako se koristi za ugostiteljske delatnosti ili upotrebljava kao ugostiteljski objekat, nadležni organ doneće rešenje o zabrani korišćenja tog objekta, ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ ne izda rešenje o ozakonjenju za predmetni objekat. Zabrana traje do rušenja tog objekta.
3. U članu 27. da će se evidencija objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti uspostaviti se do 1. januara 2019. godine, i biće dostupna na digitalnoj platformi nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka.
4. U članu 28. da je nadležni organ za ozakonjenje dužan da za sve objekte koji su u postupku ozakonjenja po službenoj dužnosti dostavi organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra potvrdu da je objekat u postupku ozakonjenja, u cilju upisa zabrane otuđenja za te objekte u vidu zabeležbe, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

---

[1]U sredinu stvari (Preći odmah na stvar, na suštinu). Izvor: http://www.vokabular.org

[10](“Sl. glasnik RS”, br. 83/2018).

---

Autor: dr Zoran Birovljević

---

PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.