Svako od nas kada pomisli na kuhinju, sate pored šporeta, pa pakovanje hrane, ako je nosite sa sobom, naročito na posao, na pola spremanja će odustati, noseći se mišlju da je varijanta pekare, brze hrane, možda kantine u blizini posla, nešto što je brže, lakše i jednostavnije. Ima i onih koji smatraju da im više novca treba da nešto sami pripreme.
Međutim, često se dogodi da se neki višak na našim bokovima posvađa sa navedenim opravdanjima. U tom trenutku, svako obeća sebi, od danas zaista spremam hranu, merim gramažu, ali onda dolazmo do novog problema, gde pronaći recepte koji se brzo i lako spremaju, koji ne opterećuju kućni budžet, i koji možda ako u originalu sadrže neki sastojak koji ne spada u dijetalni, može biti modifikovan manje kaloričnim.
U potrazi za pravim receptima, možete provesti sate. Da ne kažemo i dane.
Mi smo u moru saveta i internet mesta rezervisanih za recepte, naišli na zanimljiv Instagram profil, a sada i sajt, Ane, dvadesetosmogodišnjakinje iz Beograda, koja je hobi pretvorila u jedan od najposećenijih profila sa izuzetno korisnim i niskobudžetnim receptima, pod nazivom “Ručak za 200 dinara”.
Da, dobro ste pročitali, našli smo upravo ono što će Vam dati na znanje da ukusan obrok ne mora puno da košta a uvek može da se spremi kod kuće, kontrolišući tačan unos hrane za koju znate da ste je Vi spremili, i kao što smo naveli, ako u originalu recepta pronađete nešto što je kalorično – zamenite drugim sastojkom! Nema izgovora.
Možda i Vama posluži kao inspiracija i dobijemo još jedan profil sličan onom o kojem danas pišemo.
Ana, marketing stručnjak oduvek je osećala magnetičnu privlačnost prema kuvanju.
Za sebe kaže da je hedonista, te su joj omiljena popodneva ona provedena pored voljene osobe uz domaću kuhinju i čašu vina.
Svoju ljubav prema kuvanju, utkala je i u naziv sopstevene firme „Lemon 8“ koji kada se pročita zvuči kao limunada. Da li zbog stabala limuna, ili sasvim slučajno, voli kada se nađe na tlu Grčke, koja je dodatno inspiriše.
Ukusna hrana iziskuje fizičku aktivnost, koju i sama praktikuje u slobodno vreme.
Odgovorila nam je na pitanja o nastanku ideje samog projekta, ličnom odnosu prema kuvanju, o pomoći drugima i kreiranju ukusnih recepata, ali i o tome šta predstavlja tajni sastojak kuhinje i srca.
1.Šta je osnova tvoje ideje, i zbog čega baš naziv “Ručak za 200 dinara”? Zbog čega ta granica nije pomerena na trista ili četiristo dinara
Baš je 200 dinara jer sam to nebrojeno puta izgovorila dok smo moj dečko i ja ručali ono što spremimo kod kuće, umesto da na pauzi za ručak na poslu odemo u restoran. Svaki put bih izgovorila “eto vidiš, sve ovo što jedemo košta 200 dinara, a da smo otišli u Proleće, koštalo bi nas dve ‘iljade!” Proleće je restoran blizu kancelarija gde smo tada radili. Verovatno nije baš svaki obrok bio 200 dinara, a ni u Proleću ne bismo platili baš dve hiljade, ali je to posle mnogo izgovorenih puta prešlo u internu šalu.
Jednog dana sam samo odlučila da kupim domen rucakza200dinara.com stranica je previše brzo porasla. 🙂
2. Tvoj odnos prema kuvanju? Da li je ljubav bitan sastojak ukusnog obroka?
Definitivno volim da kuvam. Još u osnovnoj školi sam imala žutu sveščicu gde sam beležila recepte koje sam isprobala. I tad sam volela da pravim specijalitete.
Onda sam za vreme fakulteta morala da počnem da spremam sama sebi, nakon što sam se odvojila od kuće i mamine kuhinje. Tad sam shvatila koliko je bolje, praktičnije i korisnije kuvati kod kuće, i koliko znači znati šta spremaš sama sebi i šta jedeš.
Sad mi je već to stil života. Uživam i u organizaciji svega toga, planiranju, nabavci, istraživanju gde kupiti kvalitetne namirnice, pa onda i u kuvanju, i u tome da spremim nešto što je ukusno, da isprobam nove stvari.
3. Da li novčano ograničenje prilikom nabavke namirnica utiče na kvalitet samog obroka?
Baš suprotno – uvek mislim da treba da se uloži u kvalitetnije namirnice, a da jela budu jednostavna i samim tim jeftinija. Na primer, uvek kupujem organska jaja. Najčešće jedem integralnu testeninu. Za svaki obrok gomilu salate. Kad god da sam u prilici, kupim organsko i domaće, na proverenim mestima, čak i kad je skuplje. Nisu to neke razlike u ceni za ono što dobijete u kvalitetu.
A s druge strane, nisu kvalitetni samo avokado, junetina, losos i bademi. Mnogo
namirnica koje NISU reklamirane kao «superhrana» su zapravo odlične. I naravno,
treba sve kombinovati. Ako se dobro organizujete, mnogo lepo može da se jede.
Ako se malo preračunate, svašta što se spremi kod kuće košta do 200 dinara po porciji. Pogotovo ako se malo potrudite, i ako malo razmislite oko toga šta ćete spremati. Sad i ne morate da razmišljate, razmišljam ja za vas!
4. Prilikom oživljavanja profila na društvenoj mreži Instagram, tvoja ciljna grupa bila je?
U skladu sa time kako je nastalo ime za blog – inicijalno sam želela da blog prate oni kojima se smučilo da bacaju pare na preskupu restoransku hranu ili im se smučila jedna te ista hranu po dostavama, pekarama, brzim hranama.
Verujem da svi zaposleni igde mogu da se poistovete.
5. Da li si očekivala dostignutu popularnost profila?
Definitivno nisam!
6. Zbog čega misliš da su se ljudi zainteresovali da prate baš tvoj profil I isprobavaju tvoje recepte?
Mislim da se ljudima sviđa koncept, to što za svaki recept predstavim troškove i dajem jasne instrukcije. Nema mnogo prazne priče, uglavnom je sve koristan sadržaj.
S druge strane, rekla bih da se ljudima sviđaju domaćinski recepti, i moj opušten pristup svemu tome. Pretpostavljam da im ceo paket deluje blisko.
7. Koja od beogradskih pijaca te inspiriše?
Svake subote porodično idemo na Kalenić i tamo kupujemo sve što nam treba za narednih nedelju-dve. Kalenić mi se čini neprevaziđen.
8. Da li misliš da bi tvoj blog sa receptima umnogome mogao da pomogne I studentima?
Javljali su mi se studenti, kažu da prate i da kuvaju. Nadam se da ih ima. Baš bih volela da studente inspirišem da kuvaju jer mislim da je mnogo bitno hraniti se kod kuće u tim stresnim godinama. Znam da je meni mnogo značilo.
Znam da ne spavaju, da piju kafe u nenormalnim količinama, da se truju energetskim pićima, sokovima, da jedu grickalice, slatkiše, da im je pekara često i doručak, i ručak i večera, a u međuvremenu možda dođe i neka pljeskavica. Ako ovo čita neki student: molim te prestani sa ovim navikama što pre, da te ne lupi u glavu kao što je mene lupilo. 🙂
9. Koji od svojih recepata najčešće pripremaš?
Ovih dana svakodnevno eksperimentišem da bih mogla da podelim nove stvari na stranici. Ali inače baš volim grašak, postan ili sa piletinom. Humus uvek imam u kući. Za vikend uvek kuvam supu.
10. Tvoj tajni sastojak u kuvanju? A u životu?
Ovo će baš da bude kliše, ali istina je: nema ničega bez ljubavi.
A druga «životna» stvar koju želim da poručim svima koji čitaju ovo: zapitajte se da li život koji živite, snovi koji sanjate i ciljevi koje jurite jesu zaista vaši, ili ste ih negde, usput, nesvesno, od nekog pokupili. Kad iskreno odgovorite na ovo pitanje, dođete do recepta za mir u životu.
11. Dalji planovi koje imaš za svoj blog?
Za sada ću da se koncentrišem na to da držim kontinuitet.
Volela bih da popularnost bloga, koja definitvno raste iz dana u dan, iskoristim pametno, u korist cele zajednice. Videćemo kako – imam svakojake ideje. 🙂
RUČAK ZA 200 RSD: INSTRAGRAM PROFIL
RUČAK ZA 200 RSD: VEBSAJT
Intervju priredila:
Marija Mijajlović
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Marija Mijajlović.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.