Prestanak verovanja da je čovek samo „produžena ruka mašine“ i bezosećajno stvorenje koje se u svakom trenutku može zameniti novom, produktivnijom jedinkom, naveo je organizacije da se zainteresuju za pružanje podrške zaposlenima koji su ostali bez posla usled proglašenja tehnološkim viškom.
Ovo interesovanje je najčešće predstavljeno kroz želju poslodavaca da pruže emotivnu podršku otpuštenima i potom ih obuče za traženje novog posla. Ipak, primećeni su i neki skriveni motivi, poput straha da će otpušteni tužiti kompaniju i time narušiti njen ugled, kao i namera da se široj javnosti pokaže rast etičke odgovornosti.
Ako zanemarimo aspekt kompanije i posvetimo se zaposlenima kao primaocima otkaza, gubitak posla može prouzrokovati najrazličitija emotivna stanja. Savetovališta mogu odigrati značajnu ulogu u prevazilaženju nekih strahova i nelagodnosti, pružiti psihološku podršku i pomoći osobi da lakše prevaziđe krizu.
Menadžment ljudskih resursa, kao naučna disciplina, daje teoretski prikaz emocionalnih stanja povezanih sa gubitkom posla i novonastalom nezaposlenošću.
Emocionalne faze nakon gubitka posla predvodi poricanje. Poricanje nastaje kada pojedinac odbija da se suoči sa realnošću i često se pita zašto se baš njemu ovo desilo. Slede ga žaljenje i depresija. Ova dva osećanja javljaju se usled preispitivanja sopstvenog znanja, stručnosti i veština. Otpušteni se suočava sa osećajem krivice – ubeđuje sebe da je premalo radio i zato ostao bez glavnog izvora prihoda. Bes je prouzrokovan prestankom samosažaljenja i potrebom da se za sopstveni neuspeh okrivi organizacija. Prihvatanje je poslednja emocionalna faza nakon gubitka posla i podrazumeva težnju za učenjem iz pređašnjeg iskustva. Izbegava se dalja analiza neuspeha i pažnja se preusmerava na traženje budućeg zaposlenja.
Period između trenutka gubitka posla i ponovnog zaposlenja može biti dugotrajan. U međuvremenu se javljaju emocionalne faze privikavanja na nezaposlenost. Prvu fazu odlikuju opuštanje i olakšanje. Pojedinac se suočava sa viškom slobodnog vremena koje može samostalno da rasporedi na željene aktivnosti koje nije mogao da upražnjava dok je bio u radnom odnosu. Kada proceni da je spreman, vraća se na tržište rada i fokusira napore na optimistično traganje za novim zaposlenjem. Sa rastom dužine i procesa traženja posla, raste i stepen nervoze, te se javljaju kolebanje i sumnjičavost. Dovodi se u pitanje mogućnost dobijanja poziva na razgovor za novi posao i preispituju se sopstveni potencijali. Poslednja faza, rezignacija, praćena je odustajanjem. Napori aktivnog traženja se znatno smanjuju, u skladu sa nedostatkom motivacije.
Kako bi se emocionalno stanje uravnotežilo, bitno je sagledati sopstvene sposobnosti i aktivno učestvovati u programima obuke za traganjam za novim zaposlenjem. Ovi programi najčešće uključuju obuku iz oblasti sastavljanja radne biografije, obuku za intervjue, ali i procenu sopstvenih sposobnosti i veština. Cilj svih programa je usmeren ka podizanju samopouzdanja nezaposlenih i obezbeđenju uslova za samostalno traženje novog posla koji je u skladu sa njihovima željama i kompetencijama.
Literatura:
- Bogićević Milikić, Biljana (2014), Menadžment ljudskih resursa, sedmo izdanje, Beograd, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet u Beogradu
- Latack, J. i Dozier, J (1986), After the Ax Falls: Job Loss as a Career Transition, The Academy of Management Review, 11 (2), strane: 375-392
Autor teksta: Katarina Stanojević.
*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri i HR & ECC blog, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Katarina Stanojević.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.