Majstor i Margarita

-Vi ste pisac? – zainteresovano upita pesnik.

Gost se namrgodi, pripreti Ivanu pesnicom, a onda reče:

-Ja sam majstor – postade najednom surov I izvuče iz džepa ogrtača potpuno zamašćenu kapicu sa slovom “M” izvezenim žutom svilom.

Tajanstvenog Majstora, gosta iz sobe 118 Bulgakovog romana čitalac upoznaje tek pred kraj prve knjige, od ukupno dve iz kojih se roman sastoji. Žitelj sobe 118 biva I ostaje predstavljen čitaocu kao Majstor, I premda se I sam odrekao svog imena, pisac odlučuje da taj podatak ostane u potpunosti prikriven do kraja knjige.

“Roman nad romanima” Bulgakov je stvarao punih jedanaest godina.

Samo delo sastoji se iz dve knjige koje su kumulativno pretočene u jedan roman.

https://postmodernism.livejournal.com/537402.html

Sistematizaciju pisac uređuje tako, da te dve celine možemo prvenstveno podeliti na dva trenutka kada se čitalac po prvi put neposredno upoznaje sa glavnim akterima priče. Prva knjiga- u kojoj upoznaje Majstora, kroz njegovo pripovedanje shvata kako sam Majstor spoznaje Margaritu, I druga knjiga- upoznavanje sa Margaritom Nikolajevnom, čija uloga postaje krucijalna u drugoj polovini romana, pa čak I neophodna kao takva. Margaritina uloga će u prelomnim trenucima pisanih redova dovesti do završetka romana, kakav mi poznajemo.

Takođe, nadrealno I magijsko koje dobija naznake u prvoj knjizi gradacijski se uvećava kako stranice odmiču da bi svoju kulminaciju doseglo u drugoj knjizi.

Teme koje predstavljaju fabulu dela su toliko kompleksne,a istovremeno veštim perom i Iakoćom pretočene u svojevrsno povezanu celinu.

Pitanja na koja saznajemo odgovore posmatrane iz piščeve perspektive jesu neka od pitanja koja su godinama unazad predmet žustre polemike dve široko definisane grupe ljudi, sa jedne strane to su pripadnici crkve,zagovornici biblijskog učenja, dok drugu grupu sačinjavaju lica koja se možda najšire mogu definisati kao naučnici različitih teorija i shvatanja, istoričari, ljudi koji pokušavaju da dokažu ili pak opovrgnu biblijsko učenje. U spektru odgovora koje delo nudi, utkana je I priča o ljubavi, žrtvi, nemiru, smrti, ili pak večnom smiraju I večnom životu negde izvan vremenskih I prostornih okvira koji su poznati I dostupni običnom čoveku.

Bulgakov pripovedanjem gradi sponu između istorije I mitova, delova narodnog folklora, segmenata biblijskog učenja koji se neverovatnom similarnošću dodiruju sa pripovedanim. Povezuje nadrealno I magijsko sa svakodnevnim.

Smestivši početak romana I zaplet kraj Patrijaršijskih ribnjaka, u Moskvi tridesetih godina 20. veka, oživevši Satanu koji se predstavlja pod imenom Voland, koji kao stranac stupa u naizgled sasvim običan razgovor sa dvojicom moskovskih pisaca, Bulgakov već na samom početku dela, uspeva da isprovocira I zagolica um čitaoca koji ostaje zamišljen pred večitim pitanjem: Da li postoji Satana, da li postoji Bog?

“Stranca” Volanda kroz Moskvu prati neobična svita, I nadasve širokoj publici čitalaca(pa čak I onima koji nisu pročitali roman) poznat lik, ogroman crni mačak (Behemot) koji govori, stoji na zadnjim šapama I pre svega predstavlja Sataninog slugu. Prilikom samog opisa ove nadrealne svite, možemo videti kako su segmenti mitova i narodnog verovanja oblikovali njihove neobične pojave.

Tako, na primer, jedan od Volandovih pomoćnika je I Azazel, biće iz jevrejske mitologije, koje je opisano kao pali anđeo, koji preobraćuje obične žene u veštice (pojedini ga smatraju I Sataninim slugom), što će se neminovno desiti I u samom romanu, prilikom njegovog susreta sa Margaritom. Azazel je, takođe, biće koje je poslužilo kao inspiracija za mnoga dela kinematografije.

Mesec kao motiv

Dominantan motiv romana jeste mesec. Okrugao I pun on plovi nad glavnim junacima ovog dela, on je nerazdvojno povezan sa sudbinom Ješue Hanocrija, pričom Pontije Pilata, Majstorom, I ostalim likovima kojima je život udahnut na stranama romana.

Čuveni godišnji bal kod Satane, održava se u Noći punog Meseca, okrugli dukat mori glavne junake, njegova pojava im oduzima san I donosi nespokoj.

I sam pisac govori: “Mesec gospodari I poigrava se, mesec skakuće I veseli se.”

Pored svega, staza koja vodi ka punom mesecu dovodi do jednog susreta u Bulgakovom romanu, koji bi pojedinci mogli da okarakterišu I kao kontroverzan. Naime, mesečeva staza na tom putu spaja dva veoma zanimljiva lika koji će stupiti u “večni razgovor”. Jedan od njih je Ješua Hanocri, mogli bi čak reći, istorijski Isus, a drugi je Pontije Pilat, peti prokurator Judeje.

Čitava priča, koja je nadasve poznata, pod novim okolnostima našla je svoje mesto u pisanim redovima romana, čuvena priča, o svetom gradu Jerušalajimu, brdu Golgota, prazniku Pasha, Ješui Hanocriju, Pontiju Pilatu, čitava priča koja stvara roman u romanu, roman koji je napisao čuveni Majstor.

Istorijski osvrt- Istorijski Isus[1]

“Tokom vekova[2] teolozi su u vezi sa tim razvijali doktrine, imali sabore vaseljenske i druge koje crkve organizuju. Dakle, tu ima jako puno nagomilane tradicije i učenja koji, umesto da nam pomažu da razumemo istorijskog Isusa, nam u stvari odmažu, jer se ne bave istorijskim nego postistorijskim Isusom – Hristom vere, zapravo. I meni je ta distinkcija bila jako važna, jer ono što je mene zanimalo jeste istorijski Isus, dakle Ješua ha Nocri, Jevrejin koji je živeo u prvoj trećini prvoga veka…”

“On sam[3] kao istorijska ličnost je bio jedna izuzetno zanimljiva ličnost. Ono što ljudima često izmiče iz vidokruga kada se bave samo Hristom vere, je da je ta istorijska ličnost dovoljno zanimljiva, dovoljno upečatljiva, dovoljno originalna da zavređuje našu pažnju. S druge strane, teološki gledano, Isus je u punom smislu bio i bog i čovek.”- Milan Vukomanović

Ljubav Majstora I Margarite

Priča kojom je roman isprepletan, jeste priča o ljubavi. Bulgakov u svom delu ljubav na nedvosmislen način prikazuje kao osećanje koje je nepobedivo,a sa druge strane kao osećanje koje može pobediti sve što predstavlja prepreku njegovom ostvarenju.

Uz ljubav on vezuje neizmernu sreću, spremnost na nesebičnu žrtvu I lako odbacivanje I odricanje od svega onoga što čini tu ljubav manje mogućom ili pak nemogućom.

Upravo ta jednostavnost odlučivanja, jednostavnost postupanja do koje ovo osećanje dovodi čini je uzvišenom.

Margarita Nikolajevna I Majstor u romanu doživljavaju ono što se popularno naziva“ljubav na prvi pogled”. Na moskovskim ulicama, sreću se sasvim slučajno, ili ipak sasvim namerno, jer ovaj roman ruši sve predrasude o nepostojanju više sile. Njihova ljubav učiniće ove junake herojima koji za svoju žrtvu bivaju nagrađeni zajednicom u večnosti.

Njihova ljubavna priča oslikana u duhu vremena u kojem je smeštena radnja romana, može se veoma lako preslikati I na današnje vreme- što je čini vanvremenskom.

Savremeni Majstor I Margarita

Pitanje koje se neizostavno mora postaviti, a koje se simultano nadovezuje na ljubavnu priču iz Bulgakovog dela, jeste pitanje: Da li postoje savremeni Majstor I Margarita?

I šta su zapravo Majstor I Margarita? Da li njih moramo posmatrati samo kroz odnos I ljubav muškarca I žene, ili njihov odnos ipak može biti posmatran kao jedna personifikacija ljubavi?

Društvo danas, pitanje moralnog , I međuljudski odnosi, veoma lako bi mogli ponovo biti karta za “Volandov dolazak” u neku evropsku prestonicu 21. veka, ali ipak izgleda da ni on ne ostaje ravnodušan pred ljubavlju, u koliko je istinska, naravno.

U koliko se odlučimo da ovi likovi u stvari predstavljaju personifikaciju ljubavi, I njeno oživljavanje u tipičnim odnosima I okruženju, onda sigurno možemo reći da Majstor I Margarita žive I danas, čak šta više možemo ih sresti na svakom koraku.

Oni su dakle, I danas danas veoma živi I veoma stvarni, kreću se istim ulicama kojima i mi prolazimo, možda se čak okrznemo o njih u prolazu, oni se nalaze I u nama samima.

To može biti istinska I bezuslovna ljubav u bilo kom od svojih oblika. Ljubav prema partneru, porodici, poslu…

Majstor svojim romanom koji je I nagrada I kazna, uspeva da pobedi sebe- do takvog ishoda dovodi ljubav, naravno! On uspeva da zajedno sa Margaritom pronađe večni mir na nekom mestu koje se proteže izvan granica ljudima poznatog, uspeva da oslobodi večne kletve Pontija Pilata, petog prokuratora Judeje, koji sa svojim vernim psom kao saputnikom dve hiljade godina čeka na obećani san, koji mu izmiče u noći punog meseca.

Roman- nagrada I kazna ostaje, pod nekim nadrealnim okolnostima uz Majstora od početka do kraja knjige, jer ipak: “Rukopisi ne gore!”

Elena Martinjuk – “Rukopisi ne gore”

Posetioci prošlogodišnje Noći muzeja, koja se sada, već tradicionalno održava u Beogradu, imali su priliku da kroz izložbu fotografija slikarke Elene Martinjuk uplove u magičan svet Bulgakovog romana.

Vodeći se čuvenom rečenicom ovog dela: “Rukopisi ne gore”[4], moskovska slikarka[5] je u saradnji sa ruskim Domom Bulgakova odlučila da istoimena izložba predstavlja svojevrsnu rekonstrukciju romana Majtor I Margarita viđenog iz njene perspektive.

– Ideja da napravim fotografije prema romanu se nije pojavila slučajno. Ja svakoga dana hodam po stepenicama kojima je koračao sam Mihail Afanasijevič Bulgakov, šetam oko jezera koje se nalazi na pet minuta od muzeja, a moj studio gleda u vrata čuvenog “lošeg stana” opisanog u knjizi. U celom prostoru u kojem ja radim je prisutna magija tog romana, zato su se ideja i želja da napravim fotografije prema romanu pojavili onda kada sam počela da tražim stvaralačko rešenje za inspiraciju koja me je preplavila – Helena Martinjuk[6]

Izvori:

Izvor fotografija:

https://postmodernism.livejournal.com/537402.html

[1] https://pescanik.net/istorijski-isus/

[2] https://pescanik.net/istorijski-isus/

[3] https://pescanik.net/istorijski-isus/

[4] https://postmodernism.livejournal.com/537402.html

[5] http://elenamartynyuk.ru/index.php

[6] https://www.blic.rs/kultura/vesti/pogledajte-kako-je-roman-majstor-i-margarita-oziveo-na-fotografijama-ruske-slikarke/sb4dx2x

Autor teksta:

PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.
PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.

*Napomena: Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, podstiče mlade, svoje članove da učestvuju u edukativnim aktivnostima, nakon čega mogu pisati stručne tekstove ili one koji će predstaviti njihovu svakodnevicu, njihovo iskustvo, preneti priču koja će pomoći i drugima, njihove dobi da lakše razumeju svet oko sebe, ili nauče nešto novo. Tako je u okviru udruženja nastao projekat a potom i deo koji pruža našim članovima da upravo pišu o stvarima koje ih okružuju na način da drugima prenesu svoje iskustvo. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Marija Mijajlović.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.