Sudska nadležnost je utvrđena ustavom i zakonom. Postoji a) objektivna i b) subjektivna sudska nadležnost.
- Objektivna nadležnost obuhvata delokrug poslova pravosudnih organa (racionalna raspodela nadležnosti između različitih vrsta pravosudnih organa, sudova, tužilaštva).
- Subjektivna nadležnost obuhvata prava i dužnost postupanja u određenoj pravnoj stvari.[1]
Podela nadležnosti po kriterijumu odnosa između državnih pravosudnih organa (sudova): apsolutna nadležnost, relativna nadležnost, stvarna nadležnost, mesna nadležnost, funkcionalna nadležnost.
- Apsolutna nadležnost: svaki sud u Republici Srbiji mora biti aposlutno nadležan. Ne može biti nadležan strani sud, drugi organ i drugi državni organ u Republici Srbiji, već samo sud ima svoju apsolutnu nadležnost.
- Relativna nadležnost: obuhvata sud koji na osnovu vrste i stepene, područja za koje je osnovan postupa u konkretnoj pravnoj stvari (stvarna, funkcionalna, mesna) nadležnost.[2]
- Stvarna nadležnost: obuhvata sudove opšte nadležnosti. Stvarnu nadležnost određuje predmet spora, svojstvo subjekata, vrednost predmeta spora. Dok u krivičnim stvarima, zavisi od težine učinjenog krivičnog dela, i drugih karakteristika predmeta krivičnog postupka.
- Mesna nadležnost: obuhvata prava i dužnosti suda da na određenoj teritoriji vrši svoju dužnost. Može biti: personalna i stvarna mesna nadležnost. Personalna, u slučaju kad mesna nadležnost zavisi od odnosa stranke i teritorije suda. Stvarna, kad određenje mesne nadležnosti zavisi od odnosa obeležja pravne stvari i teritorije suda.[3]
- Funkcionalna nadležnost: obuhvata raspodelu poslova istog suda u istoj pravnoj stvari, kao i raspodelu delatnosti među sudovima različitog stepena povodom iste pravne stvari.
Nadležnost sudova u Republici Srbiji:
- Nadležnost osnovnog suda,
- Nadležnost višeg suda,
- Nadležnost apelacionog suda,
- Nadležnost privrednog suda,
- Nadležnost Privrednog apelacionog suda,
- Nadležnost prekršajnog suda,
- Nadležnost Prekršajnog apelacionog suda,
- Nadležnost Upravnog suda,
- Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda.
- Nadležnost osnovnog suda
Osnovni sudovi su stvarno nadležni da sude u prvom stepenu: za krivične stvari, građanske stvari, i za radne sporove. Za krivične stvari: učinjena krivična dela za koje je predviđena glavna kazna novčana kazna ili kazna zatvora do deset godina i deset godina. Za građanske stvari, koje obuhvataju građanski, izvršni i vanparnični postupci. Dok, za radne sporove osnovni sud ima stvarnu nadležnost povodom zasnivanja, već postojanja ili pak prestanka radnog odnosa, sva prava i obaveze iz radnog odnosa.
Osnovni sudovi su funkcionalno nadležni da sude u prvom stepenu: oko odlučivanja prihvatanje molbe za prestanak mere beznednosti, pružanje pravne pomoći građanima.
- Nadležnost višeg suda
Viši sudovi su stvarno nadležni da sude u prvom stepenu za: krivične stvari, građanske stvari, upravne stvari, i za radne sporove. Za krivične stvari: učinjena krivična dela za koja je glavna kazna predviđena predviđena kazna zatvora preko deset godina, i učinjena krivična dela za koje je predviđena blaža kazna ali su raspoređena u nadležnost viših sudova. Za građanske stvari: svi sporovi vezani za osporavanja ili utvrđivanje očinstva ili materinstva, sporovi o autorskim i srodnim pravima, zaštit pronalazaka, uzoraka, modela i žigova. Za upravne stvari: svi sporovi vezani sa matičnim evidencijama. Za radne sporove, Viši sudoi su nadležni da sud zbog štrajka, kolektivnih ugovora i obaveznog socijalnog osiguranja.
Viši sudovi su funkcionalno nadležni da sude u prvom stepene: odlučuju o molbi za prestanaka mere bezbednosti, izvršavaju krivičnu presudu inostranog suda, odlučuju o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja, odlučuju o zabrani rasturanja štampe I širenja informacija sredstvima javnog informisanja.[4]
- Nadležnost apelacionog suda
Apelacioni sud ima nadležnost da odlučuje u drugom stepenu: o žalbama i o sukobu nadležnosti nižih sudova sa svog područja.[5]
- Nadležnost privrednog suda
Privredni sudovi su stvarno nadležni da sude u prvom stepenu: u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, sporovima o autorskim i srodnim pravima, sporovima o stranim ulaganjima, o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutrašnjima vodoma i sudi druge sporove određene zakonom.
Privredni sudovi su funkcionalno nadležni da sude u prvom stepenu: i vodi postupak za upis u sudski registar pravnih lica i drugih subjekata, vodi postupak stečaja i reorganizacije, I vrši druge poslove određene zakonom.
- Nadležnost Privrednog apelacionog suda
Privredni apelacioni sud ima nadležnost da odlučuje u drugom stepenu: o žalbama na odluke privrednih sudova, i o sukobu nadležnosti i o prenošenju nadležnosti privrednih sudova.
- Nadležnost prekršajnog suda
Prekršajni sudovi su stvarno nadležni da sude u prvom stepenu: ako nije nadležan organ uprave, i odlučuje o žalbama na odluke prekršajnog postupka donetog u organe uprave.
- Nadležnost Prekršajnog apelacionog suda
Prekršajni apelacioni sud je nadležan da odlučuje u drugom stepenu: o žalbama na odluke prekršajnih sudova, i o sukuovu prenošenja mesne nadležnosti prekršajnih sudova.
- Nadležnost Upravnog suda
Upravni sud je stvarno nadležan da sudi u prvom stepenu: u upravnim sporovima.[6]
- Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda
Vrhovni kasacioni sud je nadležan da odlučuje u drugom stepenu: u suđenju, i izvan suđenja. Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda u suđenju odlučuje o vanrednim pravim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije, i odlučuje o sukobu nadležnosti između sudova. Izvan suđenja, Vrhovni kasacioni sud ima nadležnost da imenuje sudije Ustavnog suda, daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, i da utvrđuje načelne pravne stavove, zbog jedinstvene sudske primene prava.[7]
Izvori:
Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – dr. zakon, 13/2016 i 108/2016), (čl. 24, 29, 30, 31)
„Sudsko pravo“, dr Sreto Nogo, Megatrend univerzitet, Beograd, 2010. godine, 93, 96 strana.
http://arhiva.mpravde.gov.rs/lt/articles/pravosudje/atlas-pravosudja-republike-srbije/nadleznost-sudova.html , pristup sajtu 14.06.2017. i 15.06.2017. godine
[1] „Sudsko pravo“, dr Sreto Nogo, Megatrend univerzitet, Beograd, 2010. godine, 93 str.
[2] http://arhiva.mpravde.gov.rs/lt/articles/pravosudje/atlas-pravosudja-republike-srbije/nadleznost-sudova.html , pristup sajtu 14.06.2017. godine
[3] „Sudsko pravo“, dr Sreto Nogo, Megatrend univerzitet, Beograd, 2010. godine, 96 str.
[4] http://arhiva.mpravde.gov.rs/lt/articles/pravosudje/atlas-pravosudja-republike-srbije/nadleznost-sudova.html, pristup sajtu 15.06.2017. godine
[5] Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – dr. zakon, 13/2016 i 108/2016), (čl. 24).
[6] Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – dr. zakon, 13/2016 i 108/2016), (čl. 29).
[7] Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – dr. zakon, 13/2016 i 108/2016), (čl. 30-31).
Autor teksta: Jelica Kusmuk.
*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Jelica Kusmuk.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.