Svaki čovek provede veliki deo svog života na radnom mestu. Iz tog razloga se javila potreba i obaveza društva i države da stane u zaštitu zaposlenih lica.
U savremenim radnim zakonodavstvima, nakon dugotrajne borbe radničkih udruženja, ova vrsta zaštite ulazi u osnovna prava zaposlenih. Danas se bezbednost i zdravlje na radu vezuje za uslove rada koji treba da osiguraju fizički i moralni integritet osoba na radu, odnosno normalno obavljanje rada.
U Republici Srbiji poseban značaj po tom pitanju ima Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (u daljem tekstu BZR). Ovaj BZR uređuje prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih, način organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu, evidentiranje, saradnju i izveštavanje, nadzor, kaznene odredbe i drugo.
Da bismo uopšte mogli govoriti o bezbednosti i zdravlju na radu moramo prvo odrediti taj pojam. Izraz bezbednost i zdravlje na radu je definisan u 4. članu BZR: ”Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.’’[1]
BZR pruža zaštitu svim zaposlenim licima bez obzira na to gde rade i koje poslove obavljaju. Primena propisa o bezbednosti i zaštiti zdravlja zaposlenih je u interesu i zaposlenog i poslodavca. Jer samo zdrav i bezbedan čovek može sebi i svojoj porodici obezbediti egzistenciju a samim tim i biti uspešan u svom poslu.
‘’U članu 5. BZR’’[2] naročito se navodi koja to lica imaju pravo na bezbednost i zdravlje na radu:
1) zaposleni;
2) učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.);
3) lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji;
4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji;
5) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada;
6) lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom;
7) lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.
Zakon o BZR predviđa postojanje preventivnih mera i uslova, koje se moraju ispuniti radi otklanjanja rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih i/ili njihovog svođenja na najmanju moguću meru.
BZR propisuje posebna prava, obaveze i mere koje se tiču bezbednosti i zdravlja na radu a odnose se na mlade, zaposlene žene za vreme trudnoće, osobe sa invaliditetom I druge. Ove mere propisuje minister nadležan za rad i tiču se obezbeđivanja savremenih tehničkih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava.
OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVACA:
Izraz poslodavac je definisan u 4.čl. BZR gdje se navodi da je ‘’poslodavac domaće ili strano pravno lice, odnosno fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno ili više lica.’’[3] Obaveze poslodavaca se ogledaju u prevenciji tj. u obezbeđivanju mera na radnom mestu i u radnoj okolini u cilju sprečavanja ili smanjenja rizika na radu.
Zakonom o BZR se propisuju mere koje kao obavezu sprovođenja imaju poslodavci i koje su nabrojane u ‘’članu 15. BZR’’[4]:
1) aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;
2) zaposlenom odredi obavljanje poslova na radnom mestu na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
3) obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno da u takvim slučajevima donese odgovarajuća uputstva za bezbedan rad;
4) osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;
5) obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
6) obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu u ispravnom stanju;
7) angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline;
8) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom;
9) obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti;
10) zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih;
11) obezbedi mere zaštite od požara, spasavanje i evakuaciju u skladu sa posebnim zakonom.
”Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.’’[5] U izradi akta učestvuju stručnjaci koji imaju licencu za rad; lekar medicine rada; rukovodilac službene bezbednosti rada I predstavnik zaposlenih. Postupak i rokove preventivnih i periodičnih pregleda i provera opreme za rad kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline propisuje minister nadležan za rad.
Subjekti, obavezni da primenjuju propisane mere zaštite, pored poslodavaca su i proizvođači oruđa za rad. Oni su u obavezi da prilože upustva za upotrebu tih sredstava za rad. Postoji pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad kojim se ”propisuju minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera pri korišćenju opreme za rad.’’[6]
PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH:
‘’Zaposleni jeste domaće ili strano fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja.’’[7]
Prema Zakonu ‘’zaposleni ima pravo’’[8]:
1) da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu;
2) da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti.
Zaposlena lica kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu čiji je zadatak da poslodavcu daju predloge o pitanjima u vezi sa bezbednošću i zdravljem, zatim da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje rizika, da zahtevaju vršenje inspekcijskog nadzora itd. Da bi jedno lice moglo da obavlja ove poslove BZR propisuje da ono mora da polaže odgovarajući stručni ispit pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za rad koji ujedno određuje program, način i visinu troškova polaganja ispita.
‘’Ministar nadležan za rad rešenjem izdaje licencu:’’[9]
1) pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz člana 40. Zakona o BZR;
2) pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline;
3) odgovornom licu u pravnom licu iz tačke 2) ovog člana.
‘’U sastavu ministarstva nadležnog za rad obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, koja obavlja poslove državne uprave sa ciljem unapređivanja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno smanjenja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.’’[10]
Radi unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, BZR predviđa određena nacionalna priznanja iz ove oblasti kao sto su: povelja ”28. april”, plaketa ”28.april i pohvalnica ”28. april”. Ova priznanja se dodeljuju pravnim i fizičkim licima, Odboru za bezbednost i zdravlje na radu, organizacijama i udruženjima za dostignuća u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na osnovu date inicijative (od pravnih i fizička lica, preduzetnika, organizacija zaposlenih i poslodavaca i drugih udruženja) Upravi za bezbednost i zdravlje na radu koja dostavlja predlog za dodelu priznanja ministru nadležnom za rad i ministar na osnovu tog predloga propisuje sadržinu i izgled nacionalnog priznanja. Priznanja se dodjeljuju 28. aprila odnosno na Dan bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji.
NADZOR
Zakon o BZR u članu 61. predviđa inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona, tehničkih i drugih mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, kao i nad primenom mera o bezbednosti i zdravlja na radu utvrđenim aktom o proceni rizika, opštim aktom poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, a koje vrši ministarstvo nadležno za rad preko inspektora rada.
KAZNENE ODREDBE
Kaznenim odredbama predviđaju se odgovarajuće sankcije za nepoštovanje odredaba ovog zakona. Tako je zakonskim minimum i maksimum (10.000 din do 1.000.000 din, Zakon o BZR) u izricanju novčanih kazni data mogućnost prekršajnom organu da u zavisnosti od težine konkretnog prekršaja odredi novčani iznos kazne.
Koliki je značaj bezbednosti i zdravlja na radu govori nam i činjenica da se ovo pravo garantuje brojnim međunarodnim (PESK-Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima; MOR-Međunarodna organizacija rada; ESP-Evropska socijalna povelja) i domaćim pravnim propisima te stoga nikako ne smijemo da zaboravimo da je bezbednost i zdravlje na radu recipročno produktivnosti rada.
Izvori:
[1] Čl. 4.(4), Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, ” Sl.glasnik RS”, br.101/2005 i 91/2015
[2] Čl. 5. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, ” Sl.glasnik RS”, br.101/2005 i 91/2015
[3] Čl.4.(2), Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, ” Sl.glasnik RS”, br.101/2005 i 91/2015
[4] Čl.15., Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, ” Sl.glasnik RS”, br.101/2005 i 91/2015
[5] Čl.13., Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, ” Sl.glasnik RS”, br.101/2005 i 91/2015
[6] Čl.1., Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad, ”Sl.glasnik RS, br.23/2009, 123/2012 i 102/2015
[7] Čl. 4.(1), Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, ” Sl.glasnik RS”, br.101/2005 i 91/2015
[8] Čl. 32.(2), Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, ” Sl.glasnik RS”, br.101/2005 i 91/2015
[9] Čl. 55., Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, ” Sl.glasnik RS”, br.101/2005 i 91/2015
[10] Čl. 59., Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, ” Sl.glasnik RS”, br.101/2005 i 91/2015
Autor teksta: Petar Tešić.
*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Petar Tešić.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.