Lifestyle

Lepota življenja

/

S obzirom na to da sam letnje dete, čim osetim prve talase toplote i miris mora (lavandu, so, ruzmarin itd.) mogu slobodno da kažem da je mnogo savršenih dana u mom životu. Još u ranom detinjstvu otkrila sam sposobnost primećivanja uglavom lepih stvari i beleženja nekih događaja koji bi mi izmamili osmeh, probudili neku uspomenu ili doneli pozitivnu energiju, zahvalnost, ljubaznost i sve te važne vrednosti, ljubav uz koju sam rasla. Vremenom sam stekla neke navike pa jutrom obično uživam u laganoj muzici, omiljenoj ovsenoj kaši i sestrinom glasu “preko žice”. U tim trenucima zahvaljujem savremenoj tehnologji, eri interneta i skajpa koja nam pruža mogućnost da pijemo kafu bez obzira na kilometre i daljinu koja nas razdvaja. Preostalo vreme provodim na mestima koja me ispunjavaju, pa predlažem nekoliko omiljenih, uz par fotografija koje će upotpuniti doživljaj i preneti delić atmosfere. Prvo mesto zauzima Kalenić pijaca, cvetna oaza prepuna raznovrsnih mirisa i ukusa. Bilo da ste ljubitelji voća, povrća, cveća ili začina, ovo mesto će vas očarati i sigurno rezervisati kartu za povratak. Na Kaleniću ćete potrošiti više nego što planirate, ali ćete se kući vratiti bogatiji jer ovo mesto ima dušu i na neki neopisiv način šarmira posetioce. Drugo mesto dodeljujem lokalnim kafićima. Baš tu na uglu Kalenića gde uživam u domaćoj kafi, citrusnim mirisima i izvrsnim pekarskim delicijama od vanile, cimeta, jabuke, čokolade. Ima li šta lepše od mirisnog jutra, u kojima je jedina dilema opredeliti se za slani ili slatki doručak, dok u pozadini svira neka divna muzika koja vas navodi da zaigrate, ili bar na neki način ispratite ritam? Treće pripada vodi, bazenima ili reci. Mestima šarenih peškira, mornarskih majica, japanki, mirisa letnjih kremi za sunčanje i preplanulih ljudskih figura. Plavetnilo koje se širi pred očima budi maštu, mami osmeh i poziva telo da se što pre prepusti letnjem izazovu, plivanju i ronjenju dok usne ne dobiju boju zrelih šljiva, a prsti ne postanu beli poput zimskih pahulja. Obožavam te spontane dane, bez planova, satnica, pravila i obaveza. Najčešće vikende, čija je najveća vrednost sloboda u kojoj se najlakše snalazim. Ispunjeni bojama, glasovima dragih ljudi, sportskim aktivnostima, kulinarskim veštinama i kreativnim inovacijama, u potpunosti doprinose da se osećam ispunjeno, sretno i voljeno, što zapravo i jeste smisao i definicija mog savršenog dana. Pitam se da li se krećemo na istim mestima? Koja je vaša definicija savršenog dana i da li šta vam od svega ovoga izgleda vredno, da ga želite? Autor teksta: PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, podstiče mlade, svoje članove da učestvuju u edukativnim aktivnostima, nakon čega mogu pisati stručne tekstove ili one koji će predstaviti njihovu svakodnevicu, njihovo iskustvo, preneti priču koja će pomoći i drugima, njihove dobi da lakše razumeju svet oko sebe, ili nauče nešto novo. Tako je u okviru udruženja nastao projekat a potom i deo koji pruža našim članovima da upravo pišu o stvarima koje ih okružuju na način da drugima prenesu svoje iskustvo. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Dragana Ilić. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Pravni blog

PROTIVPRAVNOST

/

Protivpravnost je protivljenje ljudskog ponašanja bilo kojoj pravnoj normi. Ona je zajednički element svim kažnjivim ponašanjima za koja je propisana javnopravna ili neka druga pravna sankcija. Sa stanovišta krivičnog prava, protivpravnost je vrednosni, normativni element krivičnog dela i ukazuje na odnos ljudskog ponašanja prema pravnom poretku. Protivpravnost je ono ljudsko ponašanje kojim se postupa suprotno propisanoj pravnoj normi, i time povređuje pravno dobro, radi čije zaštite je i propisana odgovarajuća krivičnopravna norma. Predstavlja jedan od osnovnih elemenata pojma krivičnog dela, jer se smatra da je protivpravnost jedan od razloga zašto se neko ponašanje karakteriše kao krivično delo, a krivičnim delom se smatra ono čovekovo ponašanje koje sa stanovišta društva smatra nedopustivim, zabranjenim delom, jer ugrožava osnovne društvene vrednosti čoveka. Ona se shvata kao povreda vrednih dobara koja su zaštićena pravim poretkom. Tu se pronalazi sociološki aspekt krivičnog dela, koji se ispoljava u kriminalnom ili antisocijalnom ponašanju. Postoji kao formalna i materijalna protivpravnost. Zakonodavac će kao krivično delo, propisati samo ono ponašanje koje sa stanovišta pravnog poretka zabranjeno i to će biti formalna protivpravnost. Zatim je potrebna i materijalna protivpravnost, a to znači da se ugrožava ili povređuje neko pravno dobro, bilo individualno, bilo društveno. Moguće je da je neko ponašanje protivpravno, ali da nije propisano kao krivično delo nego kao privredni prestup, prekršaj, disciplinsko delo ili građanskopravni delikt. Delo koje je propisano kao krivično delo biće uvek i protivpravno, jer je njegova protivpravnost bila razlog da bude propisano kao krivično delo. Protivpravnost se pretpostavlja. Kada lice stvori sliku obeležja pojedinog krivičnog dela, u praksi se protivpravnost utvrđuje u negativnom smislu, proverava se da li postoje razlozi koji u konkretnom slučaju dovode do njenog isključenja. Razlozi (osnovi) isključenja protivpravnosti, dovode do toga da učinjeno delo, iako u svemu odgovara zakonskom opisu krivičnog dela, nije krivično delo. Opšti razlozi– koji se mogu primeniti na sva krivična dela, a to su: Delo malog značaja – ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije; Nužna odbrana – ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad; Krajnja nužda – kad je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo; Sila i pretnja – svaki spoljni pritisak na volju isključuje sprovođenje vlastite volje,tako sila predstavlja primenu snage prema nekom licu kako bi se ono prinudilo na neku radnju, a pretnja je stavljanje u izgled pričinjavanja nekog zla osobi kojoj se preti, kako bi se ona prinudila da određeno postupi. Posebni razlozi– koji nisu predviđeni zakonom, ali se do njih došlo u teoriji, ili ih poznaju strana zakonodavstva, a koji u principu nisu sporni i mogu se primenjivati i u našem pravu, to su: Pristanak povređenog; Zakonita naredba pretpostavljenog; Obavljanje službene dužnosti; Dozvoljeni rizik; Vršenje roditeljskog prava; Obavljanje lekarske intervencije. U svim ovim slučajevima je isključena protivpravnost kod ovakvih ponašanja (postupanja), osim ako lice ne postupa sa nekim posebnim razlogom koji nije dozvoljen ili ako svojim postupanjem dovodi u opasnost drugo lice, tada će se raditi o protivpravnim postupcima. Svako može svojim pravnim dobrima (životom, telom, stvarima, itd.) da raspolaže po slobodnom opredeljenju, uključujući i uništenje svojih pravnih dobara. Utvrđivanje postojanja ili isključenja protivpravnosti predstavlja tanku i osetljivu granicu, pa je uvek neophodno je da se sprovede ispitivanje da li postoje razlozi za isključenje protivpravnosti u svakom konkretnom slučaju. Izvori: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/reg/viewAct/cfea63a3-cb76-4723-9308-0b071a3f3f78 Autor:  PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Nataša Stanćev. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Pravni blog

REHABILITACIJA

/

Rehabilitacija je postupak uspostavljanja ranijeg statusa neosuđivanog građanina Republike Srbije, koji je osuđeno lice imalo pre krivične osude. Izvršenjem kazne ili druge sankcije trebalo bi da se steknu uslovi da se osuđeno lice u svojim pravima izjednači sa ostalima. Institutom rehabilitacije se postiže otklanjanje pravnih posledica osude po osuđeno lice. Razlog za primenu rehabilitacije je što nije humano otežavati resocijalizaciju učiniocu nekog krivičnog dela, koji se primerno vladalo posle izvršavanja kazne, dakle, cilj je što uspešnije uključivanje u društveni život. Rehabilitacija je neophodna zato što osuđeni i posle izvršene kazne trpi posledice osude, i nalazi se u nejednakom položaju u odnosu na okolinu. Radi se o fikciji neosuđivanosti učinioca. Prema Krivičnom zakoniku, postoje dve vrste rehabilitacije: Zakonska rehabilitacija – koja je obavezna. Ona nastaje po sili zakona, protekom određenog vremenskog perioda od osude u korist lica, koja ranije nisu bila osuđivana ili koja se po zakonu smatraju neosuđivanim, pod uslovom da lice nije u međuvremenu učinilo novo krivično delo. Zakonska rehabilitacija nastupa:  1) ako lice koje je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne ili kojem je izrečena sudska opomena, u roku od godinu dana od pravnosnažnosti presude, odnosno rešenja ne učini novo krivično delo; 2) ako lice kojem je izrečena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja, ne učini novo krivično delo; 3) ako lice koje je osuđeno na novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja vozačke dozvole ili kaznu zatvora do šest meseci, u roku od tri godine od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo; 4) ako lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko šest meseci do jedne godine, u roku od pet godina od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo. 5) ako lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo. Sudska rehabilitacija – koja je fakultativna. Ostvaruje se na osnovu sudske odluke, na osnovu zahteva koja podnosi osuđivano lice. Sud će dati rehabilitaciju ako nađe da ju je osuđeno lice svojim vladanjem zaslužilo i ako je prema svojim mogućnostima, naknadilo štetu prouzrokovanu krivičnim delom, pri čemu je sud dužan da uzme u obzir i sve druge okolnosti koje su od značaja za davanje rehabilitacije. Zakon propisuje uslove pod kojim osuđivano lice može podneti zahtev: da je lice bilo osuđeno na kaznu zatvora od tri do pet godina; da u roku od deset godina od dana kada je ta kazna izdržana, zastarela ili oproštena nije učinilo novo krivično delo. Obe vrste, dakle, proizvode isto dejstvo, ali se razlikuju po načinu na koji se ostvaruju. Takođe, za obe vrste rehabilitacije je neophodno da je izvršena i sporedna kazna, ako je bila izrečena, i da ne traju mere bezbednosti. Kada je reč o licu koje je više puta osuđivano, onda mu sud može dati rehabilitaciju samo ako su ispunjeni svi uslovi, i za zakonsku i za sudsku rehabilitaciju, u odnosu na svako delo koje je učinio, odnosno za koje je bio osuđen. I tada se u obzir uzima vladanje osuđenog i sve druge okolnosti koje su od značaja za davanje rehabilitacije, a naručito priroda i značaj dela. Potpuna rehabilitacija znači prestanak svih negativnih pravnih posledica koje nastaju po osuđeno lice zbog osuđujuće presude, kao i brisanje same osude. Brisanje iz kaznene evidencije preduzima se po posebnim pravilima, koji vodi nadležni organ uprave. Evidencija obuhvata sva osuđena lica za krivična dela na teritoriji Republike Srbije. Kad proteknu tri godine od dana izdržane, zastarele ili oproštene kazne, sud može odlučiti da prestane pravna posledica osude koja se odnosi na zabranu sticanja određenog prava, ukoliko već nije prestala usled rehabilitacije. Izvori:  https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/reg/viewAct/cfea63a3-cb76-4723-9308-0b071a3f3f78 Autor: PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Nataša Stančev. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Ekonomski i blog ljudskih resursa

SEKSUALNO UZNEMIRAVANJE U RADNOM OKRUŽENJU

/

Kao oblik maltretiranja na radnom mestu, seksualno uznemiravanje predstavlja, najpre, značajan izvor stresa na radu. S obzirom na to da je u pitanju neželjen i nametnut oblik komunikacije, seksualno uznemiravanje dovodi do toga da se žrtva oseća neprijatno i ugroženo zbog seksualne usresređenosti napadača. Pod seksualnim uznemiravanjem podrazumevaju se nepoželjni i nedobrodošli pokušaji približavanja, zahtevi za seksualnim uslugama i drugi verbalni, vizuelni i fizički postupci seksualne prirode, koji stvaraju neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje za žrtvu. Ovakva ponašanja mogu se ispoljiti i pre nego što osoba stupi u radni odnos, tako što je samo zaposlenje, eksplicitno ili implicitno, uslovljeno pristankom na povinovanje navednim zahtevima seksualne prirode. Povinovanje navedenim zahtevima ili njihovo odbacivanje mogu predstavljati i osnovu za odluke nadređenog koje se tiču radnog statusa pojedinca, pa se tako javljaju pretnje u vezi se daljim opstankom na poslu, kao i neadekvatna procena radnih rezultata i doprinosa zaposlenog. Neretko, žrtva biva premeštena na manje važnu ili manje poželjnu radnu poziciju, a sve sa ciljem kako bi se naterala na seksualni kontakt. Ipak, pokušaji približavanja ne moraju poticati od nadređenog da bi se okarakterisali kao seksualno uznemiravanje, već i ponašanje kolega može biti razlog da se poslodavac pozove na odgovornost za seksualno uznemiravanje [1]. Treba istaći da se seksualno uznemiravanje može ispoljiti u otvorenoj formi, u vidu direktnih zahteva i nasrtaja, ili u skrivenoj, implicitnoj formi, kroz različite opaske i neverbalne prikaze (slike, postere itd.). Isto tako, ponašanja koja, naizgled, nisu direktno povezana sa seksualnim uznemiravanjem, mogu se uvrstiti u ovaj oblik maltretiranja na radnom mestu. Primer za to jeste kada se osoba ženskog pola, koja je zaposlena na dominanto muškoj poziciji, izloži zadirkivanju i priticima na polnoj osnovi i tako onemogući da obavlja svoj posao na adekvatan način. U ovom slučaju, seksualno uznemiravanje ne mora voditi ekonomskoj pretnji zbog mogućnosti gubitka posla ili smanjenja plate, ali može ugroziti mentalno zdravlje žrtve, što je znatno pogubnije. Seksualno uznemiravanje dovodi do narušavanja dostojanstva osobe, koje potom vodi osećanju ugroženosti i ranjivosti, a, samim tim, utiče na psihičko zdravlje i radni učinak. S obzirom na to da je žrtva izložena nasrtajima seksualne prirode i ulaže svoje snage da odbije neželjeni oblik komunikacije, postaje sve teže da se skoncentriše na obavljanje radnih zadataka. Nažalost, žrtve se često odlučuju i da dobrovoljno napuste posao, pri čemu izostaje pritužba na ponašanje napadača [2]. Činjenice koje svako treba da zna Seksualno uznemiravanje tradicionalno se smatralo ,,ženskom temom“, što je podrazumevalo da su žene, najčešće, mete napadača. Prema određenim istraživanjima, stopa javljanja seksualnog uznemiravanja kod osoba ženskog pola jeste veća u odnosu na prevalencu za muški rod, te se navodi da 50% žena doživi neku vrstu seksualnog uznemiravanja u toku radnog veka, dok se za muškarce taj procenat kreće od 15-40%. Kao interesantna činjenica, navodi se da je seksualno uznemiravanje prisutnije kod žena na višim radnim pozicijama nego kod muškaraca na istim, visokim radnim pozicijama, dok je situacija obrnuta kada su u pitanju niže radne pozicije, te su, u tom slučaju, muškarci izloženiji seksualnom uznemiravanju. Čini se da muškarcima viša statusna pozicija obezbeđuje moć i zaštitu, dok se ženama dobijena moć ,,skupo naplaćuje“. Ono što treba istaći i što pravi razliku između maltretiranja na radnom mestu i seksualnog uznemiravanja jeste da vremenski okvir i postojanje namere nisu relevantni za seksualno uznemiravanje. Ovo bi značilo da je dovoljno da se dogodi pojedinačni napad, pa da se neka situacija proglasi seksualnim uznemiravanjem, baš kao što nije neophodno da se utvrdi postojanje namere napadača, već je dovoljno utvrditi da li je neželjena radnja seksualnog karaktera [3]. Šta može da učini poslodavac? Kako bi radno okruženje bilo lišeno seksualnog uznemiravanja potrebno je, najpre, preduzeti mere kako bi se ono predupredilo, a onda preduzeti i korektivne akcije ukoliko dođe do seksualnog uznemiravanja. Delotvorna politika protiv seksualnog uznemiravanja treba da sadrži precizno objašnjenje svih oblika ponašanja koja su zabranjena i koja potpadaju pod seksualno uznemiravanje, a onda i da jasno opisuje kako i kome se podnosi žalba u slučaju seksualnog uznemiravanja. U takvim objašnjenima treba čvrsto garantovati da će se preduzeti neophodne korektivne akcije i da zaposleni koji ulažu žalbu ili pružaju informacije o seksualnom uznemiranju neće biti izloženi odmazdi. Strah od odmazde predstavlja jedan od glavnih razloga zbog kojeg se zlostavljene osobe suzdržavaju od prijavljivanja, pa, umesto toga, daju otkaz ili izbegavaju napadače. Stoga, menadžeri bi trebalo da se postaraju da organizaciona klima, a ne samo pisana pravila i procedure, idu u prilog zaposlenima koji se osećaju ugroženim. Kada je reč o pisanim pravilima i procedurama, svi zaposleni treba da budu informisani o politici kojom se zabranjuje seksuano uznemiravanje i da se redovno podstiče komunikacija i ispitivanje stavova o seksualnom uznemiravanju [4]. U narednom tekstu naglasak će, upravo, biti na značaju komunikacije sa zaposlenima, kada ćete biti u prilici da se upoznate sa svim prednostima i načinom asertivnog komuniciranja. Izvori: [1] Dessler, G. (2007). Osnovi menadžmenta ljudskih resursa, Beograd: Data Status. [2] Čabarkapa, M., & Čizmić, S. (2011). Savremeni problemi stresa na radu, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu: Odeljenje za psihologiju. [3] Čabarkapa, M., & Čizmić, S. (2011). Savremeni problemi stresa na radu, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu: Odeljenje za psihologiju. [4] Dessler, G. (2007). Osnovi menadžmenta ljudskih resursa, Beograd: Data Status. Autor teksta: PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Tekstovi u okviru HR & ECC blog, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo

Ekonomski i blog ljudskih resursa

RAZLIKA IZMEĐU FLUKTUACIJE I APSENTIZMA RADNE SNAGE

/

Poslednjih godina svedoci smo da je globalizacija donela mnogo pozitivnih promena u poslovnom životu, ali i onih negativnih koji utiču na kvalitet života pojedinaca na poslu. Ne postoji jedinstvena definicija kvaliteta života na poslu ili Quality Work Life ali kvalitet života na poslu je multidimenzionalni koncept koji uključuje: karakteristike radnog prostora, politiku organizacije i procedure, stil rukovođenja, način izgradnje međuljudskih odnosa, mogućnost kontinuiranog edukovanja, mogućnost primene sopstvenih znanja i veština i mnoge druge faktore koji će radno okruženje učiniti atraktivnim za rad ili ga učiniti neprihvatljivim. Upravo iz ovoga proizilazi i psihološki značaj fluktuacije i apsentizma radnika. Fluktuacija i apsentizam u suštini imaju različito značenje.   Uopšteno rečeno, fluktuacija (engl. Fluctuation) predstavlja kolebanje određene pojave oko njene osnovne tendencije u kretanju, jačanje i slabljenje intenziteta zaposlenosti, proizvodnje. Fluktuacija radne snage znači obnavljanje efektivnih kadrova u preduzeću prema okolnostima novog zaposlenja i prestanku postojećih radnih odnosa tj. svako napuštanje radne organizacije od strane zaposlenih a koje je pratilo uvođenjem novog zaposlenog na radno mesto. Dok fluktuacija predstavlja odlazak zaposlenih iz kompanija i merenje kretanja radne snage u kompaniji, apsentizam predstavlja odsustvo radnika sa posla. Odsustvovanja mogu biti usled prepreka zaposlenog (bolovanje, razni lični problemi)  i svakako je bitan parametar koji treba pratiti. Previse odsustvovanja sa posla ili visok stepen apsentizma u organizaciji može biti negativan znak da može doći do napuštanja organizacije od strane zaposlenog a samim tim i negativan uticaj na kompaniju. Razni faktori utiču na nezadovoljstvo zaposlenih usled čega se javlja fluktuacija i apsentizam. Da bi se ublažio efekat nezadovoljstva zaposlenih a samim tim i njihov odlazak, kompanije bi trebalo da razvijaju različite sisteme motivacije u skladu sa svojom politikom poslovanja. Izvori:  Carlson H, Warner W, Goldsein L.D. (1980). A Model of Quality of Work Life as a Developmental process. str. 83-123 Guzina M. (1980). Kadrovska psihologija. Beograd. str. 72-80; 136-143. Autor teksta: PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Tekstovi u okviru HR & ECC blog, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Sofija Nikolić. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Ekonomski i blog ljudskih resursa

KAKO SPREČITI DISKRIMINACIJU PRILIKOM ZAPOŠLJAVANJA?

/

O diskriminaciji prilikom zapošljavanja možemo govoriti u slučaju kada praksa zapošljavanja nejednako utiče na određenu grupu ljudi, te se dešava da znatno veći procenat članova određene grupe bude odbijen za dobijanje određenog radnog mesta ili unapređenja.  Drugačije rečeno, postoji veliki nesklad između, na primer, udela žena u ukupnom broju prijavljenih kandidata i udela žena u broju kandidata koji su dobili posao, te je, u ovom slučaju, pol ono lično svojstvo na osnovu kojeg se vrši diskiminacija. Kako bi predupredio diskriminaciju prilikom zapošljavanja, menadžment ljudskih resursa treba imati u vidu određene smernice prilikom regrutovanja kandidata, ali i u samom procesu selekcije.   Regrutovanje Prilikom oglašavanja slobodnog radnog mesta, menažment ljudskih resursa ne bi trebalo da se oslanja na usmenu propagandu, niti da daje lažne ili pogrešne informacije članovima određenih grupa. Ukoliko se Vaša radna snaga u celosti ili najvećim delom sastoji od članova određene grupe, usmeno prenošenje obaveštenje o slobodnim radnim mestima može dovesti do diskriminacije. Takav način oglašavanja članovima nekih drugih grupa smanjuje mogućnost da saznaju za slobodna radna mesta i prijave se za njih. Takođe, prilikom oglašavanja slobodnog radnog mesta, ne bi trebalo navesti poželjan pol kandidata ili bilo koje drugo lično svojstvo na osnovu kojeg bi kandidati mogli biti diskriminisani (seksualna orijentacija, nacionalna pripadnost, starosna dob, verska pripadnost itd.). Preporučuje se izbegavanje oglasa koji ukazuju na diskriminaciju kandidata na osnovu njihovog pola, starosti ili drugog ličnog svojstva, kao što su ,,Tražimo mladog muškarca” ili ,,Potrebna starija ženska osoba”. Isto tako, formulari za prijavu za posao ne bi trebalo da sadrže pitanja koja se odnose na određena lična svojstva (seksualna orjentacija, bračni status, invaliditet, državljanstvo, starosna dob, članstvo u političkim organizacijama itd.), te je takve lične podatke, koji su ponekad potrebni iz zakonskih razloga, najbolje potražiti nakon što se kandidat primi na posao. Jedno od istraživanja pokazalo je da formulari za prijavu često sadrže nepreporučljiva pitanja, te je 97% od ukupnog broja proverenih formulara sadržalo makar jedno nepreporučljivo pitanje. U proseku, nalazila su se nešto više od četiti neprikladna pitanja po formularu, a pitanja koja se odnose na prethodna primanja i starosnu dob bila su najčešća nepoželjna pitanja [1]. IZUZETAK OD PRAVILA: Treba istaći da se ne smatra nezakonitom praksom zapošljavanja ako poslodavac zaposli lice na osnovu, na primer, verske, polne ili nacionalne pripadnosti, ukoliko religija, pol ili nacionalno poreklo predstavljaju stručnu kvalifikaciju, koja je neophodna za rad preduzeća, odnosno, ima presudnu važnost za poslovanje i ostvarivanje ciljeva preduzeća. Na primer, poslodavac može ciljano tražiti mladu osobu ukoliko vrši promociju proizvoda namenjenih mladim potrošačima, te bi starosna dob, u tom slučaju, bila stručna kvalifikacija. Isto tako, pol može biti stručna kvalifikacija, pri čemu je potrebno dokazati da osoba ženskog ili muškog pola jedino i isključivo može obavljati određeni posao, što je, u većini slučajeva, prilično teško.   Selekcija Prijem u radni odnos ne bi trebalo uslovljavati bilo kakvim obrazovnim i drugim kvalifikacijama ukoliko može da se dokaže da za članove određenih grupa postoji manja verovatnoća da će posedovati te kvalifikacije i ako takav uslov ne zahteva priroda posla. Dakle, testove koji nesrazmerno isključuju članove određene grupe i koji nisu povezani sa prirodom posla sudovi smatraju nezakonitim. Ipak, činjenica da test ili neko drugo sredstvo selekcije nesrazmerno isključuje članove određene grupe nije dovoljna da se dokaže da primena tog testa predstavlja nepravednu diskriminaciju. Pored toga, potrebno je dokazati da kvalifikacije koje se proveravaju testovima ili drugim sredstvima selekcije nisu povezane sa prirodom posla. Ukoliko kandidat smatra da je izložen diskriminaciji, nastojaće da dokaže da su procedure selekcije koje primenjuje poslodavac negativno uticale na članove određene grupe. Ako kandidat dokaže da nesrazmeran broj pripadnika manjinskih grupa biva odbijen, poslodavac mora da dokaže da su moguće diskiminatorne prakse zapošljavanja, odnosno, metode selekcije povezane sa uspehom ili neuspehom na datom poslu i da nisu nepravedno diskriminatorne. Dakle, potrebno je dokazati da su korišćeni testovi validni, odnosno da su u izvesnom stepenu povezani sa rezultatima na poslu ili ih predviđaju i da primena testova ne predstavlja nepravednu diskriminaciju. Ovo svakako ne znači da će se mogućnost diskriminacije izbeći ukoliko se izbegne primena testova u procesu selekcije, ali ono što se preporučuje jeste da se testovi ne koriste kao jedino sredstvo selekcije, jer oni nisu nepogrešiv pokazatelj. Istraživanja sugerišu da  rezulati na testu pokazuju samo oko 25% varijacije u merenju učinka i da su obično bolji u predviđanju kandidata koji će biti neuspešni, nego li u određivanju onih koji će imati uspeha na poslu [1]. Izvori:  [1] Dessler, G. (2007). Osnovi menadžmenta ljudskih resursa, Beograd: Data Status. Autor teksta: PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Tekstovi u okviru HR & ECC blog, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Milica Obradović. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Vesti

RADIONICA RADNOG PRAVA

/

Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, poziva Vas na edukativnu radionicu Radnog prava u praksi! Doktor pravnih nauka, stručnjak za oblast radnog prava, sa objavljenih preko 80 knjiga, medju kojima su i Komentar Zakon o radu, kao i Komentar Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, podeliće sa Vama sve ono što morate znati ako radnim pravom želite da se bavite. Edukacija traje 3h i obuhvata: osnove Zakona o radu; obaveze vezane za evidenciju zaposlenih; prijava i odjava zaposlenih, godišnji odmori; ugovor o radu i ugovor o drugoj vrsti radnog angažovanja; Pravilnici, Odluke, Rešenja. Sve na jednom mestu, takodje, nakon edukacije, imate mogućnost da predavaču postavite pitanje do kraja godine, ako imate nedoumicu oko onoga što je naučeno na predavanju. Edukacija se održava u Beogradu, 18.09.2018. i 22.09.2018.godine. Za oba termina morate se prethodno prijaviti, zakljuno sa 15.09.2018.godine.  Sve informacije možete dobiti pisanjem na neku od naših e-mail adresa: office@nomcentar.com nomcentar@gmail.com  Takodje, prosledićemo Vam prijavni formular kao i sve ostale informacije koje Vas zanimaju. PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde.PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.

Vesti

Nauči da pišeš za blog i primeni u praksi kao naš/a blogger/ka – nove sekcije te čekaju!

/

Pozivamo Vas da se priključite edukativnoj radionici pod nazivom “Nauči da pišeš za blog i primeni u praksi kao naš/a blogger/ka (Copywrite u praksi)”, koja će Vam pomoći da steknete veštine pisanja, upoznate osnove i mogućnost da objavimo Vaše tekstove pod istim uslovima kao i stalnim blogerima u udruženju. Nakon trećeg kruga selekcije i održanih online i uživo edukativnih radionica, odlučili smo se da redizajniramo pristup i ponovimo poziv za one koji se nisu prijavili pre, ili su bili zainteresovani a nisu stigli da sve formalnosti završe. Radionica daje mogućnost da naučite osnove rada kopivrajtera, šta je SEO u praksi, kako se obrađuju fotografije, kako se kreira i publikuje tekst, šta sve obuhvata blogovanje, osnovni pojmovi, promocija na društvenim mrežama, kako za tekst pronaći pravu strategiju. Polaznici dobijaju potvrdu o prisustvu (sertifikat) i mogućnost da svoje tekstove publikuju na našem projektu sve do kraja 2018. godine. Zašto edukacija pisanja za blog? Krajem 2016.godine pokrenuli smo projekat koji ima blog i okuplja teme iz oblasti prava, ekonomije i ljudskih resursa. Nakon otvorenog poziva za prijem novih učesnika na našem projektu, odlučili smo da otvorimo novu sekciju gde želimo da prikupimo različite priče, svih Vas koji imate da podelite sa nama Vaše iskustvo tokom školovanja, rada, pročitanih knjiga, posećenih mesta. Ako ne želite da pišete stručne članke, dobrodošli ste da objavite i svoje priče kao i druge koje smatrate zanimljivim. Svako ko uspešno prođe radionicu imaće priliku da postane naš bloger/ka i tako u praksi primeni stečeno znanje. Cilj nam je da zajedno kreiramo kvalitetne i stručne članke i isto tako omogućimo najviše mladima da steknu veštinu pisanja. Odlučili smo da pomognemo svima koji žele da nauče pravilno da pišu, citiraju, znamo da je u početku teško, zato želimo da pružimo šansu i onima koji nemaju isksutva, koji mogu pisati i teme koju spadaju u svakodnevne životne price. Šta obuhvata radionica? Radionica obuhvata predavanje gde se prolazi kroz pripremu za pisanje teksta, odabir teme, koncipiranje strukture i prenošenje izvora. Radionica daje čitav koncept pojašnjenja pojmova koji su povezani sa online marketingom i kreiranjem dobrog sadržaja. Naučićete kako postati kopivrajter, šta je SEO kao i kako obraditi fotografije koje se koriste kao prateći deo svakog posta. Edukacija obuhvata i učenje pravilnog citiranja i prenošenja vesti i izvora. Isto tako kako omoućiti vidljivost onome što radite, koja je najbolja marketing strategija za Vaš tekst. Edukacija se odvija online ili uživo, po principu jedan učesnik i jedan mentor, traje dva školska časa, odnosno 2 x 45 min, nakon toga dobijate zadatak, nakon urađenog zadatka i potvrdu o prisustvu. Mogućnost objave Vaših tekstova kod nas na blogu pod istim uslovima koje imaju naši stalni blogeri na projektu, sve do 31.12.2018. godine. Što znači da ćete ono što na edukaciji naučite, moći da direktno primenite u praksi. Povlašćene uslove u svim ostalim aktivnostima našeg udruženja, koje se odnose na publikovanje radova u našem zborniku radova, drugim edukativnim radionicama kao i projektima.5. Vaša biografija na našem sajtu, gde ćete biti u društvu ostalih blogera/ki. Broj učesnika je ograničen, rok za prijavu je 03.septembar 2018. godine. Uslovi za učešće i način prijave: –  Visoko obrazovanje što znači – da ste u statusu studenta (osnovnih, master ili doktorskih studija) ili ste studije završili. Nemamo ograničenje što se godina tiče. – Da nam se javite na neku od e-mail adresa: nomcentar@gmail.com ili office@nomcentar.com gde ćete dobiti od nas prijavni formular. – Uz popunjeni prijavni formular, obavezan je CV, koji služi radi bližeg upoznavanja Vašeg rada i iskustva  i neće biti korišćen u druge srvhe. – Od nas ćete dobiti detaljne smernice vezane za radionicu kao i prava, pravila i obaveze učešća. INFORMACIJE I PRIJAVA:nomcentar@gmail.comoffice@nomcentar.com

Intervju

[INVERVJU] 5 MINUTA SA DRAGANOM VIDAKOVIĆ

/

Kojih 5 reči bi upotrebili da opišete svakodnevne izazove Vaše profesije? Stručnost i kreativnost u pronalaženju najboljih rešenja za svaki konkretan slučaj, dobra komunikacija sa klijentima, sudom i suprotnom stranom, uzajamno poštovanje sa kolegama, konstatnto usavršavanje kako na stručnom tako i na opštem planu, i naravno svakodnevna motivacija, ljubav prema profesiji i zahvalnost za priliku da radim ono što volim. Kako bi na najkraći i najprecizniji način osobi koja ne zna čime se bavite opisali Vašu profesiju? Advokatska profesija jeste pružanje pravne pomoći kako u smislu zastupanja pred sudovima i drugim državnim organima, tako i u smislu pružanja pravnih saveta i sastavljanje pravnih akata, na osnovu znanja stečenog na pravnom fakultetu, tokom pripravničke prakse i sveukupnog iskustva. Trenutak u kome ste shvatili da želite da budete pravnik? To je bio u vreme donošenja odluke o upisu na fakultet u četvrtoj godini gimnazije kada smo drugarica i ja sa radošću odlučile da postanemo advokati! Koji trenutak smatrate presudnim u Vašoj karijeri? Trenutak donošenja odluke o otvaranju samostalne advokatske kancelarije. Milsila sam da će za takvu odluku biti potrebno puno hrabrosti, ali odluku sam donela bez dileme i sa radošću novim izazovima. Koliko je Vaših kolega sa studija danas u pravnoj struci? Otprilike jedna trećina mojih kolega se odlučila za advokatururu, dok su se ostali opredelili za druge sfere prava u javnom i privatnom sektoru. Koje zahteve bi morala da ispuni osoba koja želi da uspe u svom poslu? Po mom mišljenju najvažniji zahtev je ljubav prema profesiji i mislim da to mogu na pravi način da razumeju samo ljudi koji rade upravo ono šta vole. Drugi zahtev je, naravno, stručnost, odgovornost i kontinuirano usavršavanje. Da li je u praksi baš onako kako su nas učili u knjigama? Moglo bi se reći da je znanje stečeno na pravnom fakultetu polazna osnova u smislu razumevanja prava i snalaženja u zakonima. Kao što većina advokata tvrdi, praksa je izuzetno značajna, naročito za pravilnu primenu stečenog znanja. Šta je bila Vaša prva pomisao kada ste držali diplomu u rukama? U trenutku diplomiranja dominantna misao mi je bila da konačno imam “alat” za ostvarenje svojih snova- rada u advokaturi. Da li je tačno da iz svake prepreke naučimo nešto novo? Smatram da je ovo apsolutno tačno, šta više upravo su prepreke te koje nas navode na potragu za rešenjima iz koje neminovno stičeno nova znanja. Vaš savet u jednoj rečenici upućen mladom pravniku? Težite praksi i korstite svaku priluku da nešto naučite, svako znanje u ovom poslu je dragoceno, ne odustajte od posla koji volite i ne slušajte “savete” da je teško naći posao ili uspeti u samostalnom poslu, to je uvek samo percepcija onoga ko “savetuje”. Da li su dodatne aktivnosti i edukacija van fakultetske zgrade značajne u toku studija? Jesu, kako sa stanovišta sticanja novih znanja, tako i sa stanovišta uspostavljanja novih kontakata. Zbog čega je važno neformalno obrazovanje? Po mom mišljenju, neformalno obrazovanje je važno najpre iz razloga što smo mi ti koji ga biramo i usmeravamo u željenom pravcu u skladu sa našim potrebama i pretenzijama, kao i zbog razloga dinamičnosti i brzih promena u današljem svetu kojima izlazimo u susret upravo na ovaj način. U koliko uporedite Vaš posao sa onim što ste zamišljali tokom studija i onim što danas zaista radite zaključak je? Praksa je definitivno zanimljivija od slike koju sam imala tokom studija. Moram da napomenem da nije u pitanju statička kategorija te da je u početku, za vreme pripravničke prakse, bilo više izvršenja naloga principala a manje samostalnih odluka, dok je sada posao mnogo kreativniji i iziskuje donošenje puno više odluka. Većina ljudi kada se pomene pravo pomisli na advokaturu. Da li je to jedini put kojim treba ići? Naravno da ne. Važnije pitanje je odabir sosptvenih preferencija, nasuprot uklapanja u šablone nečega što bi trebalo i kako bi trebalo. Da li smatrate da je budućem poslodavcu jedino važan prosek u indeksu? Prosek u ideksu može biti indikator o tome koliko će kandidat biti posvećen poslu, na osnovu dokazane posvećenosti studijama, ali svakako da postoji jako puno drugih kriterijuma pri odabiru saradinka. Dostignuće u Vašoj dosadašnjoj karijeri – kada ste se osetili najponosnije? Najponosije sam se osećala kada je, po ustavoj žalbi u čijoj sam izradi kao pripravnik učestvovala, po prvi i jedini put u Srbiji utvrđena povreda ustavnog prava na život i određeno obeštećenje za povredu istog. Drugo dostignjuće na koje sam najponosnija je otvaranje samostalne advokastske kancelarije. Sudnica, kancelarija ili nešto treće? Sudnica, u smislu rasprave i usmenim i pismenim putem. Da li smatrate da školujemo više pravnika u odnosu na stvarne zahteve tržišta? Potražnja za pravnicima je promenljiva s obzirom na nove trendove kada su u pitanju tražene kvalifikacije za druge poslove i kada je u pitanju nastanak novih profesija, tako da je i odgovor na ovo putanje dosta varijabilan. Da imate mogućnost da promenite jednu stvar na našim pravnim fakultetima ona bi bila? Svakako više prakse i prenos iskustava advokata i zaposlenih u sudu, državnim organima i instistucija, kao i u privatnom sektoru. Koji pravnik je bio Vaš uzor za vreme studija/ na početku karijere? Moj principal, advokat Predrag Savić, kao veliki borac za pravdu, kao i čuveni srpski advokati iz starijih vremena koji su se aktivno bavili ne samo advokaturom, već i unapređenjem pravne misli, pravnom kritikom, tumačenjem normi u odnosu na domaću i stranu regulativu i pravnu teoriju,  u vreme kada je ova profesija podrazumevala veliku društvenu odgovornost i ugled. Pitanja i intervju:  

Vesti

Škola pisanja projekata za početnike – sve što trebaš da znaš ako imaš udruženje

/

Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, skraćeno Nomcentar, poziva Vas na edukativnu radionicu koja ima za cilj da Vam pomogne u osnovama kreiranja i pisanja projekata kojima konkurišu udruženja građana. Svi polaznici, dobićete i korisne informacije vezane za vođenje udruženja građana, isto tako imaće mogućnost da postanu naši partneri i prijatelji, rado ćemo pisati o Vašim aktivnostima, jer znamo da je podrška na početku važna. Nakon uspešno održanog drugog ciklusa online edukativne radionice, na osnovu povratne informacije naših učesnika, ponavljamo poziv u redizajniranom obliku. Škola pisanja projekata ima za cilj da Vas upozna sa osnovama, pomogne u kreiranju sadržaja, aktivnosti, ciljne grupe, izveštaja i završetka projekta. Šta možete očekivati na edukaciji: 1. Upoznavanje sa modelom rada udruženja, zatim polazi se od konkursa za projekte  na  kojima učestvuju udruženja građana, prvenstveno se obraća pažnja na kreiranje ideje, pisanje opisa predloga projekta, aktivnosti, targetiranje ciljne grupe, budžet projekta, pravdanje sredstava i izveštaji (mesečni, narativni i završni). 2. Šta kada dođe preliminarna lista, potpisivanje ugovora, prava i obaveze. 3. Na kraju, dobijate zadatak na osnovu čega ćete dobiti i Potvrdu o učešću u edukativnoj radionici, isti će Vam pružiti mogućnost da ono što ste u teoriji naučili primenite u praksi. Prijava je otvorena do 30. avgusta 2018. godine, odnosno do popune mesta. Potrebno je pisati nam na neku od naših e-mail adresa, dobićete Prijavni formular kao i sve informacije. Podaci koji se prikupljaju u okviru formiranja grupe učesnika, kao i podaci nastali u okviru pisanja projekata neće biti korišćeni u druge svrhe sem edukacije i biće izbrisani nakon održane edukacije. Kao dokaz ostaje Potvrda o učešću. INFO i prijava: nomcentar@gmail.com office@nomcentar.com PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde.

Scroll to Top