LLM – Page 15

(NE)LOJALNA KONKURENCIJA NA TRŽIŠTU PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

llm / July 22, 2018

Pravo konkurencije[1] je postojanje prava više učesnika da na tržištu nude zamenljive proizvode ili usluge (tzv. supstitute)[2], uz postojanje odnosa ponude i tražnje, s tim da se konkurencija posmatra u kontekstu relevantnog tržišta proizvoda, kao i relevantnog geografskog tržišta.[3] Dominantnost jednog učesnika na relevantnom tržištu ne znači nužno i zloupotrebu istog, te je ta kategorija dominantnog učesnika prisutna i dozvoljena u okvirima zakonskih granica i ispunjenja određenih uslova, uz postojanje slobodne konkurencije. Takođe, zakon sankcioniše određene katerogije sporazuma odnosno „dogovaranja tržišnih uslova“ među tržišnim učesnicima (tzv. horizontalni i vertikalni sporazumi). Indikacije nelojalne konkurencije su podeljene u 3 grupe prema Pariskoj konvenciji za zaštitu indutrijske svojine (dalje: Pariska konvencija) [4]: izazivanje zabune u pogledu porekla ili izgleda nekog proizvoda ili usluge[5], pogrešno navođenje[6] i ugrožavanje reputacije konkurenata (kao što je odavanje poverljivih informacija konkurenta, direktan napad na konkurenta i sl.)[7]. TRIPS Sporazum koji reguliše trgovinske aspekte intelektualne svojine u članu 39. se poziva na Parisku konvenciju i konkurencija se u tom smislu tretira kao „nelojalna trgovinska upotreba/praksa“ (eng. „unfair commercial use“). Sa druge strane, zabrana konkurencije je sankcionisana zakonom i nije dozvoljeno da se poslovanje između dva privredna subjekta uslovljava zabranom poslovanja sa trećim licima na istom relevantnom tržištu proizvoda. Kako se kontekst (ne)lojalne konkurencije tumači u smislu prava intelektualne svojine? Prilikom utvrđivanja postojanja (slobodne) konkurencije na tržištu prava intelektualne svojine utvrđuje se relevantno tržište koje predstavlja „(…) tržište unutar koga učesnici na tržištu osećaju pritisak drugih konkurenata (…)“ i na kojem se nalazi skup roba ili usluga koje potrošači smatraju zamenljivim u pogledu svojstva, namene i cene[8], a relevantno geografsko tržište kao „(…) prostor na kome učesnici na tržištu učestvuju u ponudi ili potražnji i na kome postoje isti ili slični uslovi konkurencije a koji se bitno razlikuju od uslova konkurencije na susednim teritorijama“.[9] U smislu prava intelektualne svojine, geografske oznake porekla (najčešće povezane sa vinom i alkoholnim pićima) su dobar primer da je u određenim slučajevima konkurentima dozvoljeno da koriste naziv koji se odnosi na specifičnu regiju koja se ujedno vezuje za konkretan proizvod. Suština je da su karakteristike ili osobine proizvoda baš takve kakve jesu zahvaljujući regiji iz koje potiče. U slučaju korišćenja naziva „Bavaria“ za pivo (nem. „Bayerisches Bier“ je zaštićena geografka oznaka porekla), konkurenti su mogli da koriste taj naziv u okviru svojih zasebnih žigova samo ako je pivo proizvodeno u Bavarskoj oblasti Nemačke (u suprotnom bi moglo da izaziva zabunu), i samo ako je određeni žig korišćen pre nego što je konkretan naziv postao zaštićena geografska oznaka porekla (Trade marks Act 1995- section 61(2)(c)) i ne bi se smatrao izazivanjem zabune u prometu kao ni narušavanjem slobodne konkurencije.[10] Sam naziv „Bavaria“ se stoga ne bi mogao zaštititi od strane svakog konkurenta ponaosob. U pravu žiga je svakako potrebno da žig bude distiktivan (različit u odnosu na već postojeće registrovane i u određenim slučajevima i neregistrovane žigove) i da ne izaziva zabunu na tržištu, te je korišćenje svih generičnih naziva od strane titulara svojevrsno ograničavanje slobodnih konkurenata i stoga takvi žigovi ne bi ispunjavali uslove za registraciju.[11] U tom slučaju bi se povreda prava na žig izjednačavala sa povredom prava konkurencije. U smislu autorskih i srodnih prava, relevatno tržište proizvoda za utvrđivanje (ne)postojanja konkurencije je specifična kategorija obzirom da je odnos prema konkretnom autorskom delu potrebno postaviti kako sa stanovišta samog autora tako i sa stanovišta korisnika odnosno kupca konkretnog autorskog dela.[12] U pogledu određivanja tog relevantnog tržišta proizvoda, bitan je samo odnos korisnika prema delu, jer bi u suprotnom svako pojedinačno autorsko delo bilo posebno i relevatno tržište samo za sebe, a samim tim bi i svaki pojedinačni autor za svako pojedinačno delo bio monopolista na svom tržištu, što svakako nije cilj slobodne konkurencije. Takođe, postoje i ograničenja konkurencije koja nisu uslovljena od strane drugog učesnika na tržištu već zakonski uređena kao što je prinudna licenca kojom zakon ograničava titulara pronalaska (patenta) da bude isključivi korisnik pronalaska iz razloga što nedovoljno koristi pronalazak ili je na primer, korišćenje jednog pronalaska uslov za korišćenje nekog drugog. Isto tako, usled nekorišćenja žiga od strane njegovog titulara, takav žig može prestati da postoji u tržišnim uslovima, čime se na određeni način ograničava pravo titulara na slobodnu konkurenciju. Svakako, sva ova zakonska ograničenja su predviđena u cilju nesmetanog kretanja proizvoda i usluga na tržištu, te je njihovo korišćenje na taj način opravdano. Intelektualna prava kao i njihova zaštita dobijaju sve više na značaju, i u uslovima nelojalne konkurencije, gde se povrede intelektualnih prava upravo mogu štititi pravilima za uspostavljanje slobodne konkurencije i poštene trgovinske prakse. Vremenom je učešće nadležnih državnih tela u zaštiti tržišne konkurencije umnogome doprinelo donošenju korisnih i adekvatno primenljivih rešenja. Komisija EU je uvela tzv. program/politiku „pomilovanja“ (eng. Leniency Policy)[13] kojim se „borba“ protiv nedozvoljenih sporazuma medju konkurentima svela na ublažavanje ili oslobađanje od predviđenih kazni. U uslovima ispitivanja postojanja eventualnog narušavanja konkurencije, Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije (dalje: Komisija) se pored zakonskih normi rukovodi i Uredbom o kriterijumima za utvrđivanje relevantnog tržišta. Takođe, Komisija je usvojila predmetni program EU kako bi se učesnici na tržištu koji sarađuju sa Komisijom blaže kaznili ili bili oslobođeni plaćanja kazne za narušavanje konkurencije.[14] Izvori: Knjige Begović Boris, Pavić Vladimir, Uvod u pravo konkurencije, Centar za izdavaštvo i informisanje, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd (2012) Popović Dušan, Isključiva prava intelektualne svojine i slobodna konkurencija, Centar za izdavaštvo i informisanje, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd (2012) Internet European Comission – Competition, dostupno na: http://ec.europa.eu/competition/ Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije, dostupno na: http://www.kzk.gov.rs Paris Convention for the protection of industrial property, dostupno na: http://www.wipo.int/treaties/en/text.jsp?file_id=288514 TRIPS (Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights), dostupno na: http://www.wipo.int/treaties/en/text.jsp?file_id=305907 Zakoni i podzakonski akti Uredba o kriterijumima za određivanje relevantnog tržišta (“Sl. glasnik RS”, br. 89/2009) Zakon o zaštiti konkurencije (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2009 i 95/2013) [1] Begović Boris, Pavić Vladimir, Uvod u pravo konkurencije , str. 23 – “(…) Skup propisa koji treba da obezbede da se konkurencija na tržištu ne narušava na način kojim se umanjuje društveno blagostanje“ [2] Primer konkurenata na tržištu: Coca Cola i Pepsi Cola [3] Suprotnost

Pravni blog, Radno pravo i socijalna zaštita

PORODILJSKO ODSUSTVO I ODSUSTVO RADI NEGE DETETA

llm / July 22, 2018

Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta stiču zaposlene žene, po ugovoru o radu. Ova dva odsustva se ostvaruju zajedno. Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana. Najpre se koristi porodiljsko odsustvo, pa odmah potom i odsustvo radi nege deteta. Prema Zakonu o radu, porodiljsko odsustvo može, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, da otpočne najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre termina predviđenog za porođaj. Dakle, odsustvo pre 45 dana pre porođaja, predstavlja za ženu pravo, i o tome odlučuje sama, podnoseći zahtev bilo kada, a kad navrši 28 dana pre porođaja, to postaje njena obaveza, odnosno, tada mora otpočeti odsustvo. Od dokumenata za otvaranje porodiljskog bolovanja potrebno je: – izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad – doznaka koju izdaje nadležni zdravstveni organ – fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih deteta (ako nije prva trudnoća, i za ostalu decu) – fotokopija overene zdravstvene knjižice – fotokopija obrasca M2 (prijava osiguranja) koja se nalazi kod poslodavca. Trajanje porodiljskog odsustva se proteže do navršena tri meseca od dana porođaja. Uz to se dodaje i onih 45, odnosno 28 dana, koje predstavlja pretporođajno vreme porodiljskog odsustva. Ono se uvek navršava nakon isteka trećeg meseca od dana porođaja. I odmah nakon toga, počinje da teče, odnosno, preobražava se u odsustvo radi nege deteta. Odsustvo radi nege deteta traje sve do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva po sili zakona. Ovo odsustvo je predviđeno prvenstveno u interesu deteta, zato što se radi o njegovim potrebama (dojenje, kupanje, ishrana, briga o pravilnom razvoju itd.). Otac deteta može, u dogovoru sa majkom deteta, po isteku porodiljskog odsustva koje traje tri meseca od rođenja deteta, da koristi pravo na odsustvo radi nege deteta umesto majke deteta. Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta za treće i svako naredno novorođenče traje ukupno dve godine. Pravo na ova odsustva u istom trajanju ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece,a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece. Prema Zakonu o radu, i otac deteta može da koristi porodiljsko odsustvo, u slučaju kada majka napusti dete, ako umre ili iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi ta prava (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest itd). To pravo, otac deteta ima i kada majka deteta nije u radnom odnosu. Dakle, zakon omogućava ocu da zameni majku deteta u korišćenju porodiljskog odsustva, koje traje tri meseca od dana porođaja. Za vreme ovog odsustva ostvaruje se pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. Naknada zarade se utvrđuje prema Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, u visini zarade za puno radno vreme i učinak koji bi zaposleni ostvario da radi. Obračun i isplatu naknade zarade vrši poslodavac. Poslodavcu se vrši refundacija isplaćenih sredstava po dostavljanju dokaza da je isplatio naknadu zarade porodilji, iz buđeta Republike Srbije. Žena ima pravo da koristi samo porodiljsko odsustvo, koje traje do navršena tri meseca od porođaja, u slučaju da se dete rodi mrtvo ili da umre pre isteka porodiljskog odsustva. Ovo pravo ne može koristiti otac deteta. Poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi, koja je odlučila da se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, da obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog radnog vremena, u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi ona mogla da doji svoje dete, ako je njeno radno vreme duže od šest i više časova. Ova pauza joj se računa kao radno vreme. Ovo pravo se zaposlenoj majci omogućava do navršenih godinu dana života deteta. Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, poslodavac ne može zaposlenoj da otkaže ugovor o radu, osim za radni odnos koji je zasnovan na određeno vreme, koji prestaje istekom roka na koji je zasnovan. Izvori: – https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/reg/viewAct/694cbad4-4727-4f93-b894-0b100b62c808 – http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/reg/viewAct/a5e830e3-3f94-4ea9-a291-d474793c401f Autor: PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Nataša Stančev. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Intervju

[INTERVJU] Upoznajte Press centar Udruženja novinara Srbije

llm / July 22, 2018

Potrebno Vam je prijatno mesto i profesionalizam domaćina, ako može i da bude u centru grada za Vašu prezentaciju, radionicu, konferenciju za štampu? Predstavljamo Vam prostor koji zadovoljava navedene i još mnogo više kriterijume. U nastavku govorimo sa Anom Petronijević Miškov, menadžerkom Press centra Udruženja novinara Srbije. Kako je nastao Press centar UNS-a? Udruženje novinara Srbije u maju 2010. godine osniva Press centar, sa željom da ponudi prostor koji odgovara savremenim potrebama i u kome će svako imati slobodu da izenese svoje mišljenje, da se obrati javnosti i predstavi svoj problem, ideju, proizvod ili uslugu. Uprava Udruženja novinara Srbije prepoznala je značaj ove delatnosti i odlučila da uloži novac kako bi se, po odlasku TANJUG-a, pokrenuo savremeni Press centar. Konferencijska sala i koktel klub Press centra UNS-a nalaze se u samom centru Beograda, u Knez Mihailovoj 6/3. To je prostor nekadašnjeg Međunarodnog TANJUG-ovog press centra, koji je od aprila 1977. godine okupljao domaće i strane novinare, kao i najznačajnije javne ličnosti poslednjih decenija XX veka. Naš Press centar nudi kompletnu organizaciju događaja, u skladu sa potrebama klijenta: od obaveštavanja novinara o događaju, moderiranja, direktnog prenosa na našem sajtu, do snimanja i fotografisanja, kao i postavljanja svih snimljenih materijala na sajt i društvene mreže. Koji događaji su najčešći u Press centru UNS-a, konferencije, prezentacije ili nešto treće? U Press centru Udruženja novinara Srbije organizovani su mnogobrojni događaji – od konferencija za medije državnih institucija, panel diskusija, okruglih stolova, tribina nevladinih i međunarodnih organizacija do promocija pojedinaca, koji su privlačili pažnju javnosti i medija. Najbrojnije su bile konferencije za medije, jer su klijenti brzo prepoznali Press centar kao mesto odakle će se na najbolji i najpovoljniji način obratiti javnosti. Na koji način se vrši rezervacija, zakup prostora kao i da li imate posebne pakete usluga? Svi zainteresovani za rezervaciju termina za održavanje događaja u Press centru mogu nam se obratiti na mejl ana.petronijevic@uns.rs ili na telefon 063 611 086. Naš standardni paket usluga podrazumeva zakup konferencijske sale (kapaciteta do 100 osoba, sa mikrofonima i ozvučenjem i mogućnošću prikazivanja pripremljene prezentacije na video bimu, TV ekranima u CD, MD, VCD, DVD formatu) , objavljivanje najave događaja na sajtu, Fejsbuk stranici, Instagram i Tviter profilu Press centra i obaveštavanje novinara preko mejling lista Press centra. Pored toga nudimo i video najave događaja, moderiranje, direktan prenos događaja (Live stream), audio i video snimanje događaja. U standardnu uslugu spada i DVD sa snimljenim događajem, fotografije u elektronskoj formi, kao i postavljanje video snimka i fotografija na sajt Press centra i društvene mreže. Osim osnovnog paketa, Press centar nudi i dodatne usluge: simultano/konsekutivno prevođenje (dve kabine za prevodioce, opremu, angažovanje prevodilaca), pripremu i stručnu pomoć za javni nastup, praćenje medijskih objava i dostavljanje pres klipinga, uslugu PC info – slanje saopštenja, izveštaja, reklama, najava događaja. U “Caffe Press” klubu, ispred sale mogu se organizovati kafe pauze i kokteli. Prostor je klimatizovan, može se prilagoditi potrebama klijenata i različitim vrstama događaja. Kao vid solidarnosti, nevladinim organizacijama odobravamo popust od 20 odsto na naš standardni paket usluga. Znamo da je najteže privući pažnju na događaj, naročito kada je neko na početku, a možda i nema mnogobrojnu publiku, na koji način može dobiti od Vas podršku? Naš glavni zadatak je da pratimo potrebe klijenata i prepoznamo njihove želje. Trudimo se da ih na najefikasniji način usmerimo, kako bi postigli najbolje rezultate. Naš stručni tim im pomaže i daje savete za što bolji nastup pred publikom. Pred svaki događaj, novinare pozivamo i obaveštavamo o događaju kroz naše mejling liste sa više od 2500 adresa. Naša Press služba daje sugestije kako najbolje da “opreme” informaciju i na koji način da je plasiraju tako da stigne do što većeg broja ljudi i pobudi njihovo interesovanje. Šta Press centar UNS-a čini posebnim? Zašto smatrate da ste Vi najbolji izbor za poslovna okupljanja? Zato što negujemo profesionalni i prijateljski pristup svakom klijentu. Trudimo se da uvek postignemo dogovor koji je i osnov svake dobre saradnje. S obzirom na to da se nalazimo u centru i da, pored kompletno tehnički opremljene sale, raspolažemo klubom za kafe pauze i koktele, Press centar UNS-a je idealan prostor za seminare, proslave, sastanke, profesionalne obuke, korporativni team building, prezentacije i promocije, predavanja, tribine i okrugle stolove. Koji je Vaš vebsajt, kako Vas neko najlakše može pronaći? Naš vebsajt je www.presscentar.rs , a prisutni smo i na društvenim mrežama: FB. www.facebook.com/PressCentarUNS TW. @PressCentarBgd Instagram @press_centar_uns You tube. https://www.youtube.com/channel/UCe5T_8Szsm6oMRwBbaoGFWQ Svi znamo da je javni nastup stresna stvar za mnoge, da li imate mogućnost obuke javnog nastupa ili možda pomoć u izvedbi prezentacija? Da, naš stručni tim uvek pomože savetima i dobrim primerima kako da se na što bolji način korisnici naših usluga obrate javnosti i skrenu pažnju na svoju temu ili problem. Da li nam možete reći na kraju više o Vašim osnivačima, kao i koji su Vam planovi narednih meseci? Osnivač Press centra je Udruženje novinara Srbije, najveća, najstarija i najznačajnija asocijacija profesionalnih novinara u Srbiji i punopravni član Međunarodne federacije novinara (IFJ). Osnovano je 22. decembra 1881. kao Srpsko novinsko društvo . Danas ima više od 2000 članova i od svog nastanka kontinuirano radi. Ciljevi Udruženja su unapređenje srpskog novinarstva, odbrana slobode misli i izražavanja, zaštita novinara i interesa profesije i jačanje novinarske solidarnosti i pomoć ugroženim kolegama. Press centar Udruženja novinara Srbije nastavlja sa radom na razvijanju i unapređenju svojih usluga i ponuda, trudeći se da obezbedi optimalne uslove za održavanje događaja, promociju aktivnosti, proizvoda, usluga. Nameravamo da razvijemo usluge za lokalne televizije. Njima su često potrebne izjave učesnika događaja u Pres centru, a pošto nemaju mogućnosti da prisustvuju tim konferencijama, naša služba će uradi taj posao za njih. Zahvaljujemo se na izdvojenom vremenu i radujemo budućnoj saradnji. Press centar Udruženja novinara Srbije možete naći i u našoj sekciji Partneri i Prijatelji.

Pravni blog, Radno pravo i socijalna zaštita

SEZONSKI RADNIK- ČOVEK KOJI IMA SVOJA PRAVA

llm / July 9, 2018

Sezonski poslovi, naročito u oblasti poljoprivrede poznati su kao izvor većih prihoda za vreme leta. Sezonski radnici, popularni „sezonci“, tada su u prilici da rade po znatno višim dnevnicama. Nije nepoznat ni trend medju gradskom omladinom koja koristi slobodno vreme tako što će se obreti u ulozi berača voća ili neke druge kulture. Ipak, godinama unazad sezonski radnici nisu uživali neka veća prava, te je istovremeno njihov tretman zavisio od samog gazde koji bi ih angažovao. Česti su bili i slučajevi da smo „uvozili“ sezonce iz susednih nam zemalja, naročito Rumunije i Bugarske, jer su ovi radnici bili spremni da rade za nižu dnevnicu. Iako je stopa nezaposlenosti[1] u Srbiji u prvom kvartalu 2018. godine iznosila skoro 15%, dok je izražena nezaposlenost mladih starosti od 15-24 godine I iznosi 34,6%, za obavljanje sezonskih poslova uz čak troduplo veće dnevnice se ipak odlučuju naši susedi, te se povećao broj bosanskih državljana koji su spremni za sezonski rad u našoj zemlji. Narodna skupština Republike Srbije, 28.juna tekuće godine donela je Zakon[2] koji poboljšava položaj sezonskog radnika. Zakon[3] se u uvodnim odredbama pre svega osvrće na specifičnost sezonskog rada, reguliše pojednostavljeno radno angažovanje sezonskih radnika, kao i način plaćanja poreza i doprinosa za ove radnike. Uzimajući u obzir geografske karakteristike naše zemlje, ovaj Zakon[4] reguliše sezonski rad u oblastima: poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, koje su u Zakonu obuhvaćene zajedničkim nazivom“sezonski poslovi“. Sa aspekta Zakona[5], potrebno je razgraničiti 2 pojma. To su pojmovi: Poslodavac- preduzetnik/pravno lice koje obavlja neku od ranije navedenih delatnosti Ili fizičko lice, nosilac/član poljoprivrednog gazdinstva koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom u skladu sa ovim Zakonom. Sezonski radnik- je fizičko lice koje poslodavac angažuje za rad na sezonskom poslu uz naknadu. Veoma je važno da sezonski radnik za obavljeni rad dobija naknadu(novčana protivvrednost), jer se u suprotnom odredbe ovog Zakona[6] neće odnositi na njega. Za lica koja su mladja od 18 godina važe posebni uslovi angažovanja na sezonskim poslovima. Na strane državljane koji se angažuju kao sezonski radnici u RS primenjuju se odredbe ovog Zakona, te se na ovaj način pojednostavljuje I njihovo angažovanje na sezonskim poslovima. Svaki sezonski radnik ima pravo na osnovu ovog Zakona[7] da bude upoznat sa uslovima rada, što istovremeno predstavlja obavezu poslodavca. Neke od informacija koje je poslodavac dužan da predoči sezonskom radniku su: Mesto rada Poslovi koje će obavljati Očekivanom trajanju radnog angažovanja Uslovima za bezbednost i zdravlje na radu Visini naknade koju angažovani radnik dobija za obavljen rad Član 6 ovog Zakona[8] izričito ustanovljava da radno vreme sezonskog radnika ne sme trajati duže od 12 sati dnevno, kao I 30 minuta obaveznog odmora koji mora postojati na 8 sati dnevnog rada. Svaki sezonski radnik mora dobiti naknadu za svoj rad, u neto iznosu, po satu svog rada, dok poreze i doprinose uplaćuje poslodavac. Takodje, naknada ne sme biti niža od one koja je utvrdjena Zakonom. Počev od prvog dana angažovanja sezonskih radnika, poslodavac je dužan da Poreskoj upravi dostavi podatke za izradu evidencione prijave, u elektronskom formatu. Takodje, Zakon[9] sezonskom radniku jemči I prava iz zdravstvenog osiguranja, npr. U slučaju povrede na radu, bolesti… Poslodavac (fizičko/pravno lice koje je zakonom određeno kao poslodavac), može istog sezonskog radnika angažovati najviše 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Nadzor nad primenom ovog zakona[10] vrši Poreska uprava, poljoprivredna inspekcija, I inspekcija rada. Raspon novčanih kazni utvrđen ovim zakonom[11] zavisi od toga da li se kao poslodavac javlja fizičko ili pravno lice. Dok kod pravnog lica iznosi kazni variraju i do 1.000.000 dinara, u zavisnosti od prekršaja koje učini poslodavac, u slučaju kada se kao poslodavac javlja fizičko lice, iznos novčane kazne, u zavisnosti od prekršaja može iznositi I do 50.000 dinara. Izvori: [1] https://www.ekapija.com/news/2145558/stopa-nezaposlenosti-u-srbiji-148-u-prvom-kvartalu-2018 [2] http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2018/2265-18.pdf [3] http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2018/2265-18.pdf [4] http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2018/2265-18.pdf [5] http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2018/2265-18.pdf [6] http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2018/2265-18.pdf [7] http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2018/2265-18.pdf [8] http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2018/2265-18.pdf [9] http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2018/2265-18.pdf [10] http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2018/2265-18.pdf [11] http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2018/2265-18.pdf Autor teksta: PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Marija Mijajlović. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji. Share this:

Vesti

Nauči da pišeš za blog i primeni u praksi kao naš/a blogger/ka

llm / July 1, 2018

Pozivamo Vas da se priključite edukativnoj radionici pod nazivom “Nauči da pišeš za blog i primeni u praksi kao naš/a blogger/ka (Copywrite u praksi)”, koja će Vam pomoći da steknete veštine pisanja, upoznate osnove i mogućnost da objavimo Vaše tekstove pod istim uslovima kao i stalnim blogerima u udruženju. Nakon prvog i drugog kruga selekcije i održanih online edukativnih radionica, odlučili smo se da redizajniramo pristup i ponovimo poziv za one koji se nisu prijavili pre, ili su bili zainteresovani a nisu stigli da sve formalnosti završe. Radionica daje mogućnost da naučite osnove rada kopivrajtera, šta je SEO u praksi, kako se obrađuju fotografije, kako se kreira i publikuje tekst, šta sve obuhvata blogovanje, osnovni pojmovi, promocija na društvenim mrežama, kako za tekst pronaći pravu strategiju. Polaznici dobijaju potvrdu o prisustvu (sertifikat) i mogućnost da svoje tekstove publikuju na našem projektu sve do kraja 2018. godine. Zašto edukacija pisanja za blog? Krajem 2016.godine pokrenuli smo blog koji okuplja teme iz oblasti prava, ekonomije i ljudskih resursa, menadžmenta, preduzetništva, marketinga, informacionih tehnologija i edukacije. Svako ko uspešno prođe radionicu imaće priliku da postane naš bloger/ka i tako u praksi primeni stečeno znanje. Cilj nam je da zajedno kreiramo kvalitetne i stručne članke. Šta obuhvata radionica? 1. Radionica obuhvata predavanje gde se prolazi kroz pripremu za pisanje teksta, odabir teme, koncipiranje strukture i prenošenje izvora. Radionica daje čitav koncept pojašnjenja pojmova koji su povezani sa online marketingom i kreiranjem dobrog sadržaja. Naučićete kako postati kopivrajter, šta je SEO kao i kako obraditi fotografije koje se koriste kao prateći deo svakog posta. Edukacija obuhvata i učenje pravilnog citiranja i prenošenja vesti i izvora. Isto tako kako omoućiti vidljivost onome što radite, koja je najbolja marketing strategija za Vaš tekst. 2. Edukacija se odvija online, po principu jedan učesnik i jedan mentor, traje dva školska časa, odnosno 2 x 45 min, nakon toga dobijate zadatak, nakon urađenog zadatka i potvrdu o prisustvu. 3. Mogućnost objave Vaših tekstova kod nas na blogu pod istim uslovima koje imaju naši stalni blogeri, sve do 31.12.2018. godine. Što znači da ćete ono što na edukaciji naučite, moći da direktno primenite u praksi. 4. Povlašćene uslove u svim ostalim aktivnostima našeg udruženja, koje se odnose na publikovanje radova u našem zborniku radova, drugim edukativnim radionicama kao i projektima. 5. Vaša biografija na našem sajtu, gde ćete biti u društvu ostalih blogera/ki. Broj učesnika je ograničen, rok za prijavu je 25.jul 2018. godine. Uslovi za učešće i način prijave: – Visoko obrazovanje što znači – da ste u statusu studenta (osnovnih, master ili doktorskih studija) ili ste studije završili, prednost imaju društvene nauke, prevenstveno oblast prava, ekonomije, ljudskih resursa, menadžmenta. Naravno, ne isključujemo ni druge. – Da nam se javite na neku od e-mail adresa: nomcentar@gmail.com ili office@nomcentar.com gde ćete dobiti od nas prijavni formular. – Uz popunjeni prijavni formular, obavezan je CV, koji služi radi bližeg upoznavanja Vašeg rada i iskustva i neće biti korišćen u druge srvhe. – Od nas ćete dobiti detaljne smernice vezane za radionicu kao i prava, pravila i obaveze učešća. INFORMACIJE I PRIJAVA: nomcentar@gmail.com office@nomcentar.com

Ekonomski i blog ljudskih resursa

6 KORAKA DO PRAVOG IZBORA FAKULTETA

llm / June 30, 2018

Pitanje izbora fakulteta je jedno od najvažnijih, ali i najtežih za sve buduće maturante. Kada sam razmislljala o tome šta bih mogla da upišem, nisam ni pomišljala na studiranje marketinga u Temišvaru. Imala sam mnoge ideje, ali mi se nijedna nije činila dovoljno dobrom. Sada to vidim kao svoju buduću karijeru I posao kojim bih želela da se bavim. Nakon osnovnih studija, volela bih da upišem master studije, i nadam se, zaposlim se kao copywriter. U medjuvremenu želim da napredujem i usavršavam se koliko god mogu. Da bih olakšala donošenje odluke budućim studentima, sastavila sam listu 5 saveta kako upisati pravi fakultet. 1. Preispitajte sebe Veoma je važno da budete sigurni u sebe i svoja interesovanja. Razmislite šta vam je oduvek najbolje išlo, koji časovi su vam bili omiljeni, koji su vaši hobiji? Izaberite ono što ćete jednog dana zaista voleti da radite. Školski psiholog može takodje biti od velike pomoci, tako sto će vam dati testove za profesionalnu orijentaciju. Na sajtu https://prijemni.infostud.com/sta-da-upisem/ možete pronaći sve neophodne informacije o fakultetu i zanimanju koje vas interesuje. 2. Plata nije najvažnija, ali persprektiva jeste Ne birajte buduće zanimanje na osonovu profita koje ono donosi, jer bogatstvo i sreća ne idu nužno zajedno. Kao što sam u prethodnom koraku navela, važno je da pratite svoja interesovanja I talente. S druge strane, ako je to zanimanje ono koje će vam jednog dana teško omogućiti posao i nema perspektivu, možda je bolje da potražite nešto drugo. Ne kažem da morate tražiti najpopularnije zanimanje, nego ono koje će vam jednog dana obezbediti sigurnost. 3. Ne pratite odluke prijatelja Studenti, često, ne znajući šta zaista žele, odluče da upišu ono što većina njihovih vršnjaka upisuje, pritom ne razmišljaju da li je to ono što žele i da li je to u skladu sa njihovim mogućnostima. Razmišljajući: “svi upisuju pravni, pa zašto ne bih i ja?”. 4. Slušajte savete drugih, ali sami donesite odluku Dobro je da slušate savete roditelja i prijatelja, ali oni često umeju da nas precene, ili jos gore, potcene. Zato ne dozvolite da oni odlučuju umesto vas, ali im dopustite da daju svoju konstruktivnu kritiku. S druge strane, postoje mnogi ljudi na raznim sajtovima I forumima koji vam mogu pomoći da se informisete o različitim profesijama I daju vam korisne savete. Na sajtu https://www.linkedin.com/ možete pronaći profile ljudi koji vam mogu dati informacije vezane za vaš smer. 5. Budite realni Verovatno najvažnija stvar jeste da situaciju procenite realno. Ne preuveličavajte svoje mogućnosti. Najbolje ćete ih testirati, za početetak, koristeći online testove koji će vam dati precizniju sliku o vašem znanju. Testove možete pronaći na https://www.prijemni.infostud.com/online-testovi-polaganje-prijemnog/ kao i zbir bodova koje nosite iz srednje škole. 6. Ne odustajte Poslednje, ali ne i manje vaćno, ako se dogodi da negde tokom priprema za prijemni ispit posustanete, ne dozvolite da vas to obeshrabri. Najbolje rezultate ćete ostvariti ako se fokusirate na one teške zadatke i redovno ih vežbate Iiponavljate. Možete čak i napraviti plan rada i svog napretka. U tome vam može pomoći http://bulletjournal.com/ gde možete pratiti svoj napredak. Izvori: http://fakulteti.edukacija.rs/saveti-studenti/koji-fakultet-upisati Autor teksta: PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Tekstovi u okviru HR & ECC blog, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Olga Nazarčić. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Krivično pravo, Pravni blog

OTMICA

llm / June 30, 2018

Otmica je krivično delo, koje je uvedeno u naše krivično zakonodavstvo tek 1977. godine.[1] Do tada, otmica je kvalifikovana pod drugim krivičnim delima. Ovo krivično delo sadrži elemente krivičnog dela: protivpravnog lišenja slobode, prinude i iznude. S tim u vezi, otmica prevazilazi kršenje osnovnih ljudskih prava i slobode koju svaki čovek na ovom svetu prirodno zaslužuje. Prema Ustavu Republike Srbije, čl. 27: “Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.”[2] Takođe, prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima koju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila 10. decembra 1948. godine, i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koju su donele članice Saveta Evope 4. novembra 1950. godine u Rimu, da: “Svako ima pravo na slobodu i bezbednost ličnosti.”[3] Prethodnih godina 10 zemalja u svetu, beleže veliki broj otmica: Kolumbija, Haiti, Meksiko, Venecuela, Jemen, Pakistan, Nigerija, Irak, Somalija i Avganistan.[4] U Srbiji pretežno godišnje nestano oko 700 dece, sa dobrim ishodom, većinom se deca bezbedno vrate, mali broj procenta se završi sa tragičnim ishodom.[5] Srž ovog krivičnog dela je sličan iznudi. Zbog toga što krivično delo otmica, ne smatra se samo sa namerom da učinilac dela iznudi novac ili kakvu drugu imovinsku korist, već da oteto lice prinudi da nešto učini, ne učini ili da trpi, čini ovo delo da se otmica ne svrstava samo za iznudu krivičnog dela protiv imovine, već u dela protiv slobode i ljudskih prava čoveka. Radnja izvršenja ovog krivičnog dela, ogleda se u odvođenju ili zadržavanju nekog lice upotrebom sile, pretnje, obmane ili nekog drugog načina. Prema članu 134, Krivičnog zakonika, stav 1: “Ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi način odvede ili zadrži neko lice u nameri da od njega ili drugog lica iznudi novac ili kakvu drugu imovinsku korist ili da njega ili koga drugog prinudi da nešto učini, ne učini ili trpi, kazniće se zatvorom od dve do deset godina.”[6] Ovo delo može se izvšiti protiv volje otetog lica, ako izvršilac krivičnog dela upotrebi silu, i pretnju odvođenjem lica na drugo mesto, ili izvrši otmicu usled dobrovoljne volje otetog lica, jer je u datoj situaciji lice bilo obmanuto od strane izvršioca krivičnog dela. Dakle, sredstvo kojim se otmica vrši može biti: Sila, Pretnja, ili Odmana Međutim, prilikom izvršenja ovog krivičnog dela, mogu se upotrebiti sva tri sredstva. Primera radi, neko lice se može obmanom odvesti, zatim se upotrebom sredstva pretnja zadržava to lice, dok učinilac ovog krivičnog dela upotrebljava i silu da bi se to oteto lice zadržalo na tom mestu). Izvršenje ovog krivičnog dela “na drugi način”, traje kad se ne upotrebljavaju sredstva obmane, pretnje ili sile, već kad se izvršava krivična radnja isključivo bez volje otetog lica, to je kod situacije, primera radi nemoćnog lica (koje je nepokretno). Prema članu 134, stav 2, Krivičnog zakonika: “Ko radi ostvarenja cilja otmice preti ubistvom ili teškom telesnom povredom otetom licu, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.” [7] Otmica može biti i težeg oblika, u slučaju navedenog člana 134. stava 2[8], kada je pretnjom ozbiljno narušena bezbednost otetog lica. Ozbiljnost podrazumeva da je pretnja realno objektivna, i pod velikom verovatnoćom moguća da se izvrši. U slučaju kada se ozbiljnost pretnje primeni u vidu da se oteto lice zadrži, ili da se tom licu naruši zdravlje, ili druge teške posledice, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina. Prema članu 134., stava 3: “Ako je oteto lice zadržano duže od deset dana ili je prema njemu postupano na svirep način ili mu je teško narušeno zdravlje ili su nastupile druge teške posledice ili ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.”[9] Kod težeg oblika krivičnog dela otmica, u kojem je nastupila smrt otetog lica, veoma je bitno da je to delo učinjeno nehatom učinioca. Primera radi, ako je ovo delo ubistva obuhvaćeno umišljajem učinioca, to delo bi bilo učinjeno iz koristoljublja, tj. radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela ili iz niskih pobuda, to krivično delo bi obuhvatalo teško ubistvo, a ne krivično delo otmica. Prema članu 134, stavu 4: “Ako je usled dela iz st. 1. do 3. ovog člana nastupila smrt otetog lica ili je delo izvršeno od strane grupe, učinikac će se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina.”[10] Od navedenih težih oblika, najteži oblik krivičnog dela otmice postoji ako je izvršen od strane organizovane kriminalne grupe. Prema članu 134. stavu 5: “Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje pet godina.”[11] Izvori: Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 98/06. Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 94/16 Delibašić, V. (2015) Krivično delo otmica u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije. Kultura polisa, br. 27, str 499-510 Internet stranice: http://www.sostelefon.org.rs/zakoni/14.%20Evropska%20konvencija%20za%20zastitu%20ljudskih%20prava%20i%20osnovnih.pdf, stranici pristupljeno 03.06.2018. https://www.srbijadanas.com/clanak/ovde-cete-biti-kidnapovani-13-05-2014, stranici pristupljeno 03.06.2018. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/porazna-statistika-u-srbiji-godisnje-nestane-700-dece/8xy431m , stranici pristupljeno 03.06.2018. [1] Delibašić, V. (2015) Krivično delo otmica u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije. Kultura polisa, br. 27, str 499-510 [2] Ustav Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 98/06. [3]http://www.sostelefon.org.rs/zakoni/14.%20Evropska%20konvencija%20za%20zastitu%20ljudskih%20prava%20i%20osnovnih.pdf, stranici pristupljeno 03.06.2018. [4] https://www.srbijadanas.com/clanak/ovde-cete-biti-kidnapovani-13-05-2014, stranici pristupljeno 03.06.2018. [5] https://www.blic.rs/vesti/drustvo/porazna-statistika-u-srbiji-godisnje-nestane-700-dece/8xy431m , stranici pristupljeno 03.06.2018. [6] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 94/16 [7] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 94/16 [8] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 94/16 [9] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 94/16 [10] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 94/16 [11] Krivični zakonik, Službeni glasnik RS, br. 94/16 PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. Autor: *Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse.

Ekonomski i blog ljudskih resursa

ŠTA JE TO ZAPRAVO KOUČING?

llm / June 30, 2018

Danas je koučing (eng. coaching) jedan od najzastupljenijih pojmova, pa shodno tome nailazimo na veći broj autora i definicija samog pojma. Kako je reč engleskog porekla, Oxford Dictionary koren reči “coach” objašnjava kao trener, odnosno onaj ko daje instrukcije. Jasnije objašnjenje dato je od strane International Coaching Federation (ICF), navodeći da je koučing interaktivni proces koji pojedincu, timu, preduzeću, ustanovi ili organizaciji omogućava da razvije svoje potencijale, brže i efikasnije dostigne bolje rezultate.Neke od oblasti primenljivosti koučinga su: a) koučing veština i performansi; b) koučing razvoja; c) koučing transformacija; d) koučing rukovodilaca i lidera; e) menadžeri kao koučevi; f) timski koučing; g) koučing kolega; h) koučing životnih veština; i) kroskulturalni koučing; j) mentorstvo u svetu koučinga. Koučing pomaže klijentu da „zaroni” u svoje potencijale i „otključa“ ih u cilju efikasnosti i bolje produktivnosti. Istraživanja međunarodne koučing federacije ukazuju na benefite koje imaju osobe koje su učestvovale u koučingu, kao što su poboljšanja u: samopouzdanju, međuljudskim relacijama, veštinama komunikacije, radnom postignuću, balansu između poslovnih i privatnih obaveza. Koučing se vremenski može odvijati: intezivno ( odvija se svakodnevno), koučing srednjeg inteziteta (kouč se sastaje sa zaposlenima jednom nedeljno i razgovaraju o problemima koji se trenutno nalaze u datom projektu), periodični koučing ( sastanak u bitnim momentima projekta). Koučing zapravo predstavlja trening između kouča (trenera) i pojedinca ili tima. Prava efikasnost koučinga je rad 1 na 1, u kome kouč direktno sa pojedincem sprovodi više sesija od 45. minuta. Ono što je bitno jeste da koučing nema savetodavnu ulogu, niti on može rešiti probleme sa kojima se suočavaju pojedinci ili timovi, takođe on ne može ponuditi idealno rešenje za vaše probleme. Koučing kroz sesije sa koučem, pomaže da sam dodje do idealnog rešenja, znači kouč kroz pitanja daje usmerenja koja dovode pojedinca do rešenja. Da bi trening bio uspešan, treba ga uskladiti sa stvarnim potrebama radnog mesta, zaposlenih i sa misijom, i vizijom organizacije odnosno pojedinca. Kako izgleda jedna koučing sesija: Na samom početku sesije, jasno utvrditi cilj pojedinca koji želi da postigne; Cilj mora biti merljiv, definisan i vremenski ograničen; Kouč postavlja pitanja u vezi karijere: šta želi da postigne klijent i šta ga sprečava u tome; Utvrđuju se detaljno prepreke ka ostvarenju cilja; Klijent samostalno utvrđuje prvi korak ka ostvarenju svog cilja; plan, kompetencije i benefite. Iz svega navedenog može se zaključiti da kada govorimo o koučingu veoma je bitno saznanje da je to rad uglavnom sa odraslim osobama, dakle u osnovi je specifičnost učenja odraslih osoba. Literatura: Leipsic, S. (2001). Coaching versus therapy: A perspective. Consulting Psychology Journal: Practice and Research. 53(4). 229-237. Wilson, C. (2007). What coaching is and how it works. Performance Coach Training. Materijali dostupni na: https://coachfederation.org/ PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. Autor teksta: *Napomena: Tekstovi u okviru HR & ECC blog, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Sofija Nikolić. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Krivično pravo, Pravni blog

DAVANJE LAŽNOG ISKAZA

llm / June 30, 2018

Zakonodavac je predvidio nekoliko oblika ovog djela. Prvi oblik inkriminiše davanje lažnog iskaza od strane svjedoka, vještaka, prevodioca ili tumača, u postupku pred sudom, u disciplinskom, prekršajnom ili upravnom postupku ili drugom zakonom propisanom postupku. Dakle, izvršilac ovog oblika djela može biti samo lice koje učestvuje u postupku kao svjedok, vještak, prevodilac ili tumač (delicta propria). [1] Radnja izvršenja je određena kao davanje lažnog iskaza. Neće postojati ovo krivično djelo ako lice koje daje iskaz smatra i vjeruje da je neistinit, a iskaz je objektivno istinit (npr. svjedok u namjeri da prikrije učinioca krivičnog dijela, daje iskaz da je djelo počinilo neko drugo lice, pa se u postupku utvrdi da je to drugo lice zaista i počinilo krivično djelo). Isto tako ne postoji ovo djelo ukoliko lice daje iskaz koji sadrži tvrdnje koje objektivno nisu tačne, ali kod njega postoji uvjerenje da su one tačne. Lažan iskaz svjedoka treba da se odnosi na činjenice, a ne i na mišljenje svjedoka o nekim stvarima. Davanje lažnog iskaza najčešće se vrši davanjem izjave o nekim činjenicama koja ne odgovara istini. Međutim, davanje lažnog iskaza se može izvršiti i nečinjenjem, tj. svjesnim prešućivanjem bitnih činjenica koje se odnose na predmet dokazivanja. Ako je svjedok svjesno prešutio neke činjenice, jer bi svojom izjavom vezanom za te činjenice sebe izložio krivičnom gonjenju, neće postojati ovo krivično djelo. Isto tako, odbijanje svjedoka da svjedoči ne predstavlja ovo krivično djelo. Bez uticaja na primjenu ove inkriminacije je činjenica da lažan iskaz nije uticao na donošenje sudske odluke. Dakle, djelo je dovršeno kad je završeno davanje iskaza u određenom postupku. S obzirom da jedno lice može biti saslušano više puta, pri čemu može mijenjati svoj iskaz, uzima se mjerodavno poslednje davanje iskaza. [2] Ovo krivično djelo se može izvršiti u postupku pred sudom, disciplinskom, prekršajnom ili upravnom postupku ili nekom drugom propisanom postupku. Subjektivnu stranu djela čini umišljaj. Dakle, izvršilac mora biti svjestan da u svojstvu svjedoka, vještaka, prevodioca ili tumača učestvuje u postupku pred sudom te da ono što iskazuje ne odgovara stvarnosti, odnosno da je prešutio bitne činjenice vezane za predmet ispitivanja. Drugi oblik dijela inkriminiše davanje lažnog iskaza u sudskom ili upravnom postupku, od strane lica koje ima svojstvo stranke, prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranke, pod uslovom da je na tom iskazu zasnovana odluka koja je donesena u tom postupku. Teži oblici djela su ako je lažan iskaz dat u krivičnom postupku i ako je dat pod zakletvom. Najteži oblik djela postoji ukoliko su nastupile naročito teške posljedice za okrivljenog. Što se tiče kaznenih odredbi Krivični zakonik Srbije ako je lažan iskaz dat u krivičnom postupku ili je dat pod zakletvom učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do 5 godina. [3] Ako su nastupile naročito teške posledice za okrivljenog učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Krivični zakonik Republike Srpske predviđa da ako je lažan iskaz dat u krivičnom postupku učinilac će se kazniti kaznom zatvora od 6 mjeseci do pet godina. Ako su nastupile naročito teške posljedice za okrivljenog učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina. [4] Ako je lažan iskaz dat u krivičnom postupku u Federaciji, učinitelj će se kazniti kaznom zatvora od 6 mjeseci do 5 godina. . Ako su nastupile naročito teške posljedice za okrivljenog učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do deset godina. [5] Krivični zakonik Crne Gore inkriminiše da ako je lažan iskaz dat u krivičnom postupku učinilac će se kazniti zatvorom od 3 mjeseca do 5 godina. Ako su nastupile naročito teške posljedice za okrivljenog učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina. [6] Izvori: [1] Krivićno pravo, Miloš Babić, Ivanka Marković, 2009 [2] Kazneno pravo, Bačič, Pavlović [3] Krivični zakonik („Sl.glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr.,107/2005-ispr.,72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), čl. 335 [4] Krivični zakonik Republike Srpske (Službeni glasnik Republike Srpske broj: 64/17), čl. 335 [5] Krivični zakon Federacije BiH (Službene novine FBiH 36/03, 37/03, 21/04, 69/04, 18/05, 42/10, 42/11, 59/14 i 76/14), čl. 348 [6] Krivični zakonik (Službeni list Republike Crne Gore br: 70/2003, 13/2004, 47/2006 i Službeni list Republike Crne Gore br: 40/2008, 25/2010, 32/2011, 64/2011-drugi zakon, 40/2013, 56/2013, 14/2015, 42/2015, 58/2015-drugi zakon i 44/2017), čl. 389. Autor teksta: PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Tijana Puzić. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Pravni blog

SAOBRAĆAJNI PREKRŠAJI

llm / June 10, 2018

Saobraćajni prekršaji su vrsta prestupa koje poznaje naše pravo, koji su regulisani Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakonom o prekršajima. Svaki učesnik u saobraćaju je dužan da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje odgovornost i sankcije za kršenje propisa o učestvovanju u saobraćaju. Kršenje normi ovog zakona koje bude evidentirano od strane saobraćajne policije u neposrednom kontrolisanju saobraćaja ili putem tehničkih sredstava, biće predmet prekršajnog postupka koji je uređen Zakonom o prekršajima. Ukoliko je učinjen saobraćajni prekršaj za koji je predviđena samo novčana kazna, saobraćajna policija može izdati prekršajni nalog. Za ovakve prekršaje, Zakon omogućava da plaćanjem novčane kazne po ovom prekršajnom nalogu uprosti postupak i da bude ekonomičniji za učinioca prekršaja, tako što mu se ostavlja mogućnost da plati 50% iznosa novčane kazne, ako se prekršajni nalog plati u roku od osam dana. Prema odredbama zakona, moguće je zaključiti i sporazum o priznanju prekršaja, a od sada se može zaključiti i za teže prekršaje, osim za nasilničku vožnju ili za saobraćajni prekršaj kojim je izazvana saobraćajna nezgoda u kojoj je bilo povređenih lica. Sporazum se može zaključiti i u policijskoj upravi prema mestu prebivališta, a ne samo tamo gde je učinjen prekršaj. Za Beograd je to Rakovica, ul. Kraljice Jelene br.9, od sada se sve završava na ovoj adresi, ne mora više lično da se dostavlja sporazum sudu. Na kućnu adresu se dobija presuda prekršajnog suda kojoj se usvaja sporazum. Ukoliko je učinjen teži saobraćajni prekršaj za koji je osim novčane kazne propisano i izricanje zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom i evidentiranje kaznenih poena kumulativno, postupak će biti pokrenut na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Dakle, postupak se pokreće zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka ili na osnovu zahteva za sudsko odlučivanje u situaciji kada je izdat prekršajni nalog a lice je zahtevalo sudsko odlučivanje. U zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, ukratko je naveden činjenični opis spornog događaja, kao i kvalifikacija prekršaja za koji se učinilac prekršaja tereti. Nakon dobijanja poziva iz prekršajnog suda moguće je postići sporazum o priznanju krivice sa sudom ili iznošenje odbrane samostalno ili uz pomoć branioca (advokata). Odbrana u postupku po saobraćajnim prekršajima se sastoji od predlaganja dokaza od strane odbrane, i izvođenja istih od strane prekršajnog suda, i to svih dokaza koji su od uticaja na utvrđivanje nevinosti osumnjičenog. Dokazni predlozi u prekršajnom postupku mogu biti: zahtev za dostavljanje video snimaka sa kamera, saslušanje službenog lica koje je sačinilo zapisnik, saslušanje svedoka, suočenje i drugi. Ako se učinilac prekršaja odluči za priznanje prekršaja ublažava se kazna i izbegavaju sudski troškovi, međutim odluku o prihvatanju ovog sporazuma donosi nadležni prekršajni sud. Sporazum je moguće zaključiti najkasnije do donošenja prvostepene odluke suda. U sporazumu se ne može dogovoriti kazna koja je manja od zakonom propisane minimalne kazne za učinjeni prekršaj. Takođe, sporazum nije moguće zaključiti: -za saobraćajne prekršaje za koje se izdaje prekršajni nalog; -ako je vozač u prethodnih godinu dana već bio osuđen za prekršaj iz bezbednosti saobraćaja; -ne može se ugovoriti izricanje manje kaznenih poena od propisanih zakonom za određeni saobraćajni prekršaj. Zakonom o prekršajima je omogućeno vođenje registra novčanih kazni. Registar novčanih kazni je centralizovana elektronska baza podataka u kojoj se čuvaju svi podaci vezano za sve neplaćene novčane kazne, troškove postupka i drugi novčane iznose koji su izrečeni pravnosnažnom i izvršnom odlukom suda ili putem konačnog i izvršnog prekršajnog naloga se upisuju u registar novčanih kazni. Novčana kazna i troškovi postupka, podaci o kažnjenom licu kao i svi ostali podaci u vezi sa time brišu se iz registra novčanih kazni odmah nakon što kažnjeni plati celokupan dugovani iznos, odnosno po proteku roka od četiri godine od dana kada su prekršajni nalog ili osuđujuća presuda postali pravnosnažni. Učesnik u saobraćaju na putevima može počiniti i krivično delo ako se ne pridržava saobraćajnih propisa i time ugrozi javni saobraćaj dovodeći u opasnost život ili telo ljudi, ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili imovinska šteta veća od 200 000 dinara. Propisano je da ako neko ima neplaćene kazne za saobraćajne prekršaje, neće moći ubuduće da dobije ili obnovi dokumenta, poput vozačke ili saobraćajne dozvole. Izvori: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_prekrsajima.html https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_bezbednosti_saobracaja_na_putevima.html https://www.paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html Autor teksta: PRATITE NAS NA INSTAGRAMU: kliknite ovde. PRATITE NAS NA FACEBOOK-U: kliknite ovde. *Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Nataša Stančev. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.