Sistem zaštite prava manjinskih akcionara ustanovljen je, pre svega, u cilju jasnog definisanja njihovog položaja i prava u privrednom društvu u čijem upravljanju je njihova uloga znatno oslabljena, te supsidijarno, u cilju potsticanja razvoja finansijskog tržišta sa zakonom ustanovljenim sistemom zaštite investitora. U srpskom zakonodavstvu, u skladu sa aktuelnim rešenjima na nivou Evropske Unije, zaštita prava manjinskih akcionara ostvaruje se kroz pravne institute ustanovljene najpre zakonskom regulativom vezanom za sama akcionarska društva kroz Zakon o privrednim duštvima[1], te ustanovljavanjem pravnih instituta i procesa u Zakonu o tržištu kapitala[2] (većinom vezanih za transparentnost javnih akcionarskih društava i obaveze obaveštavanja), kao i Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava[3]. Neki od instituta ostvarivanja prava predmet su dobrovoljen primene od strane manjinskih vlasnika kapitala dok su druga pravna pravila primenjuju nevezano za njihovu volju. U daljem tekstu, sledi pregled najvažnijih instituta ostvarenja prava manjinskih akcionara. Pravo učešća u radu Skupštine akcionara U skladu sa odredbama Zakona o privredenim društvima[4], Skupština akcionara, kao najviši organ u društvu, treba da omogući svima acionarima, pa tako i manjinskim, učešće u donošenju najvažnijih odluka za društvo i izboru organa upravljanja. Time su, samim ustanovljenjem ovog organa i njegovih nadležnosti, manjiski akcionari stavljeni u položaj učešća donošenju odluka, srazmerno broju akcija koje poseduju. Ovde je važno napraviti razliku između vlasnika običnih akcija koje daju prava glasai ulešća u radu skupštine, sa jedne strane, i vlasnika prioritetnih akcija koja ne daju ova prava, u zamenu za druge benefite kao što su prvenstvo u isplati dividende, raspodele likvidacionog ostatka i stečajne mase. Pravo na pobijanje odluke Skupštine akcionara Zakonom o privrednim društvima[5] dato je pravo jednom ili više akcionara koji imaju pravo na učešće u radu skupštie, da mogu tužbom nadležnom sudu da traže pobijanje odluke donete na toj skupštini iz razloga navedenih u članu 376, u roku od 30 dana od dana saznanja za takvu odluku ili od dana njene registracije, ali ne kasnije od tri meseca od dana njenog donošenja. Pravo nesaglasnih akcionara na otkup akcija Odredbama Zakona o privrednim društvima[6] dato je pravo akcionarima koji se suzdrže od glasanja ili glasaju protiv odluke skupštine važne za postojanje i način funkcionisanja društva, a koje su u zakonu taksativno nabrojane, na otkup njihovih akcija od strane društva čime ujedno donose odluku o istupanju iz društva (u pitanju su mahom manjinski akcionari s obzirom da ovo ostvarenje ovog prava podrazumeva usvajanje odluke za šta je potrebna većina glasova). Obaveza većinskog akcionara na objavljivanje ponude za preuzimanje Kada jedan akcionar, samostalno ili zajedno sa licima sa kojima zajednički deluje, pređe određeni procenat vlasništva nad akcijama sa pravom glasa, Zakon o preuzimanju akcionarskih društava[7] daje opciju ostalim, manjinskim akcionarima koji time gube kontrolu nad odlučivanjem u društvu, da prodaju svoje akcije tom većinskom akcionaru. Obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje akcija, po unapred određenoj ceni na zakonom uređen način, postoji kada akcionar, samostalno ili zajedno sa licima sa kojima zajednički deluje, stekne više od 25% akcija sa pravom glasa, kao i u slučaju da, nakon jednom objavljenje ponude za preuzimanje, stekne dodatnih 10% ili manje od 10% ako takvim sticanjem pređe prag od 75% akcija sa pravom glasa. Prinudni otkup i prinudna prodaja akcija Ovaj institut ustanovljen je Zakonom o privrednim društvima[8] za slučaj kada jedan akcionar, samosmtalno ili zajedno sa povezanim licima, stekne 90% ili više glasačkih prava i učešća u kapitalu društva, te preostali akcionari svojim glasovima više ne mogu utcati na donošenje odluke. Kada do ovakvog sticanja dođe, većiniski akcionar može, po unapred određenoj ceni na zakonom ustanovljen način, da prinudno otkupi sve akcije preostalih akcionara društva. Sa druge strane, ukoliko večiniski akcioanar ne postupi ovako, preostali akcionari imaju prvo da većinskom akcionaru prinudno prodaju svoje akcije, takođe po ceni utvrđenoj u zakonskoj proceduri. Na osnovu analize zakonskih rešenja vezanih za prava akcionara u Srbiji, izvodi se zaključak da domaće zakonodavstvo rapolaže dobrim rešenjima u ovoj oblasti, koja su ujedno u potpunosti u skladu sa Direktivama EU u oblasti zaštite prava manjinskih akcionara, naročito Direktivom 2004/25[9]. Pored zakonske regulative, sledeća „linijan odbrane“ u zaštiti prava manjinskih akcionara jeste prinudna primena tih pravila u situaciji odsustva dobrovoljne primene, što je stavljeno u nadležnost sudova i Komisije za hartije od vrednost. Izvori: Zakon o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015) Zakon o preuzimanju akcionarskih društava (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2006, 107/2009, 99/2011 i 108/2016) Zakon o tržištu kapitala (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011, 112/2015 i 108/2016  IFC i Beogradska Berza (2011), Korporativno upravljanje, Priručnik, izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd [1] Zakon o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015 [2] Zakon o tržištu kapitala (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011, 112/2015 i 108/2016) [3] Zakon o preuzimanju akcionarskih društava (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2006, 107/2009, 99/2011 i 108/2016) [4] Zakon o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015) [5] Ibid [6] Ibid [7] Zakon o preuzimanju akcionarskih društava (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2006, 107/2009, 99/2011 i 108/2016 [8] Zakon o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015) [9] IFC i Beogradska Berza (2011), Korporativno upravljanje, Priručnik, izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd Autor teksta: Dragana Vidaković. *Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i

Prvi član Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji iz 2001. godine kaže: ‘’ Državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje – Dan državnosti Srbije, spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdan i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Serbije.’’[1] Iz razloga što je ovo pravni blog akcenat pisanja ovog rada je stavljen na donošenje prvog Ustava moderne Srpske države. Prije tačno 182 godine (15. februara) na velikoj skupštini u Kragujevcu je donešen i zakonom potvrđen jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih Ustava svoga doba. ‘’Razlog za njegovo donošenje je veliko nezadovoljstvo kako kod naroda tako i kod krupnih starješina usled apsulutističke vladavine kneza Miloša Obrenovića. Vremenom je nezadovoljstvo toliko poraslo da se od Miloša javno zahtijevalo da započne proces stvaranja modernog pravnog sistema. Politički pritisak koji je vršen, Miloš je uporno odbijao sve do 1835.godine. Januara iste godine je izbila prva starješinska buna – takozvana Miletina buna te knez odlučuje i izdaje naređenje da se pristupi izradi Ustava.’’ [2] Projekat ustava izradio je Dimitrije Davidović, sekretar kneževe kancelarije. Ustav je pročitan i prihvaćen na skupštini održanoj 15. februara 1835. na praznik Sretenje, te je stoga u srpskoj istoriji poznat pod nazivom Sretenjski Ustav. Prema ovom Ustavu ustanovljen je Državni Sovjet koji je u tadašnjoj Srbiji bio najviša vlast pored kneza (zakonodavna i izvršna vlast pripadala je knezu i Sovjetu). Pored Sovjeta ustav je predvidio i Narodnu skupštinu koja se sastojala od 100 poslanika. Nijedan porez se nije mogao ustanoviti bez odobrenja Skupštine. U posebnom odjeljku ‘’Opštenarodna prava Srbina’’[3] garantuje se jednakost građana pred zakonom, neprikosnovenost privatne svojine, pravo žalbe itd. Ovim Ustavom su ukinuti ropstvo i feudalni odnosi međutim, ovaj ustav nije bio duga vijeka te je nakon dvije nedjelje poništen. ‘’Austrija, Turska i Rusija bile su mu odlučno protivne i okarakterisale su ga kao republikanski, revolucionaran i zarazan.’’[4] Ovakav negativan stav velikih sila prema Ustavu Milošu je dobrodošao jer on nije mogao da prihvati bilo kakvo ograničenje svoje vlasti. Najveći značaj, pored toga što je bio jedan od najdemokratskijih u Evropi, ovog Ustava je što su na jedan pregledan i sažet način izražene potrebe srpskog društva (nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratska vladavina). Takođe, Sretenjski ustav je stavio tačku na ‘’Srpsku revoluciju’’[5] te s pravom možemo smatrati da je 15. februar najbitniji datum u političkom, kulturnom I istorijskiom kalendaru Republike Srbije. P.S. SREĆAN VAM DAN DRŽAVNOSTI! Izvor fotografije: Zastava Srbije FLAT DESIGN by Visual Message Design (preuzeto sa sajta: http://volimsrbiju.blogspot.rs/) Izvori: [1] Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2001) [2] Šarkić Srđan, Istorija države I prava II, Pravni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad, 2011. [3] Ustav Knjaževstva Serbie, dostupno na: http://projuris.org/RETROLEX/Ustav%20Knezevine%20Srbije_Sretenjski%20ustav%20(1835).pdf [4] Šarkić Srđan, Istorija države I prava II, Pravni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad, 2011. [5] Termin Srpska revolucija se odnosi na period istorije Srbije od 1804. do 1835. Godine a prvi ga je upotrijebio Leopold fon Ranke u svojoj knjizi Die Serbische Revolution Autor teksta: Petar Tešić. *Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu. Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika). Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Petar Tešić. ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.