Narodna skupština Republike Srbije, usvojila je dana 25.04.2019. godine, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije [1] u Agenciji za privredne registre, koji je stupio na snagu 07-og maja 2019. godine. U nastavku teksta, slede taksativno nabrojane najznačajnije promene. Lica ovlašćena za podnošenje registracione prijave pred APR-om (član 5/5a).             Zakonom[2] je bilo predviđeno samo da se postupak registracije pokreće podnošenjem prijave Agenciji za privredne registre, i da se može pokrenuti i po službenoj dužnosti, dok je sada izmenama i dopunama Zakona tačno precizirano koja to lica mogu podneti registracionu prijavu:             1) lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica;             2) zakonom ovlašćeno lice za registraciju podataka propisanih zakonom;             3) osnivač u postupku osnivanja privrednog društva;             4) fizičko lice koje se registruje ili je registrovano kao preduzetnik;             5) za registraciju prenosa udela u privrednom društvu može biti i sticalac odnosno             prenosilac udela;             6) za registraciju ostavke lica ovlašćenog za zastupanje može biti i lice koje daje  ostavku.             Na ovaj način, zakonodavac je pokušao da reši vrlo česte nedoumice u pogledu toga, ko treba da potpiše registracionu prijavu, a koje su do sada predstavljale jedan od učestalijih razloga odbacivanja prijava od strane Agencije za privrede registre i plaćanja dodatnih taksi za registraciju. Upis zabeležbe (član 8.)             Postupak upisa zabeležbe, Zakonom[3] je bio veoma šturo opisan, i to samo propisivanjem da se upis zabeležbe vrši na osnovu prijave ili po službenoj dužnosti, ako registrator dođe do saznanja o činjenicama i dokumentima, koja su od značaja za pravni promet, što je izmenama i dopunama malo detaljnije propisano.             Tako sada, ako registrator oceni da činjenice i dokumenta nisu od značaja za pravni promet ili nisu u vezi sa podacima i dokumentima koji su predmet registracije, on u roku od pet radnih dana od dana podnošenja prijave rešenjem odbija prijavu. Ako nisu ispunjeni uslovi za upis zabeležbe podataka i dokumenata koji su kao predmet zabeležbe propisani posebnim propisom, registrator rešenjem odbacuje prijavu i utvrđuje koji to uslovi za registraciju nisu ispunjeni. Elektronsko podnošenje registracione prijave (član 11.)             Do ovih izmena i dopuna, Zakonom[4] je samo bilo predviđeno da se elektronska prijava podnosi Agenciji za privredne registre putem korisničke aplikacije, te da se potpisivanje elektronske prijave i dokumenata, kao i overa elektronskih dokumenata vrši u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronski potpis i elektronski dokument.             Sada je zakonodavac predvideo i način validacije kvalifikovanog elektronskog potpisa na prijavi i dokumentima koja se prilažu uz prijavu. Tako će registrator vršiti validaciju kvalifikovanog elektronskog potpisa na prijavi prema vremenu prijema prijave, a validaciju kvalifikovanog elektronskog potpisa na dokumentima koja se prilažu uz prijavu prema vremenu učitavanja dokumenata u korisničku aplikaciju, osim u slučaju kada su dokumenta snabdevena kvalifikovanim elektronskim vremenskim žigom. U trenutku validacije kvalifikovanog elektronskog potpisa Agencija će činjenicu validnosti tog potpisa potvrditi kvalifikovanim elektronskim vremenskim žigom.             Radi lakšeg razumevanja ovih izmena, pokušaćemo da Vam približimo značenje određenih pojmova,koji se u ovom članu 11. pominju, putem njihovih definicija propisanih Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj indetifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju[5]. elektronski potpis – je skup podataka u elektronskom obliku koji su pridruženi ili logički povezani sa drugim (potpisanim) podacima u elektronskim obliku tako da se elektronskim potpisom potvrđuje integritet tih podataka i identitet potpisnika (Vaše ime, prezime, matični broj itd.); kvalifikovani elektronski potpis – napredni elektronski potpis koji je kreiran kvalifikovanim sredstvom za kreiranje elektronskog potpisa i koji se zasniva na kvalifikovanom sertifikatu za elektronski potpis (onaj koji je izdat od strane MUP-a, Privredne komore, Pošte Srbije i sl.); validacija- postupak provere i potvrđivanja ispravnosti elektronskog potpisa (da li je izdat od strane ovlašćene institucije, da li sadrži sve podatke i sl.); elektronski vremenski žig – zvanično vreme pridruženo podacima u elektronskom obliku kojim se potvrđuje da su ti podaci postojali u tom vremenskom trenutku; kvalifikovani elektronski vremenski žig – elektronski vremenski žig koji ispunjava uslove utvrđene zakonom za kvalifikovani elektronski vremenski žig (da je povezan sa koordiniranim univerzalnim vremenom (UTC) tako da se sprečava svaka mogućnost promene podataka koja se ne može otkriti; da je zasnovan na preciznom vremenskom izvoru; da je izdat od strane pružaoca usluge izdavanja kvalifikovanog vremenskog žiga;da je potpisan, odnosno pečatiran od strane pružaoca usluge izdavanja kvalifikovanog vremenskog žiga pomoću naprednog elektronskog potpisa ili naprednog elektronskog pečata). Rok za postupanje registratora (član 15.)             Registrator će za postupanje i donošenje odluke o Vašoj registracionoj prijava od sada umesto PET DANA, imati rok za postupanje od PET RADNIH DANA.             Ukoliko registrator ne donese odluku u roku od pet radnih dana, smatraće se da je prijava usvojena.              Imajući u vidu činjenicu da elektronske prijave mogu biti podnete i vikendom, neradnim danima, za vreme verskih i državnih praznika, te da bi rok od pet dana mogao isteći do prvog radnog dana postupajućeg registratora i na taj način bi se otvorio put ka automatskom usvajanju prijava, koje ne ispunjavaju sve usluve za registraciju propisane zakonom, uvođenjem novog roka zakonodavac je našao rešenje da to izbegne.              Ukoliko je elektronska prijava podneta neradnog dana, smatraće se da je primljena prvog narednog radnog dana, od kada i počinje da teče rok registratora za postupanje po prijavi. Žalba na odluke registratora (član 25.)             Pre stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona, žalbu na odluku registratora moglo je da podnese samo ono lice, koje je registracionu prijavu i podnelo. Sada žalbu na odluku registratora može podneti svako lice, koje je Zakonom ovlašćeno za ponošenje registracionih prijava. (videti tačku 1. ovog teksta). Postupanje registratora po odlukama drugostepenog organa (član 34./34a) Ove izmene se pre svega odnose na brisanje registracije osnivanja i promene registrovanih podataka na osnovu odluke drugostepenog organa o poništavanju, odnosno ukidanju konačne odluke nadležnog registratora, a na osnovu tužbe lica, koje ima pravni interes da zahteva utvrđenje, da je registracija osnivanja privrednog društva ništava. Ukoliko se poništi, odnosno ukine odluka nadležnog registratora o registraciji osnivanja privrednog