Sporazum o klimatskim promenama potpisan u Parizu na 21. zasedanju Konferencije stranaka (COP 21)[1] Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime 12. decembra 2015. godine, država članica UNFCCC-a[2], koji je stupio na snagu 4. oktobra 2016. godine, ima za cilj ograničavanje globalnog zagrevanja temperature prirode sa sadašnjeg nivoa za minimum 2°C, osiguravanjem kapaciteta država u borbi s posledicama klimatskih promena, razvojem novih zelenih tehnologija koje obnavljaju energiju bez zagađenja okoline i ostvarenjem planova o smanjenju emisija, koje će do kraja 21. veka u potpunosti eliminisati štetne emisije[3].
Ovo u našem slučaju znači da sektor transporta mora biti projektovan da svoj doprinos u ostvarivanju navedenih ciljeva o klimatskim promenama. Bicikl može imati važnu ulogu u okviru transportne politike jer može da smanji gustinu saobraćaja, gužve, buku, troškove održavanje infrastructure, količinu štetnih izduvnih gasova jer je bez emisije istih. Takođe doprinosi zdravlju ljudi čime smanjuje rashode za zdravstvo. Krucijalni problemi u razvijenim evropskim državama je odnos države prema ovom prevoznom sredstvu favorisanjem električnih prevoznih sredstava (uvođenje motora na e-baterije umesto klasičnog goriva) i zastareli zakoni o drumskom saobraćaju što u velikoj meri blokira promene u procesu održive mobilnosti. Tako, da npr. Transportni plan Nemačke do 2030 godine, nema konkretnih projekata za bicikle[4]. Ozbiljnije i masovnije uvođenje bicikla u saobraćaj zahteva pre svega promenu zakonske regulative u svim državma koje žele da da na taj način osavremene transportnu politiku čiji je krajnji rezultat obnovljiva energija i potpuno eliminisanje štetne emisije izduvnih gasova uz još nekoliko već navedenih prednosti[5]. Ono što je novina i što treba da bude nadogradnja novoj zakonskoj regulativi predstavlja: ”Projekat Radschnellvegen – Biciklisticke veze, koji treba da obezbedi kvalitet u pogledu dizajna, mreže povezivanje i pratećih objekata biciklističkih objekata u svrhu održivog modela prevoza”, koji ovde navodimo kao ogledni primer koji se može primeniti i u našoj zemlji. Projekat ima za osnovu zadatak koji treba da se fokusira na razvoj biciklizma uzimajući u obzir pitanja infrastrukture, integrisanog sistema bicikla sa drugim vidovima vozila, obuku mobilnosti biciklističkih učesnika sa novim dimenzijama koje zahtevaju ravnopravnost režima i njegovo umreživanje na platvormi Evropske istraživačke oblasti (ERA)[6].
Da bi se izbegla dosadašnja praksa u kojoj je Nemačka savezna vlada i pored Nacionalnog biciklističkog plana[7] implementaciju istog prebacivala na države i opštine i time jednostrano prebacila odgovornost sa sebe[8], određeno je od strane Bundestag-a[9] da Savezna vlada treba da organizuje i predloži mere koje će omogućiti pozitivan razvoj biciklizma i iskorišćavanje njegovog potencijala. Nije se moglo više tolerisati postojanje nepotpune biciklističke infrastrukture i nedorečenih biciklističkih pravila koja su sputavala jedan segment održive mobilnosti. Istovremenom za navedenim pozivom Bundestag je insistirao da se pri obavljanju poverenih zadataka posebno obrati pažnja na sledeće oblasti:
a) preporuke Istraživačkog društva za put i saobraćaj (ERA 2010) kao obaveznog standarda kvaliteta za sa finansiranje navedenog projekta u narednih 10 godina, uz obavezno definisanje standarda za finansiranje u pokrajinama;
b) usvojanje standarda biciklističkih staza i proveriti njihovu usklađenost, naročito u segmentu potpunog odvajanja od puta koje koriste ostala vozila;
c) ravnomernost koja omogućava u celoj Nemačkoj izgradnju državnih biciklističkih staza za javnu upotrebu naročito duž glavnih puteva bez mogućnosti ugrožavanja protoka saobraćaja i naplate bilo kakve takse za korišćenje, jer je više od polovine biciklističkih ili radnih staza u Nemačkoj dugo manje od deset kilometara gde je bicikl najbrži način transporta[10];
d) jačanje saveza životne sredine i alokaciju resursa proširiti na biciklu;
e) modernizaciju postojeće bicilističke mreže radi dostizanja novopropisanih standarada;
f) sistem pomoći nastradalima i povređenim na biciklističkim stazama;
g) predlaganja amandmana za izmenu sadašnjeg Zakona o drumskom saobraćaju, javnom prevozu, vožnji biciklom, pešačenju i dodatnim ekološkim oblicima mobilnosti;
h) definiciji o maksimalnoj brzini vožnje na bicilističkim stazama od 30 kph;
i) doslednog sprovođenja Nacionalnog biciklizam plana sa ciljem učešća bicikla u Nemačkoj od 25 procenata svih putovanja u 2030. godini[11];
j) privremeni program podrške za koncepte bicikl za razmenu, E-teretnih kargo bicikla, izgradnji biciklističkih stanica za iznajmljivanje (E-teretnih i personalini), finansiranje neodređeni broj korisnika za kupovinu e- bicikla;
k) standardizaciju usluge nemačke železnice za prevoz bicikala, ulaz i izlaz istih na železničkim stanicama, obezbeđenju parking objekata i sistema za iznajmljivanje bicikala, bicikl karte i sl., jer je dobra kombinacija biciklizma i javnog prevoza posebno važna za ruralna područja i izazivaje, smanjuja dnevne migracije automobilom;
l) novčane olakšice za nabavku i korišćenje bicikla za prevoz ljudi i stvari;
m) obavezu ugradnje Abbiegeassistent sistema[12] na svim motornim vozilima;
Pored toga treba uvažiti i što je više moguće primeniti rezultate Studije kojom je potvrđeno da je zemljama EU utvrđena mogućnost koja navodi da polovina sadašnjeg obima transporta u evropskim gradskim centrima može biti izvedena opterećenjem biciklističkih točkova[13]. Teretni bicikli prema jednoj studiji nemačkog Centra za Aerospace[14], visoka kupovna cena klasičnih dostavnih vozila koja umesto motora na klasično gorivo koriste električni pogon daju veliku mogućnost opterećenim biciklističkim točkovima na električni pogon značajan pristup tržištu.
Prednost navedenog plana se ogleda u tome što je on počeo da se implementira tako da je do sada se 430 opština u Nemačkoj zvanično registrovalo za navedeni projekat.[15] Istovremeno kampanja ”Ja ću zameniti auto” u Berlinu[16] dovela je do projekta koji dobija sredstva od strane Federalnog ministarstva životne sredine, za uvođenje teretnih dostavnih bicikla, ali istovremeno i za obavljanje poslova koje vrše zanatlije službe za čišćenje grada, kompanije za dostavu robe. Projekat je posebno interesantan za kompanije i pojedince koje se oslanjaju na motornim vozilima za obavljanje delatnosti u urbanim zonama grada a čija zamena teretnim biciklima ne ostavlja nikakve ekonomske ili druge štetne posledice, već naprotiv smanjuje troškove nabavke i održavanja sadašnjeg voznog parka uz nultu emiciju štednih izduvnih gasova. Pored toga, svojstveno nazivu projekta ”Ja ću zameniti auto” grad Berlin je odvojio novčana sredstva koja omogućavaju zamenu motornog vozila za teretni bicikl na nožni ili e-pogon[17].
Ni ostale zemlje članice EU ni malo ne zaostaju u svojim realizacijama ili planovima za implemetaciju bicikla u svoj saobraćajni sistem koji se u velikoj meri poklapa pa sa ovim nemačkim modelom koji je ovde naveden iz razloga što kod nas preovlavdava mišljenje da kada je u pitanju korišćenje bicikla to odmah asocira na Holandiju, Dansku, Norvešku, što je u suštini tačno ali ono što je bitno i što može da nama posluži kao model uvođenja ovog pitanja u društvene odnose je baš ovaj Nemački koji i pored toga što je vodeći proizvođač motornih vozila u evropi[18] sistemski i na ostvarljiv vremenski rok nudi ono što se od njega očekuje nakon usvajanja ovde citiranog Sporazuma o klimatskim promenama iz Pariza.
Izvori:
[1]Sustainable Innovation Forum.
[2]United Nations Framework Convention on Climate Change – http://unfccc.int/2860.php
[3]http://www.cop22.org/
[4](http://europa.eu/legislation_summaries/transport/index_en.htm).
[5]Smanjenje saobraćajnih gužvi, buke, troškova održavanja saobraćajne infrastructure i poboljšanje zdravstvenog stanja vozača bicikala i sl.
[6]Dugogodišnje mreže transnacionalne saradnje između institucija koje podržavaju inovacije i poslovanje, u razliĉitim sektorima, u okviru Evropskih istraživaĉkih oblasti.
[7]Nationaler Radverkehrsplan(NRVP).
[8]Savezna Republika Nemačka je savezna parlamentarna republika sastavljena od šesnaest zemalja njenih članica. Ustav SR Nemačke na engleskom jeziku. https://www.btg-bestellservice.de/pdf/80201000.pdf
[9]Savezne zakone donosi Bundestag (član 77. Ustava).
[10](https://vvv.umveltbundesamt.de/sites/default/files/medien/378/publikationen/hgp_e-rad_macht_mobil_-_pelelecs_4.pdf).
[11](https://vvv.bmvi.de/SharedDocs/DE/Anlage/VerkehrUndMobilitaet/Fahrrad/nationaler-radverkehrsplan-2020.pdf?).
[12]Sistem za prepoznavanje bilo kojeg vozila pa i bicikla u tz. mrtvom uglu kada se klasičnom opremom ne vozilu to ne može uočiti. (https://udv.de/de/nutzfahrzeuge/lkv/abbiegeassistent-fuer-lkv).
[13](http://ciclelogistics.eu/docs/111/D6_9_FPR_Ciclelogistics_print_single_pages_final.pdf).
[14]Vazdušno-kosmički proctor. http://www.dlr.de/dlr/en/desktopdefault.aspx/
[15]vvv.stadtradeln.de/kommunen.
[17]https://enorm-magazin.de/gewerbe-auf-zwei-raedern
[18]Nemačka auto industrija proizvede preko 10 miliona vozila godišnje. http://www.netauto.rs/srpski/news/article/
AUTOR TEKSTA: dr Zoran Birovljević.
Napomena: Tekst je nastao u okviru projekta: Inicijativa za Cargo bicycle i Cycle Logistics u funkciji zaštite životne sredine i ekonomske dobiti do sada u gradu Beogradu, kao takav, zašitećen je autorskim pravima.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: dr Zoran Birovljević.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.