RAD VAN RADNOG ODNOSA III DEO – UGOVOR O DOPUNSKOM RADU

By /
Prema Zakonu o radu[1], zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod jednog poslodavca, može da zaključi Ugovor o dopunskom radu kod drugog poslodavca, a najviše do jedne trećine radnog vremena.
Karakteristike Ugovora o dopunskom radu
  1. Ugovor o dopunskom radu sadrži sve elemente kao i Ugovor o radu, tj. lice koje se prima na rad ovim Ugovorom ima skoro sva prava i obaveze iz klasičnog radnog odnosa, ali srazmerno vremenu koje provodi na radu. Ipak, s obzirom na to da se radi o radu van radnog odnosa, iznos koji se prima za obavljeni rad nema karakter zarade već ugovorene naknade, te se oporezuje na osnovu Zakona o porezu na dohodak građana, po stopi od 20%.
  1. Lice koje obavlja poslove na osnovu Ugovora o dopunskom radu, kod drugog poslodavca može da radi najviše do 1/3 radnog vremena, što iznosi 13 časova i 24 minuta.
  1. Ugovor o dopunskom radu se može zaključiti samo sa licem koje se već nalazi u radnom odnosu sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca. Prilikom zaključivanja ovog Ugovora, zaposleni mora o tome dostaviti potvrdu poslodavcu, jer je to uslov za zaključenje ugovora. U skladu sa tim, ovaj Ugovor se ne može zaključiti sa nezaposlenim licima, penzionisanim licima i nerezidentom koji je u radnom odnosu u inostranstvu.
  1. Ugovor o dopunskom radu mora biti zaključen u pismenoj formi i sadržati obavezno sledeće elemente: podatke o ugovornim stranama, datum zaključenja ugovora i datum stupanja na rad (ovde obratiti pažnju na novu izmenu Zakona o radu, gde zaposleni mora biti prijavljen minimum 3 dana pre dana kada stupa na rad) vrsta i opis posla koja je predmet ugovora, radno vreme, dnevni, nedeljni i godišnji odmor srazmerno vremenu provedenom na radu, mesto obavljanja posla koji je predmet Ugovora o dopunskom radu, naknada za obavljeni posao, naknada za odlazak i dolazak sa posla, naknada troškova za službena putovanja i slično.
  1. Kod ovih Ugovora, takođe postoji obaveza plaćanja poreza i doprinosa i to je uređeno na sledeći način:
  • Naknada koja je ugovorena je oporeziva porezom na dohodak građana po stopi od 20% uz priznavanje 20% normiranih troškova[2] (to su troškovi koji se priznaju bez dokazivanja da su napravljeni);
  • Prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje[3], postoji obaveza plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26% na iznos koji prestavlja osnovicu poreza (od bruto prihoda se umanje normirani troškovi i dobija se osnovica).
  • Doprinosi za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti se kod Ugovora o dopunskom radu ne obračunavaju i ne plaćaju, jer se ovi doprinosi uvek plaćaju po jednom, prioritetnom osnovu, što je u ovom slučaju Ugovor o radu kod poslodavca koji je zaključen sa punim radnim vremenom.
  • Obveznik poreza i doprinosa je fizičko lice koje ostvaruje prihod, ali je poslodavac taj koji je dužan da porez i doprinose obračuna, odbije i uplati na odgovarajući račun javnih prihoda (račun na koji se plaćaju dažbine).
Ugovor o dopunskom radu izazvao je najviše kontraverzi povodom radnika u zdravstvu. Naime, veliki broj lekara je služeći se ovom zakonskom mogućnošu, pored Ugovora o radu sa punim radnim vremenom u državnoj zdravstvenoj ustanovi, zasnivao dopunski rad u privatnim zdravstvenim ustanovama. Zatim se pacijentima nudi da se ili stave na listu čekanja za određene vrste lekarskih pregleda ili intervencija, koje su poprilično dugačke ili se nudi da već koliko sutradan, budu primljeni u privatnim klinikama kod istih lekara. Ovo se javilo kao posledica nedovoljnog preciziranja uslova za zasnivanje dopunskog rada u važećem zakonodavstvu. Da li će se i na koji način ovo pitanje rešiti, ostaje nam da vidimo.

  • Izvori i literatura:

  • [1] Član 202. Zakona o radu http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html
  • [2] Član 85. Zakona o porezu na dohodak građana  http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dohodak_gradjana.html
  • [3] Član 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_doprinosima_za_obavezno_socijalno_osiguranje.html

    Autor teksta:

    *Napomena: Tekstovi u okviru projekta, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.

    Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).

    Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Jovana Joksimović.

    ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Scroll to Top