TELO KAO STVAR- TRGOVINA LJUDIMA U SRBIJI

By /

Ko su žrtve trgovine ljudima?[1]

Iako se neke grupe češće pojavljuju kao žrtve nego druge, činjenica je da žrtva trgovine ljudima može da bude svako – i muškarci i žene, i dečaci i devojčice, nezavisno od svog porekla, godina, nacionalne pripadnosti, obrazovanja, socijalnog statusa ili neke druge osobine.

Ko su trgovci ljudima?[2]

I trgovac ljudima može biti svako – najrazličitiji muškarci i žene imaju svoju ulogu u lancu trgovine ljudima, od vrbovanja do eksploatacije, a vrlo često su to osobe od poverenja, srodnici, čak i članovi uže porodice, kao i ljudi koje žrtva poznaje duži vremenski period; s druge strane, eksploataciju može vršiti i nepoznata osoba…

Koji je cilj trgovine ljudima?[3]

Cilj trgovine ljudima je:

ostvarivanje zarade (ili neke druge koristi) kroz eksploataciju, bilo da se radi o

  • seksualnoj eksploataciji
  • prinudnom radu
  • prinudnom prosjačenju
  • prinudi na vršenje krivičnih dela
  • ilegalnom usvojenju
  • prinudnim brakovima
  • trgovini organima ili nekom drugom obliku.

Prva tri pitanja, jesu najčešće postavljanja pitanja kada se govori o trgovini ljudima. Bitno je znati kakve su realne okolnosti koje određenu osobu definišu kao objekat u lancu trgovine ljudima.

Kada je posredi ovakva tema, bitno je razmotriti još neke izraze:

  • Zemlja porekla
  • Zemlja tranzita
  • Zemlja destinacije

Da bismo bliže sagledali trgovinu ljudima na našim prostorima potrebno je vratiti se u prošlost. Da li će određena država biti svrstana u jednu od tri prethodno navedene kategorije zavisi, izmedju ostalog I od istorijskih okolnosti, ali I ekonomske situacije u zemlji. Kako se navodi, ovakva etiketiranja država nisu konačna[4], što znači da se jedna država istovremeno može pojaviti u recimo 2 kategorije. Na taj način istovremeno može predstavljati I npr. Zemlju tranzita, ali I zemlju porekla…

Takođe je bitno ostaviti po strani sve predrasude koje su uvrežene među ljudima, kao I mišljenje da se to može dogoditi svima, samo ne nekoj nama bliskoj osobi. Kada govorimo o ovoj temi, bitna je I edukacija dece, pogotovo ženskog pola, jer se ženske osobe, naročito adolescenti nalaze u vrhu potencijalne target grupe. Iako ovaj problem pogađa podjednako oba pola, I iako niko nije bezbedan, kao što smo imali prilike da pročitamo na samom početku teksta, u zavisnosti od pola, varira I način eksploatacije određene osobe, koja biva upletena u lanac trgovine kao žrtva.  U Krivičnom zakonu Srbije[5] (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) trgovina ljudima(član 388), kao I trgovina maloletnim licima radi usvojenja(član 389) spadaju u grupu: Krivična dela protiv čovečnosti  I drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.

 U koliko se pozivamo na član 388[6] KZ Srbije, stav 1 glasi:

  • Ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima,
    kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

Kada govorimo o članu 389[7] KZ Srbije, starosna granica koju Zakon izričito spominje je 16 godina(kada se govori o licu koje je mlađe od 16 godina, a pojavljuje se u ulozi žrtve), a lica koja su izvršila krivično delo prema stavu 1 ovog člana u zavisnosti od okolnosti mogu biti kažnjena kaznom zatvora od 1 do 5 godina.

Trgovina ljudima u fazama[8]

Postoje tri faze kada govorimo o trgovini ljudima, a to su:

  • Vrbovanje (regrutacija) – u pitanju je početna faza u tgovini ljudima kada se žrtva selektuje I uvlači u lanac trgovine, putem zloupotrebe npr. Poverenja, internet, ljubavnih I prijateljskih veza…
  • Tranzit – prevoz do mesta eksploatacije,bilo da se radi o tranzitu u okviru jedne zemlje ili izvan njenih granica. Ovde vidimo još jednu razliku kada se govori o trgovini ljudima, a to je interna I eksterna trgovina. Česte su pojave da žrtve uopšte ne pređu granicu svoje zemlje. U ovoj fazi, koriste se dokumenta žrtava- lažna, ali u pojedinim slučajevima I prava.
  • Eksploatacija – kao što sam naziv govori, žrtva je selektovana, prebačena na željeno mesto, I zatim nastupa završna faza iskorišćavanja žrtve. U zavisnosti od uzrasta/pola zavisi I način eksploatacije žrtve. Metode koje se primenjuju da bi se žrtva kontrolisala su kako fizičke tako I psihičke prirode, I podrazumevaju: oduzimanje dokumenata, fizičko nasilje, zastrašivanje, pretnje, kao I pretnje koje bi potencijalno prerasle u opasnost po porodicu žrtve u koliko se ona odluči na bekstvo.

Prema podacima  Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima [9]u periodu od 2005-2012. godine identifikovano je 597 žrtava trgovine ljudima, od čega  broj državljana I državljanki naše zemlje iznosi 507. Od ukupnog broja žrtava 507 su žene I 90 jesu žrtve muškog pola. Kao što navodi ASTRA[10] : Trgovina ljudima je nesporno rodni problem. Većinu žrtava trgovine ljudima u Srbiji čine žene i devojčice (87,5% prema podacima ASTRE) izložene seksualnoj eksploataciji, mada se beleži porast eksploatisanih osoba muškog pola.

Kada govorimo o tome ko može biti “Target”, bitno je reći da se granice brišu. Problem koji se javlja u ovom slučaju jeste što su ljudi koji učestvuju I posreduju u vrbovanju potencijalnih žrtava najčešće bliski sa istim. Uglavnom se radi o osobi od poverenja, I neretke su  situacije da  I sami emotivni partneri predstavljaju lica koja vrbuju. Nisu takođe retke ni situacije, da mlade devojke odlučuju da izađu I upoznaju uživo ljude koje znaju samo preko društvenih mreža, ne sluteći da susret takve vrste može predstavljati ozbiljnu pretnju. Sredstva moderne komunikacije, a pogotovo popularizacija društvenih mreža, I izlaganje privatnog života velikom broju ljudi, kao I brz I lak pristup podacima mogu biti okidač za uplitanje određene osobe u lanac trgovine. S toga, pogotovo adolescentima , preventivno  treba skrenuti pažnju o bezbednom korišćenju društvenih meža, kao I podobnoj proveri određenih podataka koje nam osoba sa druge strane ekrana “servira”. Kada govorimo o ekonomskoj situaciji u zemlji I njenom uticaju na problem trgovine ljudima, možemo je sresti svakodnevno, pogotovo putem internet. Uglavnom se radi o sezonskim poslovnim ponudama, koje obuhvataju lakše fizičke poslove, dobru zaradu I neku egzotičnu destinaciju ili primorje. U oglasima koji cirkulišu internetom u većini slučajeva naglašeno je da se traže osobe ženskog pola. Problem nastaje kada  devojke, uglavnom studentkinje, motivisane zaradom kreću na radna putovanja I tu im se gubi svaki trag.

Prema izveštaju MUP-a, lica koja se bave trgovinom ljudi, za koje je telo samo stvar, roba, godišnje zarade I do 12.000.000 dolara samo od eksploatacije žena I devojčica u seksualne svrhe. Radi se o veoma dobro uigranim krugovima I akterima, a neretko I o izuzetno uticajnim ljudima iz oblasti politike I javnog života. Ko ima novca da plati, može dobiti “stvar” koju je poželeo.

Savet Vlade Republike Srbije[11] za borbu protiv trgovine ljudima obrazovan je Odlukom Vlade Srbije oktobra 2004. godine. Članovi Saveta su ministri u Vladi Republike Srbije, i to:

  • unutrašnjih poslova
  • prosvete i sporta
  • finansija
  • rada i socijalne politike
  • zdravlja i
  • pravde.

Kako bismo sprečili trgovinu ljudima u našoj zemlji, potrebno je pre svega raditi na preventivnoj edukaciji mladih, kao I podsticaju da se u koliko prepoznaju trgovinu ljudima, ili se nađu u takvoj situaciji  obrate nadležnim ustanovama za pomoć, I progovore. U Srbiji postoji više agencija I udruženja koja se bave ovim globalnim problemom na lokalnom nivou, kao što je na primer ASTRA (anti trafficking action), koje nude pomoć  žrtvama, kao I otvorene linije putem kojih se stupa direktno u kontakt sa stručnjacima iz ove oblasti. Takođe, potrebno je apelovati na roditelje, da vode računa o podacima, krugu prijatelja, okruženju I pristupu informacijama koji ima njihovo dete.  Da bi određena osoba bila optužena za trgovinu ljudima potrebni su čvrsti dokazi koje moraju posedovati policija, tužilac I sudija. Mnoge žrtve trgovine ljudima nakon izlaska iz lanca ne žele ili iz straha ne smeju da svedoče protiv svojih makroa. Čovekovo telo, njegov integritet jesu jedinstveni, kao što bi trebao biti I tretman prema ljudima. Ne postoje potčinjeni I nadređeni , mada je uveden takav sistem koji ruši prirodna načela. Telo ne sme biti stvar!

Izvori:

[1] http://www.astra.rs/cinjenice-o-trgovini/sta-je-trgovina-ljudima/

[2] http://www.astra.rs/cinjenice-o-trgovini/sta-je-trgovina-ljudima/

[3] http://www.astra.rs/cinjenice-o-trgovini/sta-je-trgovina-ljudima/

*Prva tri pitanja sa odgovorima preuzeta sa sajta ASTRA nevladine organizacije skoro u celosti.

[4] http://www.astra.rs/cinjenice-o-trgovini/sta-je-trgovina-ljudima/

[5] http://www.paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html

[6] http://www.paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html

[7] http://www.paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html

[8] http://www.centarzztlj.rs/index.php/trgovina-ljudima-i-zakonska-regulativa/faze

[9] http://www.astra.org.rs/statistika-o-trgovini-ljudima-u-srbiji-i-u-svetu/

[10] http://www.astra.rs/cinjenice-o-trgovini/trgovina-ljudima-u-srbiji/#p3

[11] http://arhiva.mup.gov.rs/cms_lat/sadrzaj.nsf/savet-vlade-za-borbu-protiv-trgovine-ljudima.h

Autor teksta: Marija Mijajlović

*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.

Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Marija Mijajlović.

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.

Scroll to Top