Takođe, svakom ponudom odnosno tražnjom za uslugama ove vrste može se govoriti i o zaključenju ugovora „na oblaku“. Ugovor može biti i mešoviti sa elementima pretplate na usluge „na oblaku“ i prenosom licence na softveru. Iako bi se na ugovore „na oblaku“ , zaključene sa namerom korišćenja na srpskom tržištu uz klauzulu primene srpskog prava, primenjivala opšta pravila zaključivanja ugovora propisana Zakonom o obligacionim odnosima, treba voditi računa oko određenih ugovornih kaluzula obzirom da se radi o specifičnom prostoru u kojem se pružanje usluga vrši. Takođe, ovi ugovori su sve više zastupljeni na inostranim tržištima i mogu potpadati pod primenu različitih prava i pravnih sistema, te je ta činjenica ono što ovim pravnim poslovima daje posebnu notu zanimljivosti. Od velike je važnosti klauzula o pravu koje će se primenjivati na ugovorne strane te je i praksa da se primenjuje i materijalno i procesno pravo iste države. Postoje i ređe situacije u kojima je moguće ugovoriti da sud jedne države primenjuje pravo neke druge države, pod uslovom da primena tog prava nije u sukobu sa javnom politikom države koja pravo treba da primeni.[2] U praksi su ovi ugovori zaključeni u pisanoj formi, pre svega radi izbegavanja potencijalnih sporova, a u slučaju spora radi lakšeg dokazivanja prava i obaveza ugovornih strana. Za ugovor su značajne i klauzule koje se tiču zaštite podataka kojima se u konkretnim situacijama pristupa i koji se prenose unutar i izvan državnih granica. U ovom kontekstu se postavlja i pitanje zaštite privatnosti i bezbednosti tih podataka na serveru (eng. data privacy and data security) odakle se pružaju cloud usluge. Podaci na cloud-u mogu se koristiti samo za one svrhe za koje je ugovor i sačinjen.[3] Zaključenje zasebnog ugovora u smislu zaštite transfera podataka na cloud-u je jedna od varijanti koje bi bile za preporuku. Sa druge strane, ugovori o poverljivosti informacija (eng. NDAs – Non-Disclosure Agremeents) koji se često zaključuju radi zaštite poslovnih tajni se ne preporučuju u situacijama zaštite privatnih i elektronski poverljivih podataka, jer je u bazama koje sadrže ogroman broj podataka teško razdvojiti privatne osetljive podatke od poslovnih tajni, te je i ugovornim klauzulama o poverljivosti nezgodno obuhvatiti sve one podatke koji eksplicitno bez izuzetka treba da budu zaštićeni.[4] Pravno lice ili organizacija koja svojim poslovanjem odnosno delovanjem može na ovaj način doći do podataka fizičkih lica bi mogla u svojim ugovornim klauzulama sa klijentima da pokuša da izbegne situacije primanja privatnih i osetljivih podataka u svoj posed. Svakako da je potrebno imati u vidu i predstojeću primenu Uredbe Evrospke Unije o zaštiti podataka fizičkih lica (General Data Protection Regulation) kao i usklađivanje poslovanja sa njenim odredbama.
U zaključku, nesporne su prednosti koje korišćenje cloud usluga može doneti u svakodnevici prvenstveno u finansijskom pogledu (bez potrebe za eventualnim nabavljanjem hardvera i softvera), brzini obavljanja poslovnih i drugih aktivnosti, kao i pouzdanosti u smislu povraćaja podataka koji se čuvaju na više „lokacija“ na mreži snabdevača. Ono što sa druge strane još uvek predstavlja problem jeste temeljnije zakonsko praćenje aktivnosti na virtuelnoj mreži u cilju zaštite legalnih korisnika i njihovih podataka. Dalje, odvajanje onoga što je dostupno na privatnoj mreži odnosno nije dostupno na javnoj mreži kao i odvajanje od svih onih potencijalnih korisnika koji bi mogli doći u posed neke usluge koju nisu adekvatno (prema prethodno zaključenom ugovoru) platili. Sve navedeno ne mora biti slučaj u praksi sa svakom cloud uslugom,ali svakako treba uzeti u obzir da se prilikom pristupa cloud uslugama a prilikom zaključenja ugovora istraži kontinuitet poslovanja cloud provajdera, obzirom da se može desiti da ukoliko se za cloud provajdera obezbeđivanje konkretnih usluga ispostavi kao neprofitabilno, on od tog obezbeđivanja i odustane. Načelno, dobro koncipiranim ugovorom i ugovornim klauzulama kojima se ostavlja malo prostora za tumačenje primene prava, u prometu usluga preko cloud sistema i kompjuterske mreže, moguće je zaštititi kako poslovne aktivnosti korisnika usluga i snabdevača tih usluga, tako i podatke fizičkih lica do kojih se slučajno ili sa namerom može doći već pomenutim udaljenim pristupom uslugama.
Autor teksta:
*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda, ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.
Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i Krivičnog zakonika).
Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Aleksandra Burić.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.