ZABRANA DISKRIMINACIJE

Zabrana diskriminacije potiče iz samog Ustava Republike Srbije[1] ali je dalje ova zabrana bliže uređena Zakonom o zabrani diskriminacije[2]. Ovim zakonom utvrđena je zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije

Moram da napomenem da diskriminacija nije neko opšte načelo, već su to konkretni akti prema konkretnim licima koji se, na žalost, dešavaju svaki dan. Ovoga traba da budemo svi svesni, da prepoznamo diskriminaciju kada je vidimo, ali i da osvestimo kada mi nesvesno doskriminišemo i kada smo mi sami diskriminisani.

Prema zakonu[3], diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na:

• Rasi
• Boji kože
• Precima
• Državljanstvu
• Nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu
• Jeziku
• Verskim ili političkim ubeđenjima
• Polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji
• Imovnom stanju
• Rođenju
• Zdravstvenom stanju
• Invaliditetu
• Bračnom i porodičnom statusu
• Osuđivanosti
• Starosnom dobu
• Izgledu
• Članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama
• Drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima

Kad kažemo stavrnim ili pretpostavljenim ličnim svojstvima, znači da diskriminisana lica čak ne moraju da imaju ta svojstva već je dovoljno da lice koje diskriminiše smatra da ona postoje.

Kako se može vršiti diskriminacija

Može se vršiti:

• neposredno – direktno
• posredno – da je akt kojim se lice stavlja u nepravedniji položaj prividno zasnovan na načeliu jednakosti, npr. da se u testiranju za osnovnu školi traži od deteta sa fizičkim invaliditetom da, kao i sva ostala deca, nešto nacrta. Ovo može samo u opravdanim slučajevima,npr kada se za neki posao traži određena veština
• povrednom načela jednakih prava i obaveza – neopravdano uskraćivanje prava ili nametanje obaveza zbog postojanja ličnih svojstava
• kršenjem zabrane pozivanja na odgovornost – kada se dikriminacija vrši samo zato što su ta lica tražila zaštitu od diskriminacije
• udruživanjem radi vršenja diskriminacije – dakle i udruživanje u grupe i organizacije sa tim ciljem i njihovo delovanje je zabranjeno
• govor mržnje – svima poznata zabrana izražavanja ideja, informacija i mšljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja i nasilje protiv lica zbog njihovih ličnih svojstava

Ko može vršiti diskriminaciju?

Može je vršiti svako, ali ono što najviše pogađa građane i za šta Zakon[4] kaže da se posebno zabranjuje jeste vršenje diskriminacije:

• U postupcima pred organima javne vlasti
• U oblasti rada- nejednake mogućnosti za zaposlenje kaoi u toku rada naročito u ostvarivanju prava
• U pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina- ukoliko se zbog nekog ličnog svojstva uskraćuje pružanje javnih usluga ili uskračuje pristup objektima u javnoj upotrebi (bolnice) i javnim površinama (parkovi)
• Verska diskriminacija
• Diskriminacija u oblasti obrazovanja oblasti obrazovanja (predškolsko, škole, fakulteti)- zabrana otežavanja i onomogućavanja upisa i praćenja nastave
• Diskriminacija osoba sa invaliditetom
• Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje- ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
• Teški oblici diskriminacije: izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivost po osnovu ličnih svojstava; propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti, propagiranje diskriminacije putem javnih glasila; diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava; diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica; diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu.

 

Kako se zaštiti kada dođe do diskriminacije

Postoje dva puta zaštie od diskriminacije:

1. Obraćanje Povereniku za zaštitu ravnopravnosti
2. Sudska zaštita

Lice koje smatra da je pretrpelo dskirimaciju može podneti pritužbu Povereniku za zaštitiu ravnopravnosti (u ovom trenutku to je Poverenica gospođa Brankica Janković). Poverenik će najpre dostaviti na izjašnjenje pritužbu licu protiv kojeg je podeta i onda će utvrditi činjenično stanje. Nakon toga Poverenik daje Mišljenje o tome da li je došlo do diksriminacije (u roku od 90 dana) a uz mišljenje daje i Preporuku licu protiv kojeg je pritužba podneta o načinu otklanjanja povrede prava. Zakon[5] kaže da je to lice dužno da postupi po preporuci u roku od 30 dana, a ako to ne uradi Poverenik mu izriče meru opomene pa ako ne postupi ponovo u roku od 30 dana Poverenik može o tome izvestiti javnost.

Što se tiče sudske zaštite, lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju može podneti tužbu sudu i to višem sudu koji je nadležan ili prema opštoj mesnoj nadležnosti ili po mestu tužioca. Tužbom se može tražiti: zabrana izvršenja radnje od koje preti diksriminacija, utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu, uklanjanje posledica diskriminacije, naknadu materijalne i nematerijalne štete i objavljivanje presude.

Odmah na početku postupka  može se tražit i privremena mera kojom će da se do okončanja postupka spreči diskiriminatorsko postupanje.

[1] Ustav Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006)

[2] Zakon o zabrani diskriminacije (“Sl. glasnik RS”, br. 22/2009)

[3] Ibid

[4] Ibid

[5] Ibid

Autor teksta: